Danas obeležavamo Dan državnosti, a da li znamo za koja dva datuma je vezano praznovanje rođendana srpske državnosti?
Prvi je Narodni zbor u Orašcu 1804. na kojem je doneta odluka o dizanju Prvog srpskog ustanka, a drugi je usvajanje Sretenjskog ustava na velikoj Narodnoj skupštini u Kragujevcu 1835. godine.
A kako je taj dan obeležio istoriju 19. veka, na koji način je udario temelje nezavisnosti i modernog društva, zašto su ga nazvali vaskrsom srpske države, ali i gde je Srbija ovog 15. februara govorili su u jutarnjem programu politički filozof Dragoljub Kojčić i istoričar Nebojša Damnjanović.
Kojčić je istakao da današnji praznik ima dve važne dimenzije, socijalnu i nacionalnu od kojih je druga u vreme komunizma bila zanemarena.
- U vreme komunista insistiralo se samo na socijaloj konotaciji dana državnosti. To je veoma bitan aspekt, ali danas kad posmatramo ne možemo da zaobiđemo i 1804. odnosno nacionalno buđenje i pre svega oslobođenje od Turaka za koje se vezuje ovaj praznik - rekao je Kojčić.
Damnjanović je istakao da se ustanak spremao još pre seče knezova koja se smatra zvaničim povodom za Prvi srpski ustanak, kao i to da on nije isprva vođen protiv Otomanskog carstva već protiv janjičarskih vođa tj. dahija.
- Suština je u tome da se ustanak spremao. On ne počinje kao buna protiv Osmanskog carstva. To je bilo jako teško, jer to je ipak bila imperija iako je bila na zalasku. Krenulo se protiv janjičarskih starešina, odnosno dahija. Taj ustanak je vodila elita tog društva, kao što je bio knez Aleksa Nednadović koji je bio aristokratskog porekla.
- Desilo se zbog te seče u kojoj je i on pogubljen, da za vođu bide izabran praktično bivši hajduk, Crni Đorđe. Vremenom će tek doći do sazrevanja svesti srpskog naroda o slobodi od otomanskog ropstva - rekao je Damnjanović i dodao da je u oslobođenju Srba iz ropstva pod Otomanskom imperijom ključnu ulogu odigrala Rusija:
- Ništa od svega ne bi bilo da Rusija nije odnela pobedu u ratu sa Turskom. Bez toga ne bi bilo sultanovih hatišerifa i ne bi bilo slobode. Knez Miloš jeste vodio mudru politiku, ali bez dobrih odnosa sa velikom silom ne bi uspeo mnogo da postigne.
Damnjanović se nadovezao i ocenio da su ponos i samosvest duboko usađene u biće srpskog naroda:
- Taj osećaj ponosa i samosvesti, to je naša mentalitetska i karakterološka crta. To je nama urođeno, a snažili su ga usmeno predanje i književnost. Ovaj praznik treba čestitati građanima kao državni i kao verski praznik. U samom nazivu implicitno je sadržan naš odnos prema drugim verama i drugim kulturama. Mi treba svi da se susretnemo i Bogu hvala istorija ide u tom pravcu da zaboravimo ponore koji stoje iza nas.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
