TELEFONI NAM MERE KORAKE, A DA LI JE CILJ OD 10.000 MIT: Evo koliko je zaista potrebno da se SMANJI RIZIK OD RANE SMRTI ZA ČAK 53%

Još daleke 1964. godine, nedugo pre Olimpijskih igara u Tokiju, počelo je rasti interesovanje za fitnesom i vežbanjem.

Osim tadašnjih prostora za vežbanje, neobičnih sprava i klasičnih tegova, popularno je bilo i hodanje, a Yamasa je osmislila pedometar pod nazivom Manpo-Kei iliti "merač 10.000 koraka".

Iako se veruje da je firma odabrala ovo ime samo zato što japanski znak za 10.000 万 izgleda slično čoveku koji hoda, taj mit o 10.000 idealnih koraka zadržao se do dana današnjeg.

10.000 KORAKA DOBAR CILJ, ALI NE I NUŽAN

U ovogodišnjoj analizi naučnika, koja je objavljena u časopisu Lancet, obuhvaćeno je 15 studija sa četiri kontinenta, a naučnici su zaključili da odrasle osobe do 60 godina mogu imati koristi od 8.000 do 10.000 koraka tokom danu, dok dugovečnosti osoba starijih od 60 godina doprinosi između 6.000 i 8.000 koraka.

Istraživači su, u jednoj drugoj međunarodnoj studiji, otkrili da je rizik od rane smrti od 40 do 53 posto manji kod ispitanika koji su prosečno hodali barem 5.800 koraka dnevno, u poređenju sa onima koji su u proseku napravili 3.500 koraka tokom dana.

Ali duži život nije jedino što se dobija hodanjem. Trener i kineziolog Edin Mehmedović, koji iza sebe ima 20 godina iskustva kao lični trener, otkriva koje su stvarne dobrobiti hodanja.

BRŽE HODANJE, BOLJI REZULTATI

- Među osnovne ljudske potrebe ulazi i potreba za kretanjem. I dok smo u praistoriji jedino hodanjem mogli migrirati iz jedne u drugu sredinu tražeći bolje uslove za život, danas nam ta aktivnost dominantno služi u svrhu rekreacije i očuvanja zdravlja - kaže Edo.

Postoji li ispravna tehnika hodanja

Na pitanje postoji li i "ispravna tehnika" hodanja, Edo objašnjava:

- Postoji funkcionalna tehnika hodanja, koja je prilagođena svakoj osobi. Ne volim da generalizujem, ali neke zakonitosti ili ideale treba pokušati slediti, kako bi sebi olakšali i ekonomisali potrošnju svog tela te osigurali dugovečnost - kaže i objašnjava:

- Brzina i dužina koraka u potpunoj su zavisnosti od biomehanike osobe koju promatramo. Ako bih baš morao to staviti u neki okvir, onda bih hodanje podelio na ispod 4 km/h kao sporo ili lagano hodanje, a sve iznad 5,5 km/h pa do 7,5 km/h okarakterizirao kao brzo hodanje.

U studijama se navodi da je efektivnije brzo hodanje, pa prema tome nije potrebno napraviti 10 hiljada koraka nego 7 ili 8 hiljada. Kako pedometri na vašem mobilnom broje ili na pamentnim satovima baš svaki napravljeni korak pa čak i onaj kad ustanemo po čašu vode dok gledamo TV ili se odemo da izbacimo smeće, Edo ističe da nema "besmislenih koraka".

- Mislim da ne postoje takvi koraci, ali telesnu aktivnost ne možemo promatrati jedino kroz prizmu kretanja, već efekata koje ona prouzrokuje. Nažalost današnji životni stil nas može u potpunosti odvojiti od bilo kakve fizičke aktivnosti, stoga se moramo uhvatiti za bilo koji oblik kretanja od kojeg će naše telo imati koristi.

On ističe da ni u prodavnicu više ne idemo peške i da za sve sedamo u auto.

- Da ne spominjem hodanje stepenicama. Lift je najčešće sredstvo prevoza, pa čak i zgrade koje nemaju lift na tržištu nekretnina manje vrede - koji apsurd! Spremni smo platiti kvadrat stana više, samo da ne moramo hodati!

ŠETNJA U PARKU BOLJA OD TERETANE

Mnogi koji se bave šetanjem kao rekreacijom ističu koliko im to pomaže kod mentalnog opuštanja, ali naravno i fizičkog zdravlja.

- Smatram da je ponekad poželjnije odraditi šetnju u parku ili šumi nego otići u zatvorenu teretanu, prepunu ljudi i trenirati do iznemoglosti. San nakon šetnje u šumi je možda i najbolje sredstvo oporavka - kaže Edo:

- Svaki dan bi trebali provesti barem 60 minuta hodajući u prirodi. Ne treba to uvek biti neki jak trening, dovoljno je ponekad lagano prošetati s dragom osobom. Svaki taj korak će obogatiti naš život taj dan, te možda stvoriti i neku lepu uspomenu.

Kurir.rs/RTL.hr