Društvene mreže preplavile su fotografije mitrovačkih mališana i njihovih roditelja kako se uz ciku, graju i veselje bezbrižno sankaju na Spomen groblju, gde je sahranjeno preko 6.000 žrtava nacističkog i ustaškog terora u Drugom svetskom ratu.

Bojan Arbutina, jedan od kustosa Muzeja žrtava genocida ističe da ovakvo skrnavljenje spomenika nije retkost u našoj zemlji.

- Nažalost, ovo se ne dešava prvi put. Mi smo u proteklih nekoliko godina kao Muzej žrtava genocida nekoliko puta apelovali na javnost da se sa određenim stepenom pažnje i dužnim poštovanjem odnose prema stratištima iz perioda Drugog svetskog rata, gde su sahranjene naše žrtve - kaže Arbutina i dodaje:

- Ta neprimerena ponašanja smo videli i u spomen parku Jajinci, gde se voze auto-trke, gde se formiraju deponije smeća, gde se sunča. Zatim imali smo u Kragujevcu takođe. U Leskovcu je bila pokušana organizacija male mature na masovnom stratištu. Zatim na lokalitetu Topovske šupe imali smo svojevrstan foto-sešn koji je napravila mlada devojka, slikajući se potpuno gola na tom masovnom stratištu i na tom lokalitetu gde je bio logor - kaže Bojan Arbutina, jedan od kustosa Muzeja žrtava genocida.

0602-s-mitrovica-foto-sremskomitrovacki-portal-.jpg
Privatna Arhiva, Sremskomitrovački portal 

Ističe da je sankanje na masovnom stratištu u Sremu samo jedan u nizu skrnavljenja spomenika kulture i stratišta u Srbiji.

- Svakako da su stariji upoznati šta se nalazi na tom mestu, a šta je motiv da roditelji masovno dovode decu da se sankaju, zaista ne možemo da proniknemo u to. Oni kažu, ostavite nam decu na miru, pa i mi isto tako možemo da kažemo pustite mrtve da počivaju na miru - kaže Bojan Arbutina.

Očuvanje ovog spomen-groblja spada pod dužnost grada Sremske Mitrovice, međutim, kako ističe, glavni problem u svemu ovome je odnos građana prema stratištu.

- Komunalna milicija to može rešiti u trenutku i sprečiti to sankanje. Pre svega je problem u roditeljima, jer oni sigurno znaju gde su doveli decu - kaže Arbutina.

- Komunalna policija, po prijavi Gradskog zavoda za zaštitu kulture, izlazi na teren i sprečava sankanje, što se ovoga puta očigledno nije desilo, ističe Arbutina.

MEMORIJALNI KOMPLEKS SPOMEN-GROBLJE

  • - 7.950 muškaraca i žena ubijeno
  • - 308 boraca narodnooslobodilačke vojske tu sahranjeno
  • - 20 bugarskih vojnika sahranjeno
  • - 18 vojnika Crvene armije
  • - 4 narodna heroja tu počivaju - Janko Čmelik, Stanko Paunović Veljko, Boško Palkovljević Pinki i Slobodan Bajić Paja
  • - 30. avgusta 1942. na tom mestu streljan je čuveni slikar Sava Šumanović
  • - uređen 1959. prema projektu arhitekte Bogdana Bogdanovića
  • - na 12 hektara površine
  • - zaštićen kao znamenito mesto od velikog značaja
foto: Zavod za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica
  • - svaka humka posvećena je jednoj grupi streljanih, a na njihovim vrhovima je bronzana forma razigranih plamenova
  • - humke su grupisane oko pravougaonog centralnog dela, na kom su postavljena tri kockasta kamena obeležja
  • - na ulazu, desno od glavne staze, na uzvišenju od zemlje dominira urna od kovane bronze
  • - prilikom rekonstrukcije 1979. spomen-park dopunjen je sa još dve humke, a ispred centralnog dela dodat je lavirint od niskog rastinja, koji naglašava ulaz u svetilišni deo kompleksa, gde su zapravo masovne grobnice
  • - na tri kamene ploče uklesan je tekst Dobrice Ćosića - izvorno ispisan latinicom, a nakon restauracije 2012. ćirilicom, izbačena je reč "komunisti", a ispisana "rodoljubi"
foto: Zavod za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica

Slučaj prijavljen policiji

Vladimir Balašćak, koji je potomak žrtve sahranjene na Spomen-groblju rekao je da je slučaj sankanja prijavio policiji i komunalnoj policiji, a kako kaže, te negativne pojave na memorijalnom kompleksu se ponavljaju, jer nikada nisu adekvatno sankcionisane.

- Nikome ne smetaju ni deca ni dečija radost, ali nikako na tom mestu. To je najveće stratište u našoj zemlji. Tom mestu treba da prilazimo sa pijetetom, da se edukujemo istorijski, sa kulturom sećanja i poštovanjem prema mrtvima. Na ulazu postoje fotografije sa prvog parastosa i ekshumacijom žrtava. Ako vi svesno prolazite pored toga i vidite to, vi svesno idete da skrnavite grobnice - kaže Balašćak, koji je od policije dobio odgovor da će razgovarati sa nadležnima za spomen-kompleks.

Bura u javnosti povukla je decu sa groblja, pa tako juče na ovom mestu nije bilo mališana koji su se sankali.

- Ja ne mogu da shvatim da oko ovoga uopšte postoje podeljeni komentari. Naša deca zaslužuju najlepša igrališta na svetu, a gubilište nije igralište - kaže Balašćak.

U komentarima poput - ostavite nam decu na miru i dokle više ta mračna prošlost, Balašćak kaže da je u pitanju zamena teza da neko ima nešto loše protiv dece.

- To rade isključivo ljudi da speru svoju sramotu i ljagu. Vidim da i roditelji moraju da se edukuju. Mene boli što se te humke nazivaju brdima, jer to nisu brda, to su masovne grobnice. I to znaju građani celog Srema. Tu su od Josipa Broza do predsednika Aleksandra Vučića dolazili ljudi na poklonjenje žrtvama - kaže Balašćak.

Ističe da je sramotno dovesti u pitanje na društvenim mrežama da li je tu uopšte bilo gubilište i navodi da malo edukacije ne bi bilo na odmet.

- To je vaspitanje iz kuće da mora da se zna kako se ponaša na groblju. Život ide dalje, ljubav uvek pobeđuje, ali je važno i na koji način se slavi život - da li kulturom sećanja ili vožnjom kvadova, što se desilo u Jajincima.

"Pravim u sebi sliku malih Poljaka koji se igraju u Aušvicu"

- Pravim u sebi sliku malih Poljaka koji sa prvim snegom prave sankalište i igralište u Aušvicu. To mi je nezamislivo. Jedini način je sankcionisanje i postavljanje tabli kod grobnica da je tu zabranjeno penjanje i izvođenje bilo kakve aktivnosti - rekao je Balašćak, gostujući na "K1 TV".

Da podsetimo, ovih dana, na zaprepašćenje javnosti, masovne grobnice u Sremskoj Mitrovici koriste se kao jedan od prostora za igru, razbibrigu, zabavu, sankanje i druge aktivnosti neprimerene masovnom gubilištu nedužnih civila. Ova situacija izazvala je polemiku na društvenim mrežama, a Muzej žrtava genocida pozvao je nadležne organe lokalne samouprave da hitno reaguju i zaštite ovo gubilište od daljeg skrnavljenja, ali i apeluje na nesavesne i neodgovorne pojedince da bez odlaganja obustave neprimerene aktivnosti na prostoru Spomen-groblja.

Kurir.rs/Blic/K1

Bonus video:

02:35
SKORO ČITAVA FAMILIJA HERCOG STRADALA U HOLOKAUSTU! Mira: Sve ove ljude sa fotografija nemamo više (KURIR TELEVIZIJA) Izvor: Kurir televizija