Akademik, profesor i doktor Srboljub Živanović upokojio se 1. januara u 90. godini u Londonu, posle kraće bolesti.
Rođen je 1933. godine u porodici železničkog činovnika u Sarajevu. Vihor Drugog svetskog rata je porodicu Živanović kao izbeglice proneo kroz čak osam gradova bivše Jugoslavije, konačno ih zaustavivši u Beogradu.
Niže razrede gimnazije i Malu maturu položio je 1948. godine u Prvoj muškoj gimnaziji u Beogradu, a više razrede gimnazije u Prvoj mešovitoj gimnaziji u Zemunu. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu beogradskog univerziteta 1959. godine kao jedan od najboljih studenata. 1964. godine postao je jedan od najmlađih doktora nauka u bivšoj Jugoslaviji. Svoju profesionalnu karijeru posvetio je anatomiji, paleopatologiji i bioantropologiji.
Njegova otkrića iz oblasti anatomije uvrštena se u čuvenu Grejovu Anatomiju 1973.godine. Izabran je za redovnog člana Kraljevskog Antropološkog Društva Velike Britanije (Royal Anthropological Society of Great Britain), kao i za člana Kraljevskog Medicinskog Društva (Royal Society of Medicine).
Bio je član mnogobrojnih međunarodnih stručnih udruženja, kao i član Međunarodne Slovenske Akademije nauka,kulture, obrazovanja i umetnosti, te Akademije nauka Republike Srpske.
Najveći deo svog radnog veka proveo je kao redovni profesor na jednom od najstarijih medicinskih fakulteta na svetu, Sveti Bartolomej na Univerzitetu u Londonu (Barts and the London School of Medicine and Dentistry, University of London). Bio je gostujući profesor na nekoliko univerziteta u svetu, ukuljučujući Univerzitet u Oksfordu, kao i univerzitete u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Ugandi, Zimbabveu i Papui Novoj Gvineji.
Autor je preko 30 knjiga od kojih je knjiga Bolesti drevnih ljudi postala priručnik iz oblasti bioantropologije širom sveta. Objavio je preko 150 naučnih radova u stručnim i akademskim časopisima, uključujući i čuveni žurnal Nature sa radom o Đerdapskim skeletnim serijama.
Za svoj rad odlikovan je mnogim domaćim i međunarodnim nagradama. Blaženopočivši Patrijarh srpski German, odlikovao ga je Ordenom Sv. Save za antropološka ispitivanja u Manastiru Koporin (mošti Sv. Despota Stefana Lazarevića).
Za životno delo u unapređivanju nauke u polju medicine odlikovan je prestižnom Markizovom nagradom Ko je Ko u svetu 2020.godine. U srpskoj javnosti ostaće upamćen kao član forenzičkog tima koji je 1964. godine vršio iskopavanja masovnih grobnica u jasenovačkom sistemu hrvatskih koncentracionih logora smrti.
Ostaje upamćen po svom neumornom zalaganju za utvrđivanje činjenica vezanih za genocid počinjen nad Srbima, Jevrejima i Romima za vreme Drugog svetskog rata na prostoru Nezavisne Države Hrvatske. Nagradu Rastko Petrović dobio je za knjigu Jasenovac, a nosilac je i memorijalnih plaketa i nagrada udruženja preživele dece logoraša Jasenovca iz Srbije i Republike Srpske.
Komunističke opstrukcije
Tokom iskopavanja zemnih ostataka i kostura u Jasenovačkom sistemu logora Srboljub Živanović nailazio je na ozbiljne opstrukcije od strane tadašnjih komunističkih vlasti. Kasnije je zbog pritiska o objavljivanju ukupnog broja žrtava, preko 700.000 ljudi, na osnovu činjenica i naučnog istraživanja, morao da napusti SFR Jugoslaviju i nastavi se u Londonu, plašeći se za svoj život. Komunističke vlasti odbile su da objave istraživanja Komisije.
O tome, na šta je sve nalazio u Jasenovcu je sve zapisivao:
"Znate, to je rađeno dvadeset godina po oslobođenu logora i zadah je bio grozan. U lobanjama su se nalazili ostaci mozga i oni su poslati na obradu u Zavod za sudsku medicinu u Ljubljanu. Još onda smo došli do zaključka da je blizu dvadeset odsto žrtava živo otišlo u grob, što su strašna saznanja. Od udarca u glavu moglo se umreti na licu mesta, ali ako je malj skrenuo i nije probio lobanju, stvorio veliko unutrašnje krvavljenje, to je moglo odmah da odnese život, a moglo je da traje i više nedelja pa da žrtva lagano umire. Oni koji su na taj način stradali nisu umirali nekoliko nedelja, već najviše nekoliko dana, jer su to bili teški udarci, a žrtve su bile bacane u jame tako da je i to ubrzavalo umiranje."
Komisija je na prostoru ustaškog logora smrti Donja Gradina vršila iskopavanja velikih raka, odnosno masovnih grobnica u kojima su masovno sahranjivane žrtve koje su dovođene direktno iz sela u kojima su ih ustaše uhvatile, i odmah ubijale kod prethodno iskopanih velikih raka. Prilikom iskopavanja je pronađen velikih broj ličnih predmeta, kao što su dečje flašice za mleko, zlatnici, krstići, što je ukazivalo da, u logoru smrti Donja Gradina, počinioci zločina nisu imali vremena ni da opljačkaju žrtve, kao i to da su masovna ubistva vršena toliko često da dželati nisu imali vremena za pljačku.
Dva načina klanja žrtava
„ Jasenovačke žrtve su klane ili spreda, tako što im je presecan grkljan, pri čemu se ne povređuju veliki krvni sudovi pa čovek lagano umire krvareći nekada i danima. Ali ako se sa strane zaseče jedan od velikih krvnih sudova, velikih arterija, žrtva je momentalno mrtva. Bilo je i jednog i drugog načina klanja u Jasenovcu.
"Na dva kvadratna metra, površini jednog prosečnog groba, bilo je sahranjeno u proseku dvadeset sedam ljudi, jedni preko drugih. Kada se istražuje jedna takva raka, pa kada u ruke uzmete polomljenu lobanju jednogodišnjeg deteta, to vas promeni zauvek. Kada god govorim o tome, pa i u ovom momentu, ja se potresem, a ja sam kao sudski antropolog svašta video i naviknut sam na svašta. Onda možete zamisliti kakav je to osećaj bio. Kada vidite cucle, kantice za mleko, flašice..."
Rezultati do kojih su došli šokirali su i same članove komisije:
– Proračune je vršio Anton Pogačnik koji je ujedno bio i najstručniji. Njagova cifra je iznosila 730.000 ubijenih Srba, 33.000 Jevreja i 80.000 Roma. To je broj iza koga smo mogli da stanemo na osnovu raspoloživih forenzičkih dokaza. Međutim, posle rata je mnogo toga uništeno, urađeno je sve da se zatru tragovi zločina. Čak smo se i sami uplašili od tih cifara jer smo bili svesni da su one u stvarnosti verovatno mnogo više. Ustaše su se same hvalile u zvaničnim dopisima Trećem rajhu da su ubile milion i 400.000 Srba. Nacistički obaveštajci su te cifre smatrali nerealnim i procenjivali su da je broj ubijenih Srba u Jasenovcu između 900.000 i jednog miliona.
Pristali da smanje cifru ubijenih Srba
Odmah po potpisivanju izveštaja kreću pritisci na sve članove komisije, a Srboljub Živanović počinje da preživljava ličnu dramu u strahu za svoj i život svoje porodice.
– Кonstantno smo imali pritisak s vrha da konačna cifra mora biti mnogo manja. Dugo smo razmišljali šta da radimo, ali smo na kraju potpisali izveštaj u kome je stajalo da je ubijeno 700.000 Srba, 23.000 Jevreja i 80.000 Roma. Moj potpis je bio prvi, kao predsednika komisije. Znali smo da su ti brojevi možda i manji od realnih i zbog toga na dalje smanjivanje jednostavno nismo mogli da pristanemo. Neposredno po povratku sa iskopavanja, oktobra 1964, pristao sam da dam ekskluzivan intervju magazinu NIN. Međutim, taj intervju nije objavljen ni posle tri nedelje. Кada sam odlučio da odem u Politiku i da potražim novinara s kojim sam pričao dobio sam odgovor da on više ne radi tu. Jedan od urednika u Politici doslovno mi je rekao: „Ti nikada nisi dolazio ovde, niti si ikada davao intervju za bilo koga. Ne pominji ovo više nikome ako ti je stalo do tebe, ali i do svih nas ostalih koje pozanješ“.
Pobegao u Ugandu, pa u Veliku Britaniju
Vrlo brzo posle tog događaja Živanoviću je postalo jasno da mora da pobegne.
Predvodio i Međunarodnu komisiju
Srboljub Živanović je 2000. godine prihvatio poziv da predvodi novu Međunarodnu komisiju za istraživanje zločina u Jasenovcu. Na osnovu raspoložive dokumentacije i novih ekshumacija ta komisija je kao konačnu cifru utvrdila da je u Jasenovcu ubijeno između 700.000 i 800.000 Srba, 23.000 Jevrea i više od 80.000 Roma.
– Кolege su mi javile da se na Institutu raspituju za mene, ali i da je raspisan konkurs da mi se nađe zamena. Emigrirao sam u potpunoj tajnosti pet i po meseci po završetku iskopavanja i potpisivanja izveštaja. Otišao sam u Ugandu jer sam znao da me odatle neće izručiti u slučaju zahteva Jugoslavije. Tamo je bio najveći Centar za medicinska istraživanja u Africi. Кasnije sam 1968. dobio poziv da odem Veliku Britaniju i tamo radim kao profesor na Кraljevskoj akademiji. Pristao sam bez razmišljanja. U Jugoslaviju se nisam vraćao sve do kraja osamdesetih godina prošlog veka. Tamo su mi ionako sva vrata bila zatvorena. Verovao sam i da će moja porodica biti sigurna sve dok se ne budem vratio ili pojavljivao u javnosti sa rezultatima svoje komisije. Upravo zato su ti rezultati ostali skriveni od očiju javnosti sve do 1991. godine.
Pokušaj atentata na Srboljuba nakon povratka u Srbiju
Prvi povratak u Beograd usledio je 1989. godine, a naredni tek posle 5. oktobra 2000. godine.
– Obišao sam svoj stan u Zemunu, sreo se sa porodicom i prijateljima koje godinama nisam mogao da vidim. Međutim, ubrzo sam doživeo pokušaj atentata. Vozio sam Batajničkim drumom kada su mi otkazale kočnice na autu i svom silinom sam udario u autobus iz suprotnog smera. Samo se pukom srećom nisam onesvestio od udarca, a u momentu dok sam pokušavao da otpuzim iz auta na njega naleće teretni kamion. Vozač kamiona je pobegao s lica mesta, a prvu pomoć su mi ukazali putnici i vozač autobusa. Uviđaj je ustanovio da su mi kočnice namerno onesposobljene, ali je moj automobil misteriozno kasnije nestao iako je trebalo da služi kao dokaz u procesu protiv NN lica.
Кamion koji me je udario bio je natovaren zemljom da bi silina udarca bila što jača, a nije imao tablice. Identitet vozača nikada nije utvrđen. Prijatelji su mi ubrzo javili i da mi je stan ponovo ozvučen, tako da sam odlučio da ponovo pobegnem iz zemlje. Nisam se vraćao sve do posle 2000. godine.
Sahrana u Londonu
Sahrana Srboljuba Živanovića biće obavljena na pravoslavnom groblju u Londonu, a komemoracije će biti održana u Banjaluci, Beogradu i Londonu. Datumi će biti naknadno objavljeni.
Posle smrti akademika Srboljuba Živanovića oglasili su se izraeski istoričar i vodeći istraživač Šem Olam instituta Gideon Grajf, akademik SANU Vasilije Krestić, grofica Džin Toši Marazani Viskonti, član Međunarodne komisije za utvrđivanje istine o Jasenovcu, Dobrila Kukolj, predsednica udruženja bivših logoraša Drugog svetskog rata, Gojko Rončević Mraović, preživelo dete logoraš Jasenovca, direktor instituta Dijane Budisavljević, doktor Dušan Bastašić, predsednik UG Jadovno 1941, Dragana Tomašević, direktor Fondacije za sećanje na Jasenovac i Holokaust, prof, dr. Dragoljub Acković, generalni sekretar Evropske Romske Unije, prof. dr. Vladimir Lukić, počasni predsednik Udruženja Jasenovac – Donja Gradina:...
Kurir/Jadovno/
NE PROPUSTITE
