Prošle su 24 godine od bitke na Košarama. Ta bitka je vođena na granici tadašnje Savezne Republike Jugoslavije i Republike Albanije, kada su teroristi takozvane Oslobodilačke Vojske Kosova napali pripadnike jugoslovenske Vojske sa ciljem ulaska na Kosovo i Metohiju.
Mnogo je priča o ovoj legendarnoj i herojskoj bici ispričano, kao i opevanih pesama, ali sećanja onih koji su u tom boju učestvovali ne blede, niti će ikada.
Heroji Zoran Lekić, vojnik koji je učestvovao u bici na Košarama i Ljubinko Đurković, pukovnik Vojske Srbije u penziji, komandant 2. bataljona 125 mtbr. podelili su svoja iskustva iz ove bitke koja je deo ogromne žrtve tadašnjih vojnika SRJ za slobodu i odbranu države.
Đurković je uporedio btiku na karauli Košare, sa Kolubarskom i Cerskom jer je bitka na Košarama bila strategijski, slično iznenađenje.
- Normalno je da smo doneli pobedu kao i na Ceru i na Kolubari. Slično je to što su oficiri i podoficiri i vojnici zajedno rame uz rame ginuli, od 108 poginulih, 16 je oficira i podoficira, što se nije dešavalo da toliki broj komandnog kadra gine! Ova bitka se može uporediti i sa Kolubarskom jer nije imala rezervne položaje kao kolubarska. Sve je vezano tradicionalno i istorijski kroz naše žrtvovanje za slobodu! - kaže Đurković.
Na Košarama se srpski vojnik tradicionalno borio za mir, ističe Đurković i priseća se:
- Kad kažem Srbi mislim na sve Srbe različitih veropispovesti i nacionalnosti koji su bili u istom stroju i branili Srbiju. Mi smo se tradicionalno ratom borili za mir. To je bilo hrabro, viteško ratovanje, odbrana svetinje, vere, porodice... Nekada smo branili Zapad od prodora zulumćara sa Istoka, a sada smo na granici Istoka, da branimo od zapadnih zulumćara, a to vidimo na teritoriji današnje Ukrajine kako se odražava - rekao je Đurković.
Lekića je bitka na Košarama zatekla na odsluženju vojnog roka.
- Bio sam redovni vojnik i student kada je NATO već uveliko pretio bombardovanjem. Mogao sam da odložim to, ali nisam hteo, jer me je otac tako vaspitao. Mislim da je najčasnija i najsvetija dužnost stati na branik otadžbine! Mi smo na Košarama ispisali sudbine i dali primer kako da se vaspitavaju generacije koje dolaze - rekao je Lekić.
Goran Jevtović, pukovnik Vojske Srbije u penziji, pridružio se razgovoru putem vajbera.
Te 99. godine 9. aprila, on je bio na isturenom komandnom mestu, kada se to zvalo Komandna grupa prištinskog korpusa u Đakovici.
- Nalet je bio zaista žestok. Oni su napravili malo iznenađenje time što su intenzivnu artiljerijsku vatru, pripremu artiljerijskog napada usmerili ka susednoj karauli Morina. U to vreme u Albaniji je grupisano oko 15.000 albanskih vojsnika, snaga UČK i bili su naoružani artiljerijom, raketnim sredstvima, avio podrškom, i tok tog boja je išao vrlo žestoko, pre svega zbog geografije. Vojnički gledano negativno u korist nas. Ti predeli nišane iz Albanije naše položaje, ali su vojne starešine odigrale takvu ulogu, da je to bio Vijetnam u malom. Otuda ta rečenica koju sam ja napisao u borbenom izveštaju "odbraniti po svaku cenu" - istakao je i dopunio:
- Nekoliko desetina bojeva širom Kosmeta, 44 boja koji su počeli i pre agresije, ne zaboravimo kompletnu Metohiju, prevoj Dulje (Suva Reka), pa sve do Prištine i dalje, ali i 2 najintenzivnija boja na Paštriku i na Košarama. Tu smo ispoljili takvu maštovitost koja je do tada malo gde viđena. Komandant korpusa i komandant artiljerije su neposredno komandovali tim bojem, što je atipično, ali imajući u vidu značaj bitke, to je moralo da bude tako - ilustrovao je Jevtović.
Đurković je preneo doživljaj svakog vojnika iz bitke u glasnom i srčanom izlaganju, oslikavši tako boj koji, onaj koji nije učestvovao, teško da može zamisli, a tek da razume.
Deo možete odslušati u videu ispod.
A još upečatljivije je svedočenje Saše Stevanovića koji je 1999. godine bio vojnik na odsluženju vojnog roka i njegova rečenica:
- Kada su krenuli da napadaju iz vazduha, to je osvetlelo zemlju kao šest sunaca da je svetlelo, grizao sam zemlju i mislio sam da ću moći da progrizem zemlju da uđem u nju i da se sklonim! Najteže je bilo kada sam začuo jauke i dozivanje majke od strane vojnika, to mi je bilo najstrašnije! Posle toga izgubio sam mogućnost da progutam hranu - ispričao je Stevanović za Kurir TV.
Pogledajmo kratku izjavu o stravičnim borbama u kojima je učestvovao kao golobradi mladić.
A dopisnica MIlena Antić razgovarala je sa Srđanom Veselinovićem iz Niša, profesorom istorije, koji je i sam učestvovao u stvaranju istorije.
Zatim se iz Užica u program uključio i Vladimir Ilić iz Užica koji je bio decembarska klasa Vojske SR Jugoslavije iz 1998. godine.
U borbi na Košarama je učestvovao do poslednjeg dana.
On kaže da su išli da brane svoju zemlju, granicu, napadnute drugare i tada niko nije znao da problem sa Košarama postoji jako dugo.
- Moje četiri starešine su izgubile život, a to govori da te starešine nisu bili u maniru "ajte vi prvi", već su nas štitili i išli prvi. Mi smo bili deca! Mislili smo da je to jedna stotina terorističke grupe, ali kada smo došli osetili smo realnost na svojoj koži - ističe Ilić.
IN MEMORIAM
SVIM PALIM JUNACIMA NA KOŠARAMA I PAŠTRIKU I NA PROSTORU KOSOVA I METOHIJE
"Treba služit česti i imenu... Neka bude što biti ne može,
...Na groblju će iznići cvijeće za daleko neko pokoljenje"
(P.P.Njegoš, Gorski vijenac)
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
