Gradski prevoz retko koji Beograđanin može da izbegne, a upravo se na tim linijama dešavaju raznorazne situacije iz kojih se nešto može i naučiti.
Tako je na liniji 23, toplog letnjeg jutra, kada svi idu na posao, u autobus ušla majka sa autističnom devojčicom. Devojčica je počela da vriska, a drugi ljudi gledali su je ili popreko, a neki su se pak i smejali. Jedna devojka u dugoj beloj haljini, priča čitateljka Kurira, očitala je mnogima lekciju.
Priču o ovoj sceni koju će ostati mnogima urezana u sećanje, sa nama je podelila čitateljka Kurira, a prenosimo vam je u celosti:
- Bila je sparina, toplo jutro. Autobus 23, svi idu na posao. Zamišljeno, svako tu gleda svoja posla. Jedna devojčica sedela je mirno sa mamom. Htele su da siđu pre Glavne pošte. Na vratima je stajala devojka u dugoj beloj, letnjoj haljini. Nosila je velike crne naočare koje joj pokrivaju gotovo pola lica. Na poslednjem sedištu dve tinejdžerke slušale su muziku. Majka sa devojčicom htela je da izađe iz autobusa - piše nam čitateljka i kaže da se tada desila scena koju će mnogi prepričavati.
- Devojčica je pogledala u devojku u beloj haljini. Videla joj je lice i počela da vrišti. Uznemireno je piskala. Pokretima je pokazivala da svuče naočare. devojka je skinula naočare i devojčica se primirila. Ta scena trajala je možda minut, dva. Potom je devojčica spazila šarenu narukvicu oko njenog zgloba. Tiše je ispuštala neartikulisane zvuke. Ne govori, a velika je, ima oko 10 godina. Pružala je ruku devojci. Ona je smireno dala ruku. Devojčica je gledala u perlice, igrala se njima. Tako sve do izlaska. Majka je sa pogledom punim zahvalnosti pogledala. Izašle su, a devojka se onda okrenula tinejdžerkama koje su se sve vreme smejale detetu koje je, da se kaže, drugačije - svedoči naša čitateljka i govori da je devojka, koja je kako se kasnije saznalo defektolog, devojčice, ali i sve one koji su dete gledali kao da je nevaspitani, pa i majci devojčice upućivali preke poglede zbog ponašanja deteta, sve objasnila smireno, u par rečenica.
- Devojka u belom smireno je rekla: "Ne znam da li ste svesne da ovo dete ima autizam i da u tome apsolutno ništa nije smešno". Deca sa autizmom ne govore, sporazumevaju se pogledom. Zato je bila uspaničena dok nisam skinula naočare. Odgovorila je posle umirivanjem na toplu emociju koju sam joj dala. Želela je dodir i malo pažnje i to sam joj i dala. Tu decu, a i roditelje, retko ko razume. Ne gledajte ih popreko. Ne smejte im se. Ne znate sa kakvim se bitkama bore svakog dana", rekla je devojka u belom. I tada je nastao muk u celom autobusu. Devojčice se više nisu smejale, a odrasli su zamišljeno gledali - ispričala je čitateljka Kurira.
NE PROPUSTITE
I zaista, u svega par rečenica jedna naočigled obična devojka stala je na put svim predrasudama koje su ljudi tog jutra imali. Ako nekada budete prisustvovali istoj ceni, ne osuđujte. Setite se njenih reči.
Kurir.rs / S. Trajković
NE PROPUSTITE
Bonus video:
