SRBIJI PRETI NOVA EPIDEMIJA, NAŠI LEKARI ZABRINUTI: Bolest buknula u Evropi, SZO zatražila hitnu vakcinaciju

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je zatražila hitnu vakcinaciju zbog alarmantnog porasta slučajeva malih boginja u Evropi, a srpski epidemiolozi upozoravaju da je, zbog sve manje vakcinisane dece, pitanje dana kada ćemo u Srbiji opet imati epidemiju!

15 smrtnih slučajeva u Srbiji 2018.

Epidemiolog dr Nebojša Bohucki podseća da je 2017/2018. u Srbiji registrovano 5.800 obolelih od kojih je 93 odsto bilo nevakcinisano, odnosno nepotpuno vakcinisano ili sa nepoznatim vakcinalnim statusom. Jedna trećina zaraženih je bila hospitalizovana zbog težine kliničke slike praćene komplikacijama.

- U toj epidemiji 2017/2018., prema podacima „Batuta“, imali smo 15 smrtnih ishoda, među kojima je bilo četvoro dece mlađe od pet godina. Kada je u pitanju obuhvat MMR vakcinom on bi morao da bude 95 odsto i više, a poslednji podaci za Srbiju koje je „Batut“ objavio su iz 2022. i prema tim podacima, obuhvat za prvu vakcinu koja se prima u drugoj godini života je iznosio 81,3 odsto, a to je daleko ispod 95 odsto. Druga vakcina se prima u sedmoj godini života, pre polaska škola, i „Batut“ kaže, kada posmatramo 2022, da je obuhvat na nivou republike 89,5 odsto što nije dobro – kaže dr Nebojša Bohucki.

Mislilo se da mobila neće biti

Priča o MMR vakcini, kaže naš epidemiolog, jeste priča o morbilama, jer MMR čuva od tri zarazne bolesti. Prema njegovim rečima, prva monovalentna vakcina protiv morbila je napravljena još 60-tih godina. U Jugoslaviji je počela da se primenjuje od 1971. godine, a u međuvremenu je napravljena trovalentna MMR vakcina.

- Trovalentna MMR kreće iste te 1971. u SAD, a mi smo malo kasnili s njom. MMR kod nas stiže tek 90-tih godina, konkretno 1986. kao MM, a 1993. godine kao MMR. Uvek je bitno da se prime dve doze ove vakcine. Ko primi dve doze, bilo koje, može i monovalentna ili trovalentna MMR, on je zaštićen preko 95 odsto, čak 98 odsto, a to znači postojan i i dugotrajan imunitet. Vakcina je odlična i pomoću ovog načina može da se postigne kontrola broja obolelih od morbila, da bude malo obolelih. Sledeća faza je eliminacija, da nema u jednoj zemlji nijedna obolela osoba, osim kada neko dođe sa strane, to su importovani ili uvezeni slučajevi. Treći korak je radikacija – kaže dr Nebojša Bohucki.

Bolest je trebalo da nestane, a nama sada preti epidemija!

Kako dodaje „sedamdesetih i osamdesetih godina, kada je napravljena vakcina i kada je ušla u upotrebu većeg broja zemalja mislilo da će do 2000. godine morbile nestati sa lica planete Zemlje.

- Međutim, 2024. godine imamo problem sa pretećom epidemijom u čitavoj Evropi zato što je opao vakcinalni obuhvat.

Neki izbegavaju vakcinu, a leka nema

Dr Bohucki napominje da je i u Evropi opao vakcinalni obuhvat, manji je kao i kod nas.

- To je vakcina koja je u upotrebi više od pola veka, pokazalo se koliko je pouzdana i bezbedna, nema razloga za bilo koju zabrinutost. S druge strane, leka protiv ove bolesti nema. To je jako važno reći, jer obično kada pričamo o zaraznoj bolesti, pričamo o prevenciji i lečenju. U prevenciji imamo odličnu vakcinu, ali lek koji deluju na sam ovaj virus nemamo. Zato je priča o borbi protiv morbila priča o imunizaciji i postizanju i održavanju visokog vakcinalnog obuhvata od 95 odsto. Međutim, vakcinalni lobi je uradio što je uradio, nije samo kovid. Imali smo problem i pre pandemije kovida, ne samo kod nas već i u drugim zemljama bilo je lažnih vesti o štetnosti vakcine. A to nije tačno. Štetno je biti nevakcinisan i kada neko oboli nastaje svašta – poručuje dr Nebojša Bohucki.

Sagovornik kaže da je inkubacija od morbila 10 do 12 dana, a kada to prođe nastaje nešto što izaziva respiratornu infekciju.

Javlja se:

• povišena temperatura koja kod dece može da ide i do 41 stepen
• nos curi i niko ne pomisli da su morbile
• ali, za koji dan nastaju ospe
• prvo se ospe javljaju na licu, a zatim zahvataju čitavo telo
• ono što je zabrinjavajuće to je da komplikacije ostaju kod 30 odsto obolelih, moguća je i smrt

- Ospa je jako sitna i traje četiri od sedam dana. Prođe, ali problem su komplikacije koje ostanu kod 30 odsto obolelih. Toga se bojimo. Komplikacije su intenzivan proliv u toj meri da zahtevaju hospitalizaciju jer se gubi tečnost, elektroliti, to je životno – ugrožavajuće stanje za, pre svega, najmlađe, potom javlja se zapaljenje srednjeg uha. Dolazi do pneumonije ili upale pluća koja može da bude primarna, sekundarna ili bakterijska. Može da dođe do zapaljenja mozga i smrti, a to je najgore - upozorava doktor.

