„Pritisnite taster da biste prešli ulicu." Kako bi skratili nešto što deluje kao najduža dva minuta, ljudi često i više puta užurbano pritisnu taster na semaforu, uključivši glasni treperavi zvuk - trrrrrr, piše BBC na srpskom.
Međutim, čekanje se neretko nastavi, jer je više od polovine tastera namenjeno samo za slepe i slabovide, a ne da dovedu do bržeg dolaska do zelenog svetla.
Ima ih na mnogo saobraćajnica u srpskoj prestonici, ali se mnogi pitaju da li oni uopšte rade. Prema podacima gradskog Sekretarijata za saobraćaj, na ulicama Beograda je 1.077 tastera na 310 lokacija. Većina tastera u Beogradu deli se na dve vrste. Mada su sličnog izgleda, pažljivi posmatrač će primetiti razliku i po boji i po dizajnu.
- Pretežno žuti služe samo za slepe i slabovide i imaju zvučnu signalizaciju;
- Plavi na sredini imaju nacrtanu šaku i taster za najavu pešaka, a sa donje strane im je taster za slepe i slabovide.
I jedni i drugi na desnoj stranici imaju reljefnu oznaku sa brojem saobraćajnih traka.
Na vrhu imaju ispupčenu strelicu koja pokazuje pravac i smer pešačkog prelaza.
Trake, strelice, ispupčenost i reljef namenjeni su slepima i slabovidima, mada ni njima nisu uvek od velike pomoći.
- Taktilne pločice nemaju nikakvu funkciju, jer ako neko može da je pronađe, onda mu i ne treba - kaže Nikola Đorđević iz Gradske organizacije slepih Beograda (GOSB).
Postoji i treća vrsta tastera koji su stariji, uglavnom su manji, skoro uvek žuti i sa jasno nacrtanom šakom i porukom: „Molimo pritisnite". Ovi modeli služe da uključe zeleno svetlo za pešake.
Skoro svaki uspešno aktiviran taster posle toga svetli. Nema uticaja više puta uzastopno pritiskati isti taster.
Zvučna signalizacija nije uvek od pomoći ni slepima
Žuti tasteri, koji imaju isključivu funkciju zvučne signalizacije za slepe i slabovide, nalaze se na 166 lokacija, pokazuju podaci beogradskog Sekretarijata za saobraćaj.
- Mi (slepi) to koristimo generalno i moramo da koristimo. Ali malo ljudi ih koristi, jer ne mogu svi da se kreću i izlaze iz kuća - objašnjava Đorđević.
Zvuk koji je potreban slepim i slabovidim ljudima kako bi se bezbedno kretali po ulicama nije neophodan ostalima, jer sve što ovaj donji taster radi jeste da uključuje glasan zvuk. Ipak, i to ponekad zbunjuje.
- Negde semafor pišti, na pojedinima se čuje zvučno obaveštenje i ljudi se teško snalaze, to je veliki problem - kaže on.
Kao predstavnik Gradske organizacije slepih Beograda, Đorđević ističe da su tasteri postavljeni „nesistemski" i bez dogovora sa slepima i slabovidima, „toliko da se nekad pitaju jesu li baš njima namenjeni".
- Ne postoji nikakav plan u gradu, ali mi stalno pišemo direkciji za javni prevoz, Sekretarijatu za saobraćaj.
- Recimo, ukidanjem SMS obaveštenja, gradski saobraćaj vraćen je 20 godina unazad. Ranije, ako mi poruka kaže da autobus stiže za 20 minuta, ja 18 minuta ne moram nikoga da pitam da li je to taj autobus - dodaje on.
Kako tasteri (ne)utiču na saobraćaj i zašto?
Postoje tri režima rada semafora, a pešački tasteri imaju uticaja na dva režima, jer daju semaforu povratnu informaciju o tome koliko je pešaka na raskrsnici.
Tradicionalni režim rada stručnjaci naprave na osnovu podataka sa terena i tu unapred podese stalno istu dužinu ciklusa zeleno/crveno svetlo. Na primer, od 6 do 21 sat svetlo se menja na 60 sekundi, a od 21 do 6 sati na 120 sekundi. To je takozvani režim rada sa fiksnim signalnim programima.
Unapređenija verzija je slična, ali ukoliko u nekim periodima niko ne pritisne taster za najavu pešaka, semafor će naizmenično puštati samo automobile i neće davati zeleno svetlo pešacima. Kod ovog takozvanog detektorskog režima, potrebno je pritisnuti taster da bi se uključilo zeleno svetlo za pešake.
Treća opcija je da se režim rada semafora menja u realnom vremenu, u zavisnosti od gustine saobraćaja. Tada se dužina ciklusa i raspodela zelenog svetla pešacima i automobilima prilagođava gužvama. To je takozvani adaptabilni (prilagodljivi) režim rada.
Dakle, skoro nikada taster ne prekida drumski saobraćaj kako bi odmah dao zeleno svetlo pešaku.
Prilagodljivi režim rada, u stručnoj literaturi, smatra se najsavremenijim i „najpametnijim". Resorni gradski sekretarijat najavio je prelazak na adaptabilni režim rada saobraćaja u Beogradu do kraja ove godine. Obrazlažu da sistem samostalno reaguje na promene i prilagođava se trenutnom saobraćajnom opterećenju. Ovaj sistem testiran je na potezu ulice Dimitrija Tucovića i tuda već svakodnevnog može da prođe 1.300 vozila više.
Novi Sad: Instrukcije i tišina
Mnogo manje zbunjenih je na raskrsnicama u Novom Sadu. Na novosadskim tasterima stoji natpis „SAMO ZA SLEPE" (i prevod na engleski „ONLY FOR THE BLIND") i jasno je vidljiv. Uz to, postoji i sličica čoveka koji drži beli štap, što je međunarodna oznaka za slepe i slabovide. Na ovim uređajima, dugme namenjeno slepima je sa donje strane uređaja i ovi tasteri nemaju funkciju najave pešaka. Na nekoliko mesta u Novom Sadu nalaze se i detektorski tasteri koji menjaju saobraćaj i uključuju zeleno svetlo, na primer u Jevrejskoj ulici između Futoške pijace i Sinagoge.
Gde se nalazi koji taster?
Na pitanja BBC-ja na srpskom gde se tačno koji tasteri nalaze, iz Sekretarijata za saobraćaj Beograda odgovorili su samo da se broj ovih uređaja i tipova svakodnevno menja, jer se godišnje modernizuje oko 100 raskrsnica.
Kurir.rs/ BBC na srpskom
NE PROPUSTITE
