SVI SU STRAHOVALI OD SUPERĆELIJSKIH OLUJA, A GDE SU SAD NESTALE? Vetar nosio krovove, a evo da li se u Srbiji očekuje još

Ovogodišnje leto proteklo je u znaku veoma promenljivog vremena. Tokom toplotnih talasa temperatura vazduha je u više navrata dostizala 39°C.

Samo tokom jula Srbija je u više navrata bila na udaru jakih oluja i nepogoda u vidu grada, uz olujne vetrove i preko 100 km/h, a dolazilo je do razvoja snažnih superćelijskih oluja.

One su neretko prelazile put od preko 1.000 kilometara na svom putu od Austrije i Slovenije preko Hrvatske i Srbije dalje na istok, a na njihovom najjačem udaru u nekoliko navrata našla se Vojvodina, naročito Bačka i Srem, a Novi Sad i Bačka Palanka pretrpeli su i ogromne štete.

Uništeni su bili brojni objekti, oštećeni krovovi, vozila, a nažalost bilo je i žrtava. Superćelijske oluje donele su i uraganske vetrove od preko 180 km/h, a uništeno je i više desetina hektara šuma, naročito u Vojvodini.

I početak avgusta doneo je Srbiji snažne grmljavinske oluje i nepogode, poslednja superćelijska oluja zabeležena je u subotu i jedna od njih pogodila je direktno i Beograd, uz veoma jak grad.

Inače, sezona grmljavinskih nestabilnosti na području Srbije je u toplom delu godine, odnosno od aprila do oktobra. Najveća čestina je krajem proleća i početkom leta, odnosno tokom maja i juna, ali su i jul i avgust takpođe idealni za nastanak, ali uz manju čestinu u tom delu leta i godine.

Superćelijske oluje potpuno si prirodna pojava, koje su se redovno događale i u prošlosti, a sam njihov nastanak i da li će ih biti češće ili ne u toku jedne godine zavisi od mnogo faktora u atmosferi.

Superćelijske oluje su jedne od najopasnijih od svih tipova oluja i mogu da stvore razarajuće vetrove, veliki grad, kao i tornado.

Najčešće su u centralnim delovim SAD tokom proleća, kada su prisutna umerena ili jaka atmosferska polja vetra, vertikalne promene u pravcu ili brzini vetra i nestabilnost. Stepen i vertikalna distribucija vlažnosti, nestabilnosti i vetrovi imaju značajan uticaj na tip oluje, uključujući i superćelijske.

Među mnogobrojnim snimcima koji su se širili društvenim mrežama u periodu kada su u Srbiji bile prisutne superćelijske oluje, jedni od najpotresnijih bili su oni na kojima se videlo kako vetar nosi krovove zgrada i kuća širom Srbije.

Jedan takav prizor snimljen je i u Novom Sadu.

Naime, superćelijske oluje definiše mezociklon ili područje rotirajućih, jakih uzlaznih vetrova unutar grmljavinske ćelije, koji utiču na nastanak, održavanje i jačinu oluje.

Ovaj tip oluja može trajati nekoliko sati, biti veoma intenzivan i prelaziti stotine kilometara neočekivano brzo. Superćelijske oluje nastaju kada hladna vazdušna masa stigne na pregrejano tlo, pa to izazove ekstremnu termičku nestabilnost atmosfere.

Superćelijska oluja često izaziva razorne vetrove, veliki grad, kao i tornado, a baš najsnažniji tipovi tornada povezani su sa njima. Jednom kada nastane, superćelijska oluja može sama sebe da održava veoma dugo, pa čak i kada naiđe na sredinu koja je nepogodna za razvijanje novih oluja.

Posle leta sa veoma izraženim i jakim olujama, došla je jesen sa veoma stabilnim i sunčanim vremenom, tako da smo imali predah i od padavina i od oluja.

Već uveliko smo dublje zakoračili u jesen, a za koji dan stiže nam i novembar.

Danas je naš region na udaru veoma jakog ciklona, čak su veoma snažne oluje pogodile severni deo Jadrana, pa su se mnogi i u Srbiji podsetili na te nepogode koje su letos harale Srbijom i sejale pravi strah.

Dobra vest je da aktuelni ciklon neće doneti takve nepogode Srbiji, ali da se one i ne očekuje u našoj zemlji i to ne samo u narednom periodu, već da možemo da predahnemo do sledeće godine, odnosno do sledeće sezone takvih pojava, a koje se vezuju za topliji deo godine, odnosno najčešće za kraj proleća i za period tokom leta.

U hladnijem delu godine u Srbiji vladaju potpuno drugi uslovi koji nikako ne pogoduju nastanku i razvoju superćelijskih oluja.

Tada su te pojave karakteristične kada je naš region u pitanju za oblast Jadranskog mora i za obalno područje uz Jadrana, eventalno njegovo zaleđe, naročito tokom jesenjih meseci.

Dakle, iako jesen i zima i te kako znaju Srbiji da donesu opasne vremenske pojave, nema opasnosti od superćelijskih oluja, tako i da retki grmljavinski procesi koji mogu da se dese, oni se vezuju za obične nepogode.

Kurir.rs/Telegraf

Bonus video: