Sigurno ste barem jednom čuli da neko kaže kako živimo u pravom klimatskom raju. Srbija jeste zemlja sa umerenom klimom koju retko pogađaju ekstremi, pogodan položaj dobar je za poljoprivredu, ali da li se sve to menja zbog porasta prosečne temperature u svetu?
Dovoljno je da pogledate kroz prozor i da uvidite da se sa klimom ipak nešto dešava, jer ove temperature u novembru sigurno nisu nešto normalno. Gde nestade sneg u kovanici "Sveti Luka sneg to kuka", a ovaj praznik već je nekoliko dana za nama?
Da li i dalje možemo da se ubrajamo u zemlje sa umerenokontinentalnom klimom ili klizimo ka suptropskoj, odgonetnuo je klimatologom Goran Pejanović dok je gostovao u "Pulsu Srbije".
- Ljudi su povećali sadržaj ugljen-dioksida u vazduhu za 40 i nešto odsto. Posledica toga je zagrevanje, ne samo vazduha, nego i mora. Taj proces smanjivanja emitovanja ugljen-dioksida je predlažen od strane UN i UNESCO. Na sastanku 2015. godine postignut je dogovor kako se temperatura zemlje ne bi povećala za više od 1,5 stepena do kraja ovog veka. Međutim, zemlje u razvoju moraju da koriste ugalj kao glakoavno pogonsko sredstvo, emitovali su se razni gasovi. Međutim, ako decenijski posmatramo, onda nije zabeležena stopa emisije ovih gasova od 2011. do 2020. godine, kao što je bilo od 2001. do 2010. godine - započeo je Pejanović, pa nastavio:
- EU je ozbiljno shvatila ovaj posao, pa je došlo do zamene upotrebe fosilnih goriva sa obnovljivim izvorima energije. Znam slučaj da u Nemačkoj bude dana, kada skoro svu struju dobiju iz energije sunca ili vetra. Ako se ne pristupi radikalnom smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte, možda nas na kraju ovog veka očekuje porast temperature od preko 3-4 stepena, a sada smo na 1,1 stepena. To znači da bi se klima promenila na svim meridijanima, a onda bi krenula da dominira suptropska klima kod nas.
Potom se osvrnuo na samu poruku sastanka u Parizu:
- Sama poruka jeste da se rast temperature održi na 1.1 stepen, a moralo bi da se drastično smanji emisija ovih gasova, to znači da se restriktivno ograniči upotreba fosilnih goriva. Unuci će to da dožive. Donet je zakon o klimatskim promenama pre par godina, a intezivno se izgrađuju planovi adaptacije na klimatske promene, recimo u sektoru poljoprivrede, koji je nama jako bitan, ali i u drugim sektorima. Naša zemlja prati ceo taj problem, a kod nas je malo teže oko pitanja energije i kako da se iskoriste neke metode koje bi smanjile emisije, a koliko ja znam, vrlo su nam važni planovi pošumljavanja.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
