BEOGRAD - Kao i svakog drugog jutra pa i ovog prazničnog, tačno u 6.05 sati, počeo je uobičajeni Jutarnji program RTS koji se bez prekida emituje još od 1986. godine.
NE PROPUSTITE
Međutim ovo jutro na tom kanalu nije ličilo ni na jedno drugo. Uz stravičan zvuk sirena uz koje smo živeli čitavo proleće 1999. prva slika bila je više nego turobna - snimci s mesta užasnog udara NATO bombi koje su u noći 23. aprila pale na zgradu RTS u Takovskoj i uzele 16 života, nečije sinove, ćerke, majke, očeve...
Na ekranu je pisalo 23. april 1999. godine i videle su se ruševine RTS-a nakon udara NATO bombi.
Na samo podsećanje na ovaj užasan događaj voditeljka koja je jutros "dočekala" gledaoce nije mogla da zadrži ni drhtaj u glasu, a suze u očima bile su više nego vidljive.
NE PROPUSTITE
- Dva sata i šest minuta, 23. april, prošle su 23 godine, tuga za njima nije manja. Šesnaestoro naših kolega je u NATO bombardovanju tada izgubilo živote - rekla je voditeljka Gordana Stijačić čiji je glas drhtao - ...
- ...na radnom mestu, u televiziji, koja nije smela biti meta, ne zaboravimo. Ponovo je kod spomenika "Zašto" bila rodbina. Bili su i prijatelji i kolege. Svi mi koji pamtimo ova imena pamtimo i njih.
Za nas nisu bili samo kolege, nama su bili i prijatelji, drugari. Da se nikada nešto slično ne ponovi - nastavila je suzdržavajući suzu, bol i jedva dolazeći do daha.
Podsetimo, da se nikad ne zaboravi i nikad ne ponovi, ovo su imena radnika koji su u noći 23. parila poginuli na svojim radnim mestima...
NE PROPUSTITE
Vence na spomenik "Zašto" položili su članovi porodica stradalih radnika, generalni direktor RTS-a Dragan Bujošević, predsednik Upravnog odbora RTS-a Branislav Klanšček, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić, predstavnici Ministarstva kulture i informisanja, Gradske opštine Palilula, sindikata RTS-a, novinarskih udruženja, nevladinih organizacija, kolege i prijatelji.
Pre 23 godine u bombardovanju zgrade RTS poginulo 16 zaposlenih
U NATO bombardovanju zgrade Radio-televizije Srbije (RTS) u Beogradu, na današnji dan pre 23 godine poginulo je 16 radnika Javnog servisa što je bio prvi slučaj da je medijska kuća proglašena legitimnim vojnim ciljem.
U napadu u noći izmedju 22. i 23. aprila u 2.06 poginuli su Jelica Munitlak (27), Ksenija Banković (27), Darko Stoimenovski (25), Nebojša Stojanović (26), Dragorad Dragojević (27), Dragan Tasić (29), Aleksandar Deletić (30), Slaviša Stevanović (32), Siniša Medić (32), Ivan Stukalo (33), Dejan Marković (39), Milan Joksimović (47), Branislav Jovanović (50), Milovan Janković (59), Tomislav Mitrović (61) i Slobodan Jontić (54).
Međunarodna organizacija za ljudska prava Hjuman rajts voč 2000. godine saopštila je da nije bilo opravdanja za bombardovanje televizije. Čelnici NATO tvrdili su da je napad bio opravdan, a specijalna komisija Haškog tribunala, koja je ispitivala i slučaj bombardovanja RTS-a, nije predložila tužilaštvu da pokrene krivični postupak.
Bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović osudjen je 2002. na 10 godina zatvora jer nije poštovao naredjenje tadašnje savezne vlade o izmeštanju zaposlenih i tehnike iz objekata u Aberdarevoj i u Hilandarskoj ulici. U znak sećanja na poginule, u beogradskom Tašmajdanskom parku, kod zgrade RTS-a, podignut je spomenik "Zašto?", kojim porodice i prijatelji stradalih postavljaju pitanje zašto su radnici Javnog servisa poginuli.
Kurir.rs/RTS
NE PROPUSTITE
Bonus video:
