On je imao samo devet godina kada su mu ubili majku. Tri meseca kasnije, u decembru 92. godine, za samo nekoliko sati, u selu Bjelovac, u Bosni i Hercegovini i okolini, u napadu muslimanskih snaga ubijeno je 109 Srba.
U brutalnom masakru vojnika pod, kako se sumnja, komandom Nasera Orića, ubijen mu je otac i rođeni brat star 17 godina. Njega su ranjenog sa 30 metaka u telu ostavili u životu. Jedan od vojnika je izvadio nož i krenuo na devetogodišnjeg dečaka sa namerom da završi posao.
Odluku je promenio komandant horde ubica i naredio da dečaka odvedu u logor, u kome je pod svakodnevnim batinama, sa otvorenim ranama na telu, u jednom džemperu, sa malo kukuruznog hleba i vode, proveo 56 dana.
Nakon napuštanja logora i dolaska u komandu srpske vojske, saopštili su mu da nema ko da ga dočeka i da niko od njegovih nije preživeo. Od tog trenutka počinje njegova nova borba za nastavak života, školovanja, borba za zagrljaj nekog svog.
Gost emisije Crna hronika i autorke i voditeljke Jelene Pejović bio je Brano Vučetić iz Bratunca, danas porodičan čovek, otac jednog dečaka i Iraške Vučetić.
Pristio se strašnih dana iz 1992. godina, kada su njegovu kuću u selu Bjelovac nedaleko od Bratunca opkolile muslimanske snage.
- Pobili su sve živo. Sve što se kretalo. Svi meštani su bili pobijeni, čak i životnje, kokoške i svinje. Kad su prišli kući znali su da ima nekoga. Mislili su da će neko pružiti otpor, ali kad su shvatili da neće dozivali su nas i pozivali da se predamo i da nam neće ništa. Međutim kad smo se mi oglušili na te pozive onda su počeli da nam prete da će kad nas uhvate žive da nas kolju da nas nabijaju na ražanj i da nas peku. U tom trenutku u kući smo bili moja komšinica sa bebom od sedam mesecei, starica od preko šezdeset godina i ja koji sam imao 9 godina. Oni su se dakle nama obraćali - rekao je Vučetić.
U kući u kojoj se nalazio vladali su strah, panika i uznemirenost-
- U kući je bila agonija. Svi su uznemireni, bebe plače. Ja sam u strahu kao i komšinica Mira koja pokušava nekako da nas smiri i sabere. Dok smo pokušavali da spakujemo bebi stvari i flašicu za vodu bacili su jednu bombu, a zatim i drugu koja je pala metar ispred nas. Od te bombe Mira i ja smo ranjeni. Nisam siguran koliko smo proveli u besvesnom stanju - kaže i Vučetić i nastavlja sa traumatičnim prisećanjem:
- Probudio sam se u krevetu i poluošamućen stao na ekser. Taj ubod bio je težak kao i rana od bombe, ako ne i gori. Kad sam pokušao da izađem osetio sam neku toplinu niz telo. Uzeo sam pokrivač i obrsisao lice koje mi je na desnoj strani bilo u razvaljeno od eksplozije bombe. Nisam mogao da otvorim vilicu i krvario sam. Mira i ja smo uspeli ne znam ni ja na koji način da uzmemo bebu i sa bakom Dostanom da se popnemo u potkrovlje kuće. Pokušali smo da se sakrijemo, a u međuvremenu su muslimani ušli i počeli da viču galame i bacaju stvari po kući.
Grčevito su pokušavali da ostanu neprimetni, ali nažalost nisu u tome uspeli:
- Mira je držala usta bebi rukama jer je mnogo plakala. Nismo uspeli da ostanemo sakriveni jer je jedan od vojnika razvalio ta vrata, ušao i rekao ovde ima i dece. Rekli su nam da izađemo, ali ja nisam mogao ni da odgovorim jer nisam mogao da pomeram vilicu. Jedan od vojnika me je uhvatio i bacio na krevet.
Vojnici su ih nakon toga izveli iz kuće i odveli u Logor za Srbe blizu Srebrenice gde je Vučetić proveo 56 dana brutalnog mučenja i izgladnjivanja, nakon čega je sa grupom Srba predat srpskoj strani u razmeni zarobljenika.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
