Osim monstruoznog zločina u Gradačcu javnost je dodatno uznemirila činjenica da je više od 15.000 ljudi uživo gledalo prenos ubistva na društvenim mrežama, a nemali broj njih mu i pružalo podršku.
Koliko je među njima onih koji će pokušati isto i postoji li opasnost od tzv. kopiket efekta, istraživala je novinarka Kurir TV Teodora Pivljanin.
Eskalacija nasilja, ponovo je prešla granice zdravog razuma. Za do sada neviđenu monstruoznost, pobrinuo se ubica iz Gradačca koji je ubistvo supruge prenosio na Instagramu. Smrt uživo gledalo je čak 15.000 ljudi. Zašto je više od 100 njih lajkovalo post ubice? Zašto su ga pojedinci otvoreno podržavali porukama?
- Osobe koje lajkuju ovako nešto su osobe koje su izgubile osećaj za realnost, za moralnost. Pogrešne osobe uzdižu, pronalaze idole u pogrešnim osobama. Taj video je bio nekoliko sati na društvenim mrežama, što je veliki problem. Mnogo se delio, mnogo ljudi ga je videlo - kaže psiholog Dragica Mihajlović.
Slična situacija bila je i nakon masakra u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar. Dečaku ubici upućivane su poruke podrške i odobravanja. Takve osobe su tu. Tik pored nas. Ljudi kojima, očigledno, zadovoljstvo pričinjava tuđa nesreća. Ljudi koji su spremni da podrže zločinca, a ne žrtvu. Neće svako od njih krenuti da ubija okolo, ali jedno ili dvoje možda jednom hoće?
- Sada postoji strah da će jedan ovakav zločin da podstakne druge zločine, što svakako može da se desi. Jer neke druge zemlje u kojima su slučajevi ovakvi češći, znaju kako treba da se postave prema tim stvarima, tako da što manje se izveštava o tome. Ne pokazuju se slike ubice. Ono na čemu treba da se radi, jesu društvene mreže i kontrole na društvenim mrežama i na internetu - smatra Mihajlović.
Imamo li unapred zaštitu od potencijalnih ubica? Nakon monstruoznog zločina u Gradačcu, biće teže motivisati žrtve da prijave nasilje smatraju stručnjaci, jer je jedna žena prijavila nasilje, a na kraju završila pod zemljom. Ako institucije ne budu štitile one koji prijave nasilje, ko će štiti žene koje za tako nešto nemaju hrabrosti?
- Sama kaznena politika koja je propisana, nije sporna. Sporna je primena. To znači da li se adekvatne kazne izriču. Apsolutna sigurnost, nažalost, u ovom trenutku ne postoji. Mi sada pričamo o situacijama koje predstavljaju izuzetke, ali u velikom broju slučajeva i mera daje efekta i žena se oseća zaštićeno kada mera bude izrečena - kaže advokat Tijana Kostić.
Najčešće žrtve nasilja su žene. Od 2010. godine od ruke člana porodice ili partnera ubijeno je najmanje 330 njih, a ipak ženama se često ne veruje da trpe nasilje. Razlog za to je, kako ističu iz organizacije Ženska solidarnost, duboko ukorenjen patrijarhat.
- Znači da se negde promovišu i šire te vrednosti i uverenja, da je žena na neki način odgovorna za nasilje koje je pretrpela. Institucije moraju da imaju i preuzmu odgovornost za reagovanje u ovakvim situacijama, jer one su jedina zaštita ženama kada je u pitanju nasilje. Žena često ne može sama da nađe sklonište, jer možda neke žene nemaju sistem podrške jer su ih muškarci odvojili od porodice od svega. Zato su insitutcije te koje moraju da shvate svaki slučaj najozbiljnije - kaže Anita Marković iz Ženske solidarnosti.
Masovna ubistva, osim što uznemiravaju javnosti, dodatno viktimizuju same žrtve i njihove najbliže. Sve to jeste domen javnog zdravlja i ogromna odgovornost celog društva, zaključuju stručnjaci. Ističu da prevencija, stručni rad i sistemski pristup, kao i stalna procena potencijalnih nasilnika i blagovremena reakcija - mogu da smanje broj žrtava nasilja!
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
