MARTINOVIĆ: Ne, ne fali vam još jedan papir, to mi sada radimo umesto vas!

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave jedno je od onih koje su, nakon izbora, dobile novog ministra. Na njegovom čelu sada je dr Aleksandar Martinović, koji u razgovoru za Kurir sumira rezultate rada ovog resora i najavljuje prioritete u narednoj godini.

„Mnogi su sumnjali kada smo krenuli u proces digitalizacije javne uprave i lokalne samouprave, da mi u tome nećemo uspeti, da gradjani ne razumeju o čemu se tu radi, da neće umeti da koriste računare i druga informatička dostignuća da bi komunicirali sa javnom upravom i ostvarivali svoja prava, ali praksa ih je demantovala. Mi trenutno u Srbiji imamo oko milion ipo tzv. eGrađana, dakle građana koji su u potpunosti digitalno opismenjeni i koji u elektronskoj formi komuniciraju sa organima državne uprave i organima lokalne samouprave“, s ponosom ističe Martinović.

Pitamo ga, odmah na početku, koje rezultate reforme javne uprave vidi kao najznačajnije za gradjane, ali i za privredu?

“Sve što radimo u okviru reforme javne uprave radimo sa ciljem stvaranja ‘Uprave po meri svih nas’, kako mi u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave volimo da kažemo. Cilj nam je da građanima omogućimo da na najbrži i najefikasniji mogući način, uz uštedu značajnog vremena i novca, obave bilo koji proces koji imaju sa državnom upravom i lokalnom samoupravom, kao i da on bude prilagođen savremenim potrebama, ali i potrebama različitih grupa građana. U tom smislu, rezultata je mnogo. Pre svega, zahvaljujući digitalizaciji i razvoju elektronskih usluga, građani danas mogu sve da završe elektronski i to na Portalu eUprava, gde im je na raspolaganju čitav niz usluga, koje pokrivaju različite oblasti života i poslovanja. Trenutno u Srbiji ima 1.500.000 eGrađana, odnosno građana koji imaju kreiran korisnički nalog na Portalu. Dodatna korist je to što građani dokumenta koja su nekada dobijali u papiru sada mogu da dobiju kroz tzv. elektronsko sanduče. Međutim, i oni koji nisu eGrađani i koji žele fizički da odu na šalter uprave mogu da osete razne pogodnosti reforme javne uprave. To govorim najpre u smislu što službenici od njih više ne mogu da zahtevaju da sami prikupljaju podatke, jer su državni organi sada dužni da međusobno razmenjuju podatke iz službenih evidencija, u roku koji je propisan zakonom. To znači da više nema onog čuvenog FT1P, odnosno ‘fali ti jedan papir’. Samo ove godine, od 1. januara do 1. decembra institucije su razmenile blizu 50 miliona podataka, što znači da građani toliko puta nisi fizički išli od šaltera do šaltera”.

Kurir je više puta pisao o Jedinstvenom upravnom mestu kao konceptu servisa u službi gradjana. Planirate li I dalja ulaganja u njihov razvoj?

“Da bismo još više promovisali ovaj pristup, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave već četvrtu godinu za redom pomaže uspostavljanje jedinstvenih upravnih mesta u gradovima i opštinama širom Srbije. JUM je jedno fizičko mesto gde građani mogu da završe više poslova i dobiju više informacija i usluga. Moram da naglasim da je do sada ukupno 257 miliona dinara budžetskih sredstava uloženo u uspostavljanje 42 jedinstvena upravna mesta u Srbiji, a Predlogom budžeta Ministarstva za 2023. godinu izdvojili smo još 88 miliona dinara za realizaciju ovog projekta u narednom periodu.

Impresivan je podatak da je razvojem digitalne uprave u Srbiji građanima do danas ušteđeno 350 miliona sati čekanja, a sav naš trud uložen u transformaciju javne uprave pokazao se naročito dobrim i uspešnim u situaciji smanjenog kretanja, što je bio slučaj u krizi izazvanoj pandemijom koronavirusa. Ova dostignuća rezultirala su i značajnim poboljšanjem pozicije Srbije u Izveštaju UN o razvoju elektronske uprave za 2022. godinu, kojim je naša država svrstana među zemlje sa veoma visokim indeksom razvijenosti eUprave i jedna je od deset zemalja koje su najviše napredovale u domenu digitalizacije javne uprave, a nalazimo se i u samom svetskom vrhu kada je reč o upotrebi elektronskih usluga”.

Deo ste Vlade koja se ponosi procesom digitalizacije. U tom segmentu i MDULS ima značajnu ulogu, posebno kao koordinator procesa reforme javne uprave. Od kojih rezultata digitalizacije gradjani imaju neposrednu korist?

“Takvih rezultata je mnogo, što sam već napomenuo, ali morao bih najpre da istaknem Portal eKonsultacije, koji je uspostavljen Odlukom Vlade Republike Srbije i počeo sa radom u decembru 2021. godine. Cilj uspostavljanja portala bio je da se zainteresovanoj javnosti omogući da na jedinstven i ravnopravan način, elektronskim putem, učestvuje u procesima pripreme i usvajanja dokumenata javnih politika i propisa, pri čemu im se, takođe, štedi vreme i novac. Ovo je posebno važno kada imamo u vidu da su dijalog, saradnja i partnerstvo građana i države jedna od osnovnih karakteristika savremenih demokratskih država. Portal omogućava učešće građana u svim fazama procesa odlučivanja, odnosno kreiranja javnih politika – od informisanja o početku rada na određenom propisu ili dokumentu, preko konsultacija tokom njihove izrade, do sprovođenja javnih rasprava u finalnom stadijumu zakonodavnog procesa, a obavezan je za korišćenje”.

Šta znači to da je obavezan za korišćenje?

“To znači da su svi organi državne uprave dužni da blagovremeno, u potpunosti i u skladu sa zakonom, objavljuju sve informacije na ovom portalu u okviru procesa konsultacija i javnih rasprava iz svoje nadležnosti. Ova platforma za dijalog treba da unapredi efikasnost, transparentnost i inkluzivnost zakonodavnog procesa, omogućavajući građanima da u svakom trenutku, sa bilo kog mesta, učestvuju u procesima koji ih se direktno tiču. Na ovaj način ne samo da doprinosimo boljem kvalitetu propisa i jačanju demokratije, već se i kod samih građana stvara pozitivan osećaj da ih država poštuje i uključuje u donošenje važnih odluka. Konkretan rezultat je da je putem Portala, od početka njegovog rada, sproveden 41 proces konsultacija i javnih rasprava, dok je više od 150 građana otvorilo svoje korisničke naloge i učestvovalo u procesima.

Još jedan od rezultata je digitalizacija matičnih knjiga, zahvaljujući čemu se podaci o rođenju, zaključenju braka, promenama imena, prezimena i drugim statusnim promenama od 1. januara 2019. godine, vode u elektronskoj bazi podataka - Registru matičnih knjiga. Građani od toga imaju neposredne koristi jer više ne moraju da dostavljaju izvode iz matičnih knjiga potrebne za vođenje nekog postupka, niti da gube vreme i novac kako bi ih pribavili, jer službenici elektronski, po službenoj dužnosti pribavljaju podatke, o čemu sam već i govorio. Takođe, na osnovu podataka iz Registra matičnih knjiga redovno se ažurira Jedinstveni birački spisak i time se na dnevnom nivou postiže tačnost i ažurnost ove službene evidencije o biračima. Važno je istaći i da je Ministarstvo 2020. godine, zajedno sa Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu, uspostavilo Centralni registar stanovništva, zahvaljujući čemu se podaci koji se odnose na stanovništvo Republike Srbije prvi put nalaze na jednom mestu, u elektronskom obliku, što opet doprinosi efikasnijem vođenju različitih postupaka.

Na kraju, želim da istaknem i da smo proteklih nekoliko godina veliki akcenat stavili na digitalizaciju u procesima izgradnje kapaciteta i stručnog usavršavanja zaposlenih u našoj javnoj upravi, budući da od njihovih potencijala, znanja i veština najdirektnije zavisi uspeh svih reformskih procesa koje sporovodimo i preobražaj naše javne uprave u savremenu, transparentnu, odgovornu i profesionalnu upravu, u skladu sa evropskim praksama i standardima”.

Koliko se taj proces vidi u radu Nacionalne akademije za javnu upravu? Kakvi su njeni rezultati?

