DRAMA SRPKINJE S DETETOM U GRČKOJ: Gazila sam po peškirima, udarala u ležaljke, čelo izgrebala, onda začula plač! Ovo mi je kazna!

Gordana Mirović (36) iz Sokobanje će ovogodišnje letovanje pamtiti po najstrašnijih šest minuta u svom životu- to su minuti u kojima nije znala gde joj je šestogodišnji sin, koji se izgubio na plaži letovališta u Grčkoj.

Gordana, njen suprug i šestogodišnji sin letovali su ove godine na grčkom letovalištu Stavros, zajedno sa svojim prijateljima iz Sokobanje.

Trećeg dana, Gordana je, kako priča za Nova.rs, smelo i svesno poslala dete koji je bio u vodi, da ode do njihovih ležaljki i da ponese gumeni dušek. Ni sanjala nije da dečak nije zapamtio gde su ležaljke.

- I prvi idrugi dan smo išli na istu plažu, samo nismo bili na istim ležaljkama. Ovaj put smo zauzeli mesta bukvalno na kraju reda, ali ni sanjala nisam da sinčić, dok je izlazio iz vode, neće moći da ih pronađe. Videla sam ga dok je odlazio u pravcu ležaljki - priča Gordana do detalja.

Ona je, kako ističe, nastavila sa brčkanjem u plićaku sa decom od njihovih prijatelja, a onda je u jednom trenutku pogledala u ležaljke i videla da je dušek i dalje kod ležaljki, a da njenog deteta nema.

- Pogledala sam oko sebe i pomislila: Nema šansa da je ušao u vodu, a da ga nisam videla da je prošao pored nas. S druge strane, ne bi sigurno sam otišao do ve-cea, i juče i prekjuče me je pitao da idem sa njim. Već je počela da me hvata panika, ali sam se vodila mišlju - možda je naišao na nekog, pa se zapričao ili je pronašao nešto u pesku, pa se zaustavio. Međutim, i dalje ga nije bilo. Prošlo je tek dva-tri minuta, ali je meni delovalo kao pola sata - objašnjava Gordana.

A onda je usledio trenutak kog se najviše bojala - njen suprug koji je do tada bio na ležaljkama, približio se vodi i upitao Gordanu gde im je sin.

- Uhvatila sam se za glavu i počela da vičem i dozivam sina. Uzvikivala sam njegovo ime. Svi su me gledali, komešali su se međusobno, verovatno su shvatili da mi se dete izgubilo. Rekla sam suprugu da sam ga poslala po dušek, ali da ga nema još uvek. Skočili smo svi, i prijatelji i neki poznanici iz vode vikavši dečakovo ime, ali ništa. Nema ga ni u vodi, ni na plaži, trčali smo do ve-cea, do bara, do žene koja je prodavala sladolede.

Videvši ih uzrujane, spaislac sa plaže je prišao roditeljima i pitao šta se dešava.

- Objasnili smo mu na engleskom jeziku da je dečak otišao do ležaljki, pokazujući gde smo bili smešteni, ali da se nije vratio kod mene. Rekla sam mu da je nosio mišiće sa likom Spajdermena, crvene kupaće gaće isto sa simbolom Spajdermena i on je, zajedno sa još jendim momkom, krenuo da ga traži. Uspaničena, gazila sam preko tuđih peškira, udarala kolenom o ležaljke,čelo sam nekoliko puta izgrebala o trsku suncobrana, a onda sam, posle šest minuta, začula plač. Moj sin je plakao, dok ga je spasilac milovao po kosi - rekla je Gordana.

Kada je video majku, dečak je potrčao ka njoj iz sve snage.

- Sve vreme je vrištao. Vrišti on, vrištim ja, a ljudi oko nas aplaudiraju. Zagrlila sam ga jako, a on me grdi: mama, nisam mogao da nađem ležaljke, zašto nisi krenula sa mnom?Zbog tebe sam izgoreo stopala, pesak je vreo?’Ljudi, želela sam sebe najstrože da kaznim. Zapravo, ovo mi je najveća kazna ikada. Sada kada pomislim na to, jeza me uhvati, ali i ljutnja prema samoj sebi. Kako sam smela dete od samo šest godina, pored onolike gužve, da pošaljem samog na ležaljku? Kako sam mogla da reskiram da zauvek izgubim moje dete? Nije ono krivo, ja sam. Čak i da je bio neposlušan i da je skrenuo sa putića i otišao, recimo, u ve-ce ili da opere noge od peska na česmi, ja sam kriva. Kako sam smela da ga udaljim od nas, pa makar i na trenutak? Ja sam već kažnjena, verujte, veća kazna mi ne treba. Ne spavam noćima. A sinčić je ljut jer se em uplašio, em što je izgoreo nogice šetajući okolo po vrelom pesku. Ne daj Bože nikome. Držite svoju decu uz sebe, zaboravite onu "ma ništa mu ne fali, to je samo nekoliko metara". Verujte, fali. Zafaliće vam dete - kaže ova turistkinja.

Kurir.rs/ Nova.rs