Sezona gripa uveliko je počela, sve više građana kije i kašlje, a veliki broj njih se pita da li je to uobičajeno za ovo doba godine.
Prim. dr Biserka Obradović, specijalista opšte medicine, otkriva kakve zdravstvene tegobe donosi ova jesen.
- Sezona je enterovirusa kojih ima više od 60 vrsta. Virusi zahvataju respiratorni ili gastrointestinalni trakt, kada se javlja stomačni virus - kaže dr Obradović.
Simptome je lako prepoznati
- Ukoliko je u pitanju stomačni virus, simptomi su dijareja, mučnina i povišena temperatura. Ako se radi o respiratornim oboljenjima, najavljuju ih uporna kijavica, intenzivna salvacija iz nosa, bol u grlu temperatura koja ne ide iznad 38 stepeni. Enterovirusi daju kliničku sliku koja je po simptomima blaža od simptoma gripa - napominje doktorka.
Najčešće greške
Doktorka kaže da se broj ljudi obolelih od enterovirusa u narodu poznatih i kao prehlada (respiratorna oboljenja), nije povećao u odnosu na prethodne godine.
NE PROPUSTITE
Ono što treba uraditi ukoliko se pojavi simptomi, jeste svakako odlazak lekaru dok u slučaju stomačnog virusa treba imati na umu i sledeće preporuke:
- Kada se javi dijareja, pa onda i mučnina, treba prvog dana uzimati kašićicu tečnosti na svakih 15 minuta i pridržavati se stroge dijetalne ishrane pa jesti bareni krompir ili barenu šargarepu. Nadoknada tečnosti je u početnoj fazi bolesti čak i važnija od ishrane - ističe i dodaje da zatim treba otići na obavezne laboratorijske analize:
- Ljudi se često jave kasno lekaru pa dolazi do sekundarne bakterijske infekcije, koja može da zamaskira da je bilo i virusne infekcije. Međutim, znanje i iskustvo nam pomažu da otkrijemo početni uzrok kako bi se dodatno pojačao imunitet.
Deca, prehlada i stomačni virusi
Prema rečima dr Obradović, deca se lakše izbore sa ovom grupom virusa, ali tu je jedna opasnost.
- Najmlađi donose viruse iz vrtića pa ih prenose roditeljima i dekama i bakama. Pored toga, treba pomenuti i jednu razliku u simptomima u odnosu na odrasle, pa se kod dece javljaju dugotrajnija kijavica i curenje iz nosa. Ostali simptomi su isti - naglašava ona.
Ko je najugroženiji?
Veća opreznost savetuje se onima koji rade u kolektivima gde je povećan rizik od prenosa virusa, osobama sa oslabljenim imunitetom i hroničnim pacijentima.
- Kvalitetan san, fizička aktivnost koju ne može da zameni bilo koji lek, ishrana bogata svežim povrćem i voćem, što više tečnosti, pridržavanje terapije, sve su to mere preventive uz dobro raspoloženje koje u velikoj meri doprinosi našem imunitetu - preporučuje doktorka.
Lečenje
Doktorka Obradović objašnjava da od snage imuniteta zavisi koliko dugo će se telo boriti sa virusom.
- Povišena temperatura bi trebalo da traje od dva do četiri dana, dijareja dan ili dva. Ukoliko tegobe traju duže, treba ponovo otići na pregled. Nedelju dana posle pojave simtpoma trebalo bi da se osećamo dobro. Međutim, u pojedinim slučajevima može doći i do sekundarne infekcije koja zahteva dodatno lečenje - ističe doktorka.
Ona dodaje da je aktuelan i omikron soj koronavirusa koji mogu da najave jaka glavobolja, intenzivan bol u vratnom delu kičme i leđima koji je nalik onome kod bubrežne kolike, kao i veoma izražena malaksalost.
Doktorka zaključuje da se u poslednje vreme često dešava da u slučaju kovida ne dolazi do skoka telesne temperature.
Kurir.rs/ Blic žena
NE PROPUSTITE
Bonus video:
