Čini se da je epidemija korona virusa za nama, ali samo u Srbiji smo se prošle godine susreli sa desetinama epidemija tamo gde ih najmanje očekujemo - u bolnicama!
Broj epidemija u bolnicama povećan za petinu
Prema statistici Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milovan Jovanović Batut" u Srbiji je tokom prošle godine prijavljeno ukupno 8.728 bolničkih infekcija, što je za 24 odsto više nego prethodne godine.
- Tokom prošle godine zdravstvene ustanove u Srbiji prijavile su ukupno 58 epidemija bolničkih infekcija, sa 720 obolelih i 18 smrtnih ishoda, što predstavlja 8,6 puta manje prijavljenih epidemija i 20,7 puta manje letalnih ishoda nego prethodne godine - navodi se u godišnjem izveštaju o zaraznim bolestima u Srbiji.
Najviše bolničkih infekcija registrovano je u jedinicama intenzivne nege, zatim na odeljenjima ortopedije.
- Najučestalije su infekcije sistema za varenje, sa procentualnom zastupljenošću od 22,5 odsto, potom infekcije mokraćnog sistema (sa 20,8 odsto), infekcije krvi (sa 14,1 odsto), infekcije COVID-19 (sa 12,5 odsto), infekcije operativnog mesta (sa 9,2 odsto), pneumonije (sa 9 odsto ), a slede sistemske infekcije (sa 2,8 odsto) i infekcije kože i mekih tkiva (sa 1,8 odsto), dok najmanju zastupljenost imaju infekcije krvi - navedeno je u izveštaju.
NE PROPUSTITE
Dva uzroka bolničkih infekcija
Bakterije su bile najčešći uzročnici infekcija u svim zdravstvenim ustanovama i to klostridija (Clostridiodes difficile), slede enterokoke (Enterococcus spp), stafilokoke (Staphylococcus aureus), klepsijela (Klebsiella spp), pseudomonas ( Pseudomonas spp.), stafilokoke (Staphylococcus sp), ešerihija koli (E. coli).
Vanja Milošević, ginekolog Narodnog fronta se osvrnuo na statistiku "Batuta" prema kojoj je broj bolničkih infekcija u Srbiji prošle godine povećan za 24 odsto.
- Imamo dva uzroka nastanka bolničkih infekcija. Prvi su pacijenti, jer su oni najčešće izvor tih bakterija, virusa, gljivica, ili najgore, parazita. Drugo uzrok su uslovi okruženja, odnosno da li je higijena na adekvatnom nivou, da li sve osoblje prati ono što se od njih traži da do ovoga ne bi došlo - ističe on.
Objasnio je da je kao i uvek kada je zdravlje u pitanju, prevencija važan faktor u sprečavanju ovih oboljenja.
- Prevencija se uglavnom radi tako što se uslovi poboljšavaju u smislu dezinficijensa, i pokušava se da se ustanovi uzrok infekcije ustanovi i eliminiše. Kada je u pitanju uzrok da se ustanovi da li su to pacijenti ili nešto drugo. Proveravaju se epidemiološki protokoli, samo se setite kako je bilo dok je trajala epidemija korona virusa u Srbiji. Epidemiološki protokol ulaska u bolnicu se morao ispoštovati. Gledalo se da li imate zaštitnu masku, kapu, kaljače, masku, mantil, rukavice. Česta dezinfekcija je presudna, koriste se, pored dezinficijensa, i UV lampe koje uništavaju infekcije - napominje on za.
Bolničke infekcije u ginekološkim klinikama retke
Prema ovom izveštaju, najniža stopa pojavljivanja bolničkih infekcija na 1.000 pacijenata po danu hospitalizacije tokom 2022. godine registrovana je odeljenju ginekologije sa akušerstvom, i to samo 0,3 procenta.
- Prevencija kada su u pitanju ginekološke klinike je najveća, što je i logično. To su klinike u kojima se u isto vreme nalaze, trudnice, porodilje, i mala deca, to su tri najosetljivije kategorije populacije. Baš zbog toga se vrlo retko dese intrahospitalne infekcije na ginekološkim klinikama - kaže Milošević.
Najviše zaraženih na intenzivnoj nezi
Nasuprot odeljenjima ginekologije sa akušerstvom, najviša stopa zaražavanje bolničkim infekcijama na 1.000 pacijenata po danu hospitalizacije tokom 2022. godine registrovana je u jedinicama intenzivne nege, i to 6,3 procenta.
- Na drugim klinikama, naravno hirurškim imate intervencije kao što su hirurške operacije raznog tipa, plasiranje katetera, drena, toaleta rane. U bolnicama se uvek radi sa bolesnim pacijentima, koji su izvor zaraze, tako da je nekad suvišno i pitati odakle infekcije u bolnicama. Nemoguće je da ijedna bolnica postoji, a da nema bolničkih infekcija, tako je svuda u svetu Ono je moguće jeste da se prevencijom smanji njihov broj - ukazao je on.
Dodaje da se dešava da nekada pacijent budu izvor neke bolesti, a da su zbog potpuno druge stvari upućen na bolničko lečenje.
NE PROPUSTITE
Lekari prvi moraju da poštuju prevenciju
- Mi ovde ne radio sa zdravim ljudima, već sa bolesnima. Baš zbog toga mi kao lekari, i celokupno medicinsko osoblje moramo da se pridržavamo strogo svim protokola koji su nam propisani kako do epidemija u bolnicama ne bi došlo - upozorava Milošević
Kako kaže, jedan od vidova prevencije je taj što svi zaposleni u bolnici, odnosno svim medicinskim ustanovama na svakih nekoliko meseci vade sanitarne knjižice.
- To podrazumeva kompletan pregled lekara koji obuhvata i bris grla, nosa, ruku i ostalog. Na taj način mi kao medicinsko osoblje nećemo biti izvori tih infekcija - objašnjava on.
Prema njegovim rečima, upravo da ne bi došlo do bolničkih infekcija, preventivno se zabranjuju posete bolnicama.
- Zabrana poseta se uvodi ne zato što je u bolnici epidemija, već da bi se pacijenti koji su u bolnici sačuvali od iste koju porodica ili prijatelji koji dolaze u posetu mogu doneti. Prvo pravilo u medicini je da se pacijent ne ugrozi. To se pogotovo radi za vreme gripa, tih kapljičnih infekcija, jer nije baš normalno da neko ko ima grip dođe u posetu nekom ko je u bolnici, i da ga usput zarazi - kaže on.
Bolničke infekcije sve teže lečiti
Bolničke infekcije sve je teže lečiti zbog otpornosti koje su razvile bakterije na postojeće antibiotike. U izveštaju Batuta navodi se da je potrebno da se promoviše racionalna primena antimikrobnih lekova, ali i da se naznačene doze leka piju u tačno utvrđenim vremenskim intervalima.
O otpornosti bakterija na antibiotike danas se sve više govori, naročito posle pandemije virusa korona. Neselektivna primena antibiotika u koroni, dovela je čovečanstvo do novog problema, da neće biti efikasnih lekova za klasične bakterijske infekcije.
Bakterijske infekcije koje su ranije lečene standardnim, starim antibioticima, sada ne mogu da se leče ni većim brojem novih antibiotika zbog sve veće otpornosti.
Svetska zdravstvena organizacija predviđa da će 2050. godine više ljudi umirati od infekcije izazvane rezistentnim sojevima bakterija nego od raka. To je više od 10 miliona ljudi na godišnjem nivou.
Preterana i neracionalna upotreba antibiotika dovodi do otpornosti bakterija na lek, jer se one prilagođavaju novim okolnostima da bi preživele. Stvaraju mehanizme rezistencije - enzime koji razlažu antibiotik.
Bolnice su idealna mesta za preživljavanje rezistentnih bakterije, jer su tu pacijenti sa oslabljen imunitetom.
NE PROPUSTITE
Najopasnija klostridija
Kako se navodi u Batutovom izveštaju bakterije koje su bile najčešći uzročnici infekcija u svim zdravstvenim ustanovama su brojne bakterije, a na prvom mestu nalazi se klostridija (Clostridiodes difficile).
- Klostridija je najopasnija jer je i najrezistentnija na većinu antibiotika, vrlo se teško suzbija, i ona je uglavnom vezana za hirurške intervencije. Zato se zahvati tog tipa moraju uvek izvoditi sterilnim instrumentima, osoblje mora da poštuje sve propisano protokolom. Na klinikama koje podrazumevaju hirurške operacije uvek postoji rizik da se pojavi infekcija operativnog polja, odnosno kako je to u narodu poznati, na rani. To je jedna velika regija - ukazuje Milošević.
Ističe da je to onda kao Sizifov put, jer se onda lekar bavi osim osnovnim razlogom zbog koga je pacijent tu, i infekcijom koja može opasno da ugrozi život, ali i zdravlje pacijenta.
- Meni se čini da narod ne shvata zašto u bolnicama i klinikama te mere moraju da se poštuju. Kada zabranite posete u bolnicama šira javnost reaguje kao da ste ne znam šta sad uradili, a to je urađeno samo da bi se zaštitili pacijenti, i omogućio im se bezbedan oporavak - zaključuje Vanja Milošević, ginekolog Narodnog fronta.
(Kurir.rs/Blic)
NE PROPUSTITE
