Stevan Ignjatović je srpski pilot čiji je život prepun avantura koje su često bile životno rizične.
U vreme NATO bombardovanja 1999. učestvovao je u spasavanju "Jatove" flote, tako što je putničkim avionom leteo pored 200 neprijateljskih aviona, a sa aerodroma je poleteo onda kada je bio pod raketnom paljbom.
U jutarnjem programu Kurir televizije ispričao je kako je u Africi na Indijskom okeanu preživeo susret sa najsmrtonosnom morskom nemani:
- To je bilo Džibutiju 1989. gofine kada je JAT imao iznajmljene avione tamo i onda smo mi leteli. 45 dana sam bio u Africi i živeo u jednoj čauri gde nemate puno prostora za bilo kakve aktivnosti. Jednog dana sam gledajući sa terase hotela crnce koji su vukli ribarske mreže došao na ideju da i ja to radim. Indijski okean je takav da šta god bacite u vodu to ribe pojedu. Prst kad biste stavlili nešto bi vas odmah ujelo. Toliko je voda bogata ribom - prisetio se Stevan svojih afričkih dana.
Zatim je opisao i sam dramatičan događaj koji mu je, ispostaviće se, zauvek promenio život.
- Dogovorio sam se sa njima i krenuli smo ribarskim čamcem na okean. Došli smo na oko kilometar i po od obale. Oni su bacali otpatke u vodu, valjda kako bi namamili što više riba. U jednom trenutku ugledao sam leđno peraje kako se približava. Ubrzo nakon toga i drugo, pa treće...
- Rekli su mi otprilike: "Ma to je domaća životinja". Oni su na to navikli, a ja nisam. Prvo što mi je prošlo kroz glavu bio je Spilbergov film "Ajkula". Krenule su silovito da udaraju u čamac. Taj osećaj udaranja u brod bio je jeziv. To nije prekookeanski brod niti jahta, već ručno pravljeni čamac, maltene izdubljeno drvo. Vi sedite unutra i osećate da ajkula udara, verovatno sa željom da vas prevrne. Ovi ludaci su još više hrane bacali, a one još više iskaču i udaraju. Morao sam na kraju da im dam 100 dolara da me vrate na obalu. Verujte mi da do dan danas zbog toga ne smem da uđem u more, jer stalno mislim kako će se negde pojaviti neko peraje.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
