Prema mišljenju Saveta Evrope, alarmantna je situacija u romskoj zajednici - Romi ne samo da su odsutni iz državne i lokalne administracije, već se suočavaju sa ozbiljnim izazovima u svim oblastima života. Uprkos tome što su zakoni solidni i u skladu sa evropskim standardima, nedostaju mehanizmi koji bi omogućili efikasno praćenje njihove primene.
Ko sve kreira sliku o Romima i da li i sami utiču na to svoje to kakvo je njihovo prihvatanje u širu zajednicu, proveravaćemo danas.
Ali i koliko je ono što se naziva delom njihove tradicije toksično za pojedince, posebno žene i decu, koji predstavljaju njihovu najranjiviju kategoriju - i to zbog diskriminacije, socijalne isključenosti i maloletničkih brakova!
O svemu ovome razgovarali su voditelji Puls Srbije sa novinarkom, fotografkinjom i aktivistkinjom - Dženet Koko.
Dugo se osnaživala da priča javno.
- Prosto sada mi je lakše da se vratim svojim korenima i da predstavim svetu da nije samo ono što i mediji prikazuju. To mora da se smanji na nivo da se podrži pozitivna strana i smanji negativna. Postoji mnogo pozitivnih primera i moramo i njih prikazivati, hvala Bogu imamo ih sada i u javnom životu - započinje Koko.
Rani brakovi su veliki problem u romskoj zajednici.
Kako navode istraživanja UNICEF MICS , svaka druga Romkinja se uda pre 18. godine, a svaka treća rodi prvo dete maloletna.
- I sama romska zajednica mora da shvati da mora da iskorači iz te "tradicije" , ali opet društvo smatra da je to deo njihove kulture i da je to kod njih normalno, a u stvari su to ozbiljna kršenja ljudskih prava. Pozivamo gradski i školski sistem, na preventivu. Neprihvatanjem toga da neko kaže da jedan sudija kaže da je to "deo tradicije". U Brusu je skoro bio slučaj da se sankcioniše na vreme. O tome govori film "Moj put" koji govori o važnosti edukacije, ali smo prikazali kako teče put jedne Romkinje, koja je svojom voljom odlučila da se uda, a druga kojoj su to nasilno nametnuli. To je jedna vrsta robovanja, a to se mora prekinuti unutar društva - rekla je Koko.
Možda se i Romi predstavljaju na drugačiji način, primetio je voditelj Miloš Anđelković.
- Ako naiđemo na diskriminaciju gde Rome percipiraju samo kao čistače i čistačice, tu je već ta blokada, kod njih. Koliko god roditelji sredstava imali, oni moraju da uče svoju decu da idu u školu i da pokažu spremnost i trud, a ono na šta oni treba da naiđu je podrška od školskog i zdravstvenog sistema. Zbog jedne formalnosti mi gubimo život - rekla je Koko, ispričavši primer žene koja je u bolovima došla u bolnicu, i zbog toga što nije imala knjižicu i te jedne formalnosti nisu je primili u bolnicu i izgubila je dete.
Istakla je, još jednom, ogroman problem ugovorenih brakova u romskoj nacionalnoj zajednici.
- Sve je više njih na radionicama i roditelja koji istupe iz toga i pokušaju da poprave stvar tako što će decu naučiti šta treba i da nije sramota biti Rom. Pedagoški asistenti i zdravstveni medijatori su uradili veliki posao, iako se diskrimancija i dalje dešava, ali internet i društvene mreže pomažu u svrhu rešavanja tog problema. Romi mngo duže i mnogo dublje doživljavaju sve vrste vršnjačkog nasilja i oni čak o tome i ne govore. Ako dete ne ohrabrimo u tome i ne damo mu podršku onda smo zakazali - upozorava Koko.
Kako deci približiti da jesu žrtve nasilja? - pitao je Anđelković.
- Rani brakovi su najveći problem. Treba govoriti o različitosti koje ima sve više. Sve je više različitih nacionalnosti i moramo učiti da ih prihvatimo. Gotova je era "gorkog" nacionalizma - rekla je Koko.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
