Gost u jutarnjem programu Redakcija bio je profesor dr Miljko Ristić, čuveni kardiohirurg.
On je podelio svoju životnu priču sa voditeljkom Oljom Lazarević.
- Roditelji su se doselili u Beograd 1945. godine. U Jatagan malu - u romskom naselju. To je prostor gde je sada hitna pomoć, gde je bilo puno straćara od kartona. Tu sam i išao u školu. To su bile improvizovane kolibe od kartona i dasaka, bez kanalizacije i vode za piće. Noću nas je često budila jurnjava miševa, pa smo se sestra Slobodanka i ja pokrivali preko glave dok smo spavali. Nismo mi bili neki izuzetak, da je u našem stanu bilo miševa, bilo je i u drugim. To je bilo takvo vreme. Postoje ogromne razlike i to sam shvatio u gimnaziji. Išao sam u Četvrtu beogradsku gimnaziju. Među tom decom nisam imao problema i to su odlična poznanstva koja su ostala i danas - rekao je.
Gimnazija - prvo kumstvo i prva ljubav.
- Četvrta gimnazija imala je, u to vreme, prestižne pohvale. Tu su uglavnom išla deca iz imućnijih porodica, ali su to bile potpuno normalne osobe, nisu bila uobražena deca. Imao sam dobre drugare. Bilo je dece generala, stalno je bilo poznatih likova, ali su to deca koja su potpuno normalna, i nisam se osetio neprirodno. U klupi sam sedeo s Mišom Stambolićem, sinom moćnog Petra Stambolića. On mi je bio najbolji drug i kasnije venčani kum. U Jatagan mali sam živeo 18 godina, dok nisam završio gimnaziju. - ispričao je.
Podelio je kada se i kako desila prva ljubav.
- Uvek su mi prve prilazile devojke. To je era gde se učenik i učenica dopisuju u istoj učionici, ali iz različitih smena. Bilo je pravilo, da sedite na jednom mestu u klupi, a u drugoj smeni na istom mestu sedi učenica - samo u drugoj smeni. Onda smo tako ostavljali jedno drugom pisma u klupi, a iz tih pisama kasnije je prerasla ljubav, a ljubav u brak - rekao je.
Kasnije kada je postao kardiohirug, postoji jedna izjava koja ga je krunisala kao najboljeg karidiohirurga, a to je da nikad ne odustaje od svojih pacijenta.
- Kardiohirurg nema radno vreme. Navikao sam se da radno vreme ne postoji, i da život pacijenta zavisi od hirurga. NIje mi to smetalo. Najbolje se pacijenti gledaju od hirurga kojeg je lično operisao. Dolazilo je do grešaka, na primer, ukoliko se poremetila krvna slika, taj pacijent mora da dobije krv odmah. Kada je hirurg tu, on zna kako situacija može krenuti u pogrešnom smeru. Svaki hirurg i uveče pre nego što legne, okrene šok sobu da se raspita kako je pacijent - rekao je i otkrio kako polovinu odmora u svojoj karijeri nije iskoristio.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
NE PROPUSTITE