Posle morbila druga bolest

Poznati epidemiolog dr Zoran Radovanović kaže da su morbile ozbiljna bolest. Zavisi od dela sveta, u tropskoj Africi, na Madagaskaru na primer, kada se javi epidemija malih boginja, smrtnost ide i do dva odsto, a na razvijenom zapadu je to manje.

Kod nas je smrtnost od 0,1-0,3 odsto, na hiljadu zaraženih jedno do troje dece umre. Međutim, problem sa malim boginjama je i, upozorava doktor, što:

• svaki hiljaditi dobije zapaljenje mozga, često sa fizičkim ili intelektualnim oštećenjima
• svaki dvadeseti, odnosno pet odsto, dobije upalu pluća na koju može da se nadoveže bakterijska infekcija
• deset odsto dobije upalu uva sa mogućih trajnim oštećenjem sluha

- To je ozbiljna bolest i za razliku od ostalih infekcija ona ostavlja organizam u stanju višenedeljne smanjene otpornosti. Treba vremena da se imunski sistem resetuje. Posle malih boginja često se dešava da se javi i neka druga bolest – kaže dr Zoran Radovanović.

Opasnost od antivaksera

On upozorava na opasnost od antivaksera.

- Kada je 2018. umrlo 15 osoba u Srbiji oni su ućutali. Nikome od njih nije palo na pamet da kaže šta je dovelo do smrti tih osoba, da preuzmu odgovornost i da kažu da se kaju. Samo su se malo pritajili i ponovo nastavili sa istom, neosnovanom pričom. To su ljudi među kojima mnogi istovremeno veruju da je Zemlja ravna i u svaku moguću teoriju zavere – kaže dr Radovanović

Epidemijski talas na četiri godine

Pre nego što je pronađena vakcina za male boginje je važilo da svake druge godine dođe do epidemijskog porasta.

- To vam je kao požar. Što je više materijala, a materijal su osetljiva deca, on brže “gori”. Ako niko nije zaštićen, jedan zaraženi prenese bolest na 15 osoba. U razvijenom svetu na četiri godine dolazi epidemijski talas pod uslovom da je obuhvat vakcinacijom isti, suboptimalan. Zahvaljujući dobroj vakcini računali smo da već 2015. eliminišemo tu bolest u Srbiji, ali nažalost, obuhvat vakcinacijom nije bio tako dobar i zbog toga još uvek kuburimo s malim boginjama. Kod nas nije kao u zapadnoj Evropi i Americi. Novi svet je uspeo da se oslobodi tog virusa, ali onda ga unesu sa drugih kontinenata. Problem je samo u glavama ljudi, jer što se tiče medicine postoje svi uslovi da ta bolest više ne postoji – zaključuje dr Zoran Radovanović.

Najzaraznija bolest koju zna čovečanstvo

Dr Nebojša Bohucki napominje da su morbile najverovatnije najzaraznija bolest koju poznaje čovečanstvo. Drugim rečima, ako neko ima morbile, kašlje, iskašljava virus i izbacuje ga u okruženje, gotovo 100 odsto nevakcinisanih u tom okruženju će da oboli.

- Virus o kom pričamo se jako brzo širi. I ako ga imamo u bilo kom delu evropskog kontinenta samo je pitanje vremena kada će biti i kod nas. Sa obuhvatom kakav imamo u našoj zemlji samo je pitanje vremena koliko će njih da oboli, a ne da li će da obole. Pitanje je u kojoj meri možemo očekivati epidemiju. Smatram da je samo pitanje dana kada je možemo očekivati i u Srbiji - napominje dr Nebojša Bohucki.

"Batut": U 2023. smo imali 50 slučajeva

- Tokom 2023. u Republici Srbiji je registrovano ukupno 50 slučajeva morbila, od toga 43 na teritoriji Smedereva, gde je u januaru bila prijavljena epidemija, po tri na teritoriji Beograda i Novog Sada i jedan na teritoriji Požarevca. Poslednji slučaj malih boginja prijavljen je 27. aprila 2023. godine i od tada na teritoriji naše zemlje nisu registrovani novi slučajevi obolevanja od morbila - saopštili su iz Instituta “Batut”.

Što pre sprovesti vakcinaciju dece do 18 godina

Iz "Batuta" poručuju da je "tokom 2023. godine, pored generacija dece koja su trebala da budu vakcinisana prema kalendaru obavezne imunizacije u drugoj i sedmoj godini, sprovedena je i dopunska imunizacija MMR vakcinom sve nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane dece uzrasta do 18 godina, pri čemu su aktivnosti na sprovođenju dopunske imunizacije bile podržane i od strane Svetske zdravstvene organizacije".

- Imajući u vidu da je vakcinacija najefektivnija mera kako individualne, tako i kolektivne zaštite od malih boginja prvu dozu MMR vakcine bi trebalo primiti pravovremeno, bez odlaganja, sa navršenih 12 meseci života, imajući u vidu da su komplikacije malih boginja i teška klinička slika upravo najčešći u najmlađim uzrasnim grupama, dok se drugu dozu treba primiti pre upisa u prvi razred osnovne škole. Ukoliko vakcinacija nije sprovedena pravovremeno, treba je sprovesti što je pre moguće, pri čemu je vakcinacija sve nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane dece moguća do navršenih 18 godina života - kažu u "Batutu".

(Kurir.rs/Blic)

Bonus video: