Ovogodišnji rod šljive je prepolovljen zbog majskog snega, te "plavog zlata" neće biti ni za pekmez, slatko ili rakiju, upozoravaju voćari. Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku, kaže da je ova godina nepovoljna zbog loših vremenskih uslova, ali i da očekuje da će tražnja biti veća.
- U nekim mestima je dobro prošla "čačanska rodna", negde "čačanska lepotica", a u nekim "stenlej", tako da se situacija sa sortama ne može generalizovati. Na pojedinim lokalitetima su neke sorte uspele da prebrode sve ove nepovoljne uslove i da daju vrlo visoke prinose u samim zasadima. Ove godine će biti niži prinos i treba očekivati četiri do pet tona po hektaru u proseku, a možda i manje.
Za "čačansku lepoticu" je početna otkupna cena bila 50 dinara, a kad govorimo o šljivi koja se otkupljuje za rakiju, tu je cena od 30 do 35 dinara. Sada ide berba sorti "stenlej" i "čačanske rodne", ali s obzirom na to da je ove godine rod znatno manji, treba očekivati veću potražnju otkupljivača i očekujem da će cena biti nešto veća nego što je trenutno - rekao je Jevremović za RTS i dodao da kad je rodna godina, ostvaruje se devet tona šljive po hektaru, odnosno sa oko 70.000 hektara prinos je preko 650.000 tona.
Čitalac Kurira A. R. za naš list priča da u sremskom kraju šljive nema ni za leka.
- Od stabala koja imam u dvorištu nabrao sam samo jednu šaku, a prošle godine sam imao i za pekmez i za rakiju. Zbog snega u maju te rane sorte su uništene, a onaj ko ima kasnije sorte proći će nešto bolje. Cena je sad u jeku sezone od 110 do 120 dinara za šljivu za pekmez.
Agroanalitičar Milan Prostran naglašava da ova godina nije godina voća, posebno kasnih sorti jabuke, kruške, šljive, jer se zbog vremenskih nepogoda usled klimatskih promena umanjio rod.
- Šljiva je vodeća po površinama i zbog hladnih dana tokom perioda cvetanja smanjeni su prinosi. Pored toga kvalitet je dosta lošiji, onaj deo koji nije stradao od grada i oluja moći će da se odabere za izvoz u Rusiju. Koliki će prinosi biti znaće se nakon završetka berbe - kaže Prostran i dodaje:
- Sve u svemu, teška godina za poljoprivrednike, koji će zbog tolikih količina uništenog voća ostati kratkih rukava. Njihov planirani dohodak će izostati jer su uložena ogromna sredstva, pogotovo kod kruške i jabuke.
On ističe i da će šljive biti da zadovoljimo svoje potrebe:
Na jugoistoku Srbije
Nemam ni za sebe, a kamoli da prodam
Kurir je razgovarao i s voćarem iz okoline Vlasotinca Z. G., koji se inače bavi i proizvodnjom rakije, koji kaže da mu se nikad dosad nije desilo da šljivu nema ni za sebe, a kamoli da proda.
- Do sada je bilo prilike i da prodam šljivu za džem i slatko i imam i za sebe. Ove godine em nemam za sebe, em nemam da prodam. Rakiju nemam od čega da ispečem, nego moram da kupujem. Pored svog voćnjaka treba da kupujem od drugih ako imaju kako bismo napravili džem, a za rakiju teško da će biti - žali nam se voćar Z. G.
NE PROPUSTITE
- Najveći deo roda će otići za rakiju, drugi deo za sušenje, što se i izvozi pored svežeg ploda. Ono što mene brine je to da i ono voće koje se ubere i smesti u hladnjače, bilo da je to breskva, kajsija ili šljiva, brzo počne da se kvari zato što je plod "načet" prilikom branja ili udara. I kad kupite voće ono posle dan-dva počinje da truli pa svakako treba ispitati uzroke toga.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
