OVU HRANU SRBI SVAKOG DANA JEDU, A IZAZIVA ZAVISNOST! Začudićete se šta je sve na spisku, naučnici traže da što pre bude obeležena

Označavanje neke hrane kao potencijalno "zavisne" moglo bi pomoći ljudima da promene svoju ishranu, rekli su naučnici, budući da procene pokazuju da bi se svaka sedma odrasla osoba i svako osmo dete moglo "navući" na industrijski visoko prerađenu hranu (UPF).

Ponašanja koja zadovoljavaju taj kriterijum su, između ostalih, intenzivna želja, simptom odvikavanja, manja kontrola nad unosom i nastavak upotrebe uprkos posledicama poput poremećaja prejedanja, lošijeg fizičkog i mentalnog zdravlja te nižeg kvaliteta života, navodi se.

Tim međunarodnih istraživača ukazuje na meta-analizu 281 studije iz 36 zemalja. Ona pokazuje da se "zavisnost o ultraprerađenoj hrani" javlja kod 14 posto odraslih i 12 posto dece.

Naučnici kažu da bi, označavanje neke hrane visokim udelom ugljenohidrata i masti kao "zavisničke", potencijalno moglo poboljšati zdravlje kroz promene društvenih i kliničkih politika.

- Priznavanjem da određene vrste prerađene hrane imaju svojstva da stvaraju zavisnost, mogli bismo pomoći u poboljšanju globalnog zdravlja - rekla je Ashley Gearhardt, profesor psihologije na na Univerzitetu u Mičigenu.

Istraživači iz SAD, Brazila i Španije ističu da "rafinirani ugljenohidrati ili masti izazivaju slične nivoe dopamina u moždanom striatumu kao one koje se vide kod supstanci koje izazivaju zavisnost poput nikotina i alkohola".

- Iako aditivi, koji se dodaju hrani zbog ukusa i kako bi "poboljšali osećaj u ustima", sami po sebi verovatno neće izazvati zavisnost, mogli bi "postati snažni pojačivači učinaka kalorija u crevima" - napisali su.

Na primer hleb pravljen od pšeničnog brašna, vode, soli i kvasca je prerađen, ali ako mu dodate emulgatore ili veštačke boje on postaje ultraprerađen. Tako je i sa običnom ovsenom kašom, kornflejksom i pšeničnim pahuljicama - one su minimalno prerađene, međutim kad proizvođač doda šećer, veštačke ukuse ili boje, postaju ultraprerađene.

Imamo primer i običnog jogurta koji je kao takav minimalno preraden, ali uz dodavanje zaslađivača, konzervansa, stabilizatora ili veštačke boje postaje - ultraprerađen.

Kurir/Poslovni.hr