U petak 1. decembra navršilo se 105 godina od osnivanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, koju je, u kući Krsmanovića na Terazijama u Beogradu, proklamovao prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević.
O ovome su razgovarali gosti u studiju Kurira profesor dr Miloje Pršić, istoričar i srpski vojni arhivista i Dragoljub Kojčić, politički filozof.
"Mi treba da žalimo, ali ne treba da se stidimo", započeo je razgovor Kojčić.
- Dakle, Jugoslavija jeste bila na štetu srpskog naroda, ona je imala nekakve unutrašnje, imanentne konstrukcijske greške, što bi se reklo, ugrađene greške. Nije se razmišljalo na celovit način sa kim mi to pravimo. Ali suviše je bilo različitosti za jednu državu, verske različitosti, i istorijske različitosti - rekao je Kojčić i nastavio:
- Neki su dolazili iz Austro-Ugarske. Naravno, ne možete vi da pobegnete od te vrste indoktrinacije ili zadojenosti, kako god hoćete, ako ništa, tih nekakvih civilizacijskih navika koje su specifične za Austrougarski ambijent. Međutim, i mi smo bili pod Otomanskim carstvom, a sa konačne te strane mi smo bili pobednici, bili smo na istorijskom piedestalu pobede, a ovi su bili poraženi. Pa, dakle, sad spakujte sve to u jednu celinu, mislim da je mnogo teško - podseća Kojčić.
Srbi kao oslobodioci, "podelili" su osvojene teritorije, a Kojčić ipak, misli da problem sa Kosovom i Metohijom ne bi ni postojao da nije bilo ove Kraljevine SHS.
- Jednostavno, pravedna Srbija kakva nam je pripadala, po demografskom rasporedu, gde su Srbi bili većina, Srbi su i oslobodili i ove druge, pa im napravili, da kažem, državu - Međutim, da smo, dakle, napravili pravednu Srbiju, mi danas ne bismo imali ni problem Kosova, ni probleme koji su napravljeni 1974. godine onim ustavnim amandmanima, i pravljenjem od Srbije tri, da tako kažem, paradržave, mi bismo živeli najnormalnije, imali bismo mnogo veći nacionalni dohodak, niko ne bi živeo nad nama i tako dalje - rekao je on.
Ipak, zaključio je da ne treba da se stidimo i da je to bio veliki projekat - civilizacijski - rezultat srpskog poštenog mentaliteta.
Pršić se osvrrnuo na pitanje koje je postavila voditeljka, da li je, kroz sve ove godine unazad, kralj Aleksandar Karađorđević vodio neke loše pregovore nakon rata, da li je bilo pritisaka zapravo da se Srbija ujedini sa Hrvatima koji su ratovali protiv saveznika...
- Versajski mirovni proces se završio juna meseca 1919. godine.
Žorž Klemanso, kad se završilo sve, na svečanoj ceremoniji, on je rekao da ne može da prežali što je sa istorijske pozornice sveta sišla jedna izuzetna država - Srbija. To je jedna žestoka poruka njegova, čoveka koji je bio ministar spoljnih poslova. Imali smo ulicu ovde u Beogradu posvećenu njemu. On je bio apsolutno zapanjen da umesto da dođe srpska delegacija kao pobednici, dođe jugoslovenska - istakao je Pršić.
On je romantično opisao plemenitu narav srpskog naroda, koja nije dozvoljavla sebičnost čak ni u najtežim uslovima kao što je rat i sa svojim zarobljenicima postupala krajnje humano.
Srbija je iz Prvog svetskog rata izašla izuzetno, dakle demografski potpuno razbijena. Poginuo je onaj vrh, onaj najlepši, dakle esencijalni deo naroda. Izgubila je milion dvesta četrdeset i četiri hiljade petsto trideset pet ljudi, francuski podatak, ne naš, 64% muškog reproduktivnog stanovništva, moj podatak, mislim da je Srbija, još neki istoričari pominju to, da Srbija nije izgubila jednu trećinu, nego čak 44% stanovništva od 1914. do 18. godine, bilo kako bilo, ogromni gubici. Srbin kao po prirodi stvari, je veoma gostoljubiv, veoma dobronameran i uvek, dakle, nije zarobljen sebi i svojoj ideji, zbog toga prihvata lako tu ideju o stvaranju Jugoslavije - rekao je Pršić.
Ja ću da napravim jednu malu digresiju, dakle, Nemci, Austro-Ugari od 14. do 18. ili 15. godine govore da Srbi humano ratuju jer dele parče hleba pre daju zarobljeniku, nego što se oni hrane. To je nešto neverovatno - ponosan je Pršić.
- I to ne mogu da nam oproste - nadovezuje se Kojčić.
Ipak, Pršič upozorava na to da je srpsko gospodstvo trebalo voditi računa o karakteru drugih nacija:
- Mislim da su srpska elita tada, koja je desetkovana, veoma olako je prešla preko onih stvari koje su morale da budu poznate, a to je oni nacionalistički pokreti ili nacionalni pokreti unutar i Slovenaca, pogotovo u hrvatskom nacionalnom miljeu.Onda, tu je na političkoj sceni katolička crkva, koja potpuno insistira na prevladavanju katoličke veroispovesti, čak zahteva od 1862. do 1872. pre Berlinskog kongresa čišćenje Levog obala Drine. I onda, ovde je, znači, izvršeno od srpskog stanovništva povlačenje, a naseljavanje katolika, odnosno muslimana - podsetio je Pršič, istakavši:
Imate jednu želju da ujedinite ukupni vaskoliki srpski narod, jer Bosna i Hercegovina je srpska Bosna i Hercegovina. Broj populacije u Bosni i Hercegovini je gotovo 95% srpsko stanovništvo.
To je žestoka borba između Nemaca, Austro-Ugara i kad Srbi, uoči Berlinskog kongresa, zahtevaju Bosnu i Hercegovinu da im se vrati pod njihovo krilo, dakle, u krilo srpskog naroda, oni uslovljavaju da podrže Srbiju na Berlinskom kongresu time što neće postavljati više pitanje srpskog naroda u Bosni i Hercegovini - zaključio je Pršić.
Kurir.rs/T.M.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
