BEOGRAD - Dok se u svetu na kupovinu hrane i pića izdvaja između 15 i 20 odsto mesečnih primanja, u Srbiji je taj udeo i do tri puta veći.Našim domaćinstvima i dalje najviše novca odnosi kupovina namirnica na koje "odlazi" čak 43,7 odsto ukupnih mesečnih primanja.
Izdaci za ličnu potrošnju u Srbiji za kupovinu hrane, plaćanje komunalija i ostalih usluga, prema poslednjim podacima iznose oko 47.172 dinara, pokazala je Anketa o potrošnji domaćinstava u Srbiji, koju je sproveo Republički zavod za statistiku.
Za razliku od nas, za hranu u Evropskoj uniji (EU) odlazi u proseku 16 odsto ukupnih prihoda, a u Srbiji su ti troškovi bezmalo tri puta veća jer su za toliko manja i naša primanja.
Tako visok udeo u izdacima za hranu na našem tržištu stručnjaci objašnjavaju značajnim poskupljenjima osnovnih životnih namirnica poslednjih meseci. Za zemlju sa kupovnom moći stanovništva kakva je naša, to je preveliki udar na džep potrošača.
- Kako najveći deo zarada i dalje odlazi na kupovinu hrane i pića, to pokazuje da je hrana kod nas i dalje neopravdano skupa, smatra predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Petar Bogosavljević.
Tome u dobroj meri,dodao je, doprinose monopolistički dogovori proizvođača, ali i samih prometnika. Ipak, visoke cene obara besparica, jer inače nema ko da kupuje preskupo meso, mleko, mesne prerađevine.Smanjuje se i sama potrošnja. Jer, sada za iste pare kupujemo znatno manju količinu namirnica nego, recimo, prošle jeseni.
Namirnice koje smo lani mogli da kupimo za 1.000 dinara, sada vrede i do 1.300, a zavisno od trgovinskog lanca i do 1.500 dinara, što govori da se sa velikim variranjem kursa dinara, ali i kretanjem cena prehrambenih proizvoda znatno oscilira i kupovna moć građana, koja je kod nas, inače, na veoma niskom nivou.
