Milomir Mića Jovanović, 70-godišnji heroj požeškog kraja. Kada je imao 20 godina vršalica mu je skroz iz ramena otkinula ruku. Tog dana je počela njegova borba.
Ne libi se niti jednog teškog posla:
- Kosim, malo sebi po dvorištu, oko kuće, pomažem i komšijama oko malina kada treba da se pokosi nešto. Stružem drva, a i do skoro sam bio rabadžija, imao sam dobroga konja, išao za dinar, sve sa jednom rukom, puno puta mi je bilo krivo kada ljudi smatraju da sam invalid, a ja morao da idem zbog para da bi deca imala hleba.
Dve godine pošto je postao invalid oženio se Vukosavom sa kojom ima dva sina, a kako nesreća ne ide sama, oba su došla na svet sa mentalnim poremećajem. Stariji sada ima 48, a mlađi 46 godina.
- Morao sam sam da idem svuda, ona je morala da ostane sa decom. Kako je slučaj hteo, uglavnom na patetiku se ne vadim, imam razloga, ali tako je sudbina htela i ja ne mogu ništa da promenim, nisam mogao ni ranije da promenim, obraćao sam se Centru za socijalni rad, nekada su me videli, nekada ne, a u poslednje vreme ne. Ovo je jedna ljudska katastrofa, to se tako zove, ne daj Bože nikoga da zadesi, ali za mene predavanja nema. Ne smem da se predam. Ipak, trebam deci - rekao je hrabri Mića Jovanović.
Sa pet prstiju obnovio je kuću, napravio vikendicu, podigao torove. Neko ni sa četiri ruke ne bi postigao koliko je Mića sa jednom:
- Kod mene ne postoji nešto, a da ne može. Nego ja moram, moram da radim, se mučim, ovo je strašno. Imao sam jednu povredu, kada sam sekao drva, pritegla me neka bukva, morao sam biti sam, a rođak je krenuo u planinu i tu su me našli. Stavili me na multikultivator i odvezli kući. Ujela me i zmija, dva dana sam bio u bolnici, potom me ujeo i stršnjen i opet sam završio u bolnici. Čim izađem iz bolnice, odmah na posao.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