“Digitalizacija i primena različitih metoda učenja na daljinu omogućili su da programi obuka Nacionalne akademije za javnu upravu budu dostupni svim zaposlenima, od državnog do lokalnog nivoa, a za pet godina, od osnivanja do danas, ova institucija imala je gotovo 50.000 polaznika obuka. Otišli smo i korak dalje i započeli praksu podrške našim potencijalnim, budućim kadrovima – studentima, da još u toku školovanja steknu prvo praktično iskustvo u struci, unaprede svoja znanja i veštine i pripreme se za izlazak na konkurentno tržište rada. Putem inkluzivnih digitalnih platformi, specijalno kreiranih za ovu namenu, organizovali smo izuzetno posećene sajmove stručne prakse, a sve u okviru naše inkluzivne politike u osnaživanju i zapošljavanju mladih, koja je prepoznata i nagrađena i od relevantnih međunarodnih institucija”.

Ne možemo da Vas ne pitamo nešto i o planovima za narednu godinu. Šta su prioriteti MDULS i u čemu ih vidite?

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave nastaviće da radi na daljoj digitalizaciji i uspostavljanju standarda usluga za sve oblike komunikacije sa upravom. Trenutno smo u procesu usvajanja novog Programa razvoja elektronske uprave i Akcionog plana za njegovo sprovođenje za period od 2023. godine do 2025. godine, a uporedo sa tim, radimo na jačanju uspostavljanja i upravljanja kvalitetom u organe uprave Republike Srbije putem evropskog modela zajedničke procene (KAF), ali i uspostavljanja zajedničkih standarda administrativnih usluga.

Moram da naglasim da smo posebno orijentisani na reformu usluga na lokalnom nivou. Budući rezultat Programa za reformu sistema lokalne samouprave u Republici Srbiji 2021-2025. mora da bude usmeren na unapređenje kvaliteta života građana i puno poštovanje njihovih prava, unapređenje položaja jedinica lokalne samouprave i jačanje njihovih kapaciteta, kao i značajno unapređenje kvaliteta, dostupnosti i efikasnosti javnih usluga koje su ključne za intenzivni razvoj lokalne samouprave. Rezultat toga će, posledično, biti i povećanje zadovoljstva građana pruženim uslugama, što nam je najvažnije, jer su građani bili i ostali glavni motiv i pokretač rada i unapređenja javne uprave. U toku je realizacija znatnog broja aktivnosti koje bi trebalo da rezultiraju predlozima za izmene i dopune većeg broja zakona u delokrugu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, poput Zakona o državnoj upravi i Zakona o lokalnoj samoupravi. Još jedan važan aspekt jeste intenzivan razvoj posebno važnih nadležnosti lokalne samouprave, kao što su lokalni ekonomski razvoj i podrška lokalnoj privredi, jer od njihovog jačanja i ekonomskih potencijala lokalne zajednice zavise i mogućnosti lokalne samouprave da razvija svoje druge javne usluge. Jedna od ključnih aktivnosti koje će se realizovati u okviru tog cilja je izrada metodologija za merenje zadovoljstva građana i korisnika pruženim uslugama lokalne samouprave, a planirano je da se prva istraživanja sprovedu tokom 2023. godine. Još jedan od prioriteta u ovom mandatu će svakako ostati i unapređenje administrativnih kapaciteta, a u narednoj godini nastojaćemo da dodatno razvijamo procese u celoživotnom stručnom usavršavanju”.

Reforma javne uprave ima jedan cilj, kaže ministar – da izgradi upravu po meri građana i privrede. U tom procesu Srbija ima kontinuiranu podršku Evropske unije koja finansijski i na svaki drugi način pomaže proces reforme od njenog početka. U MDULS kažu da podrška evropskih partnera izuzetno značajna jer se niz projekata realizuje zahvaljujući upravo tim sredstvima.

EU za tebe

U proteklom periodu EU je podržala veliki broj projekata za unapređenje rada javne uprave i koncipiranje uprave kao servisa građana. Podsetimo, samo u poslednje tri godine, Evropska unija je podržala reformu javne u prave u Srbiji sa 63 miliona evra direktne budžetske bespovratne pomoći, delom utrošene u razvoj, modernizaciju i digitalizaciju pružanja usluga, od čega građani imaju direktnu i opipljivu korist.

Promo