BEOGRAD - Pred Višim sudom u Beogradu danas je svedočenjem istoričara Branka Latasa nastavljen postupak za rehabilitaciju komandanta Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini generala Dragoljuba Draže Mihailovića.Latas, koji je u Višem sudu Beogradu saslušan na predlog SUBNOR-a, rekao je da u krivičnom postupku protiv Mihailovića ne zna mnogo, ali da je tokom svog rada u Vojno-istorijskom institutu došao do "zaključka da je četnički pokret kolaboracionistički, a nikako antifašistički"."Mihailović nije izdao nijednu naredbu za borbu protiv okupatora", naveo je svedok i dodao da kao laik u pravnoj materiji ne može da komentariše pravna pitanja u vezi sa suđenjem Mihailoviću. Ispričao je i da je Mihailović 28. oktobra 1941, na sastanku s Nemcima u mestu Divci, ponudio da se četničke snage okupatoru stave na raspolaganje u borbi protiv komunista. Upitan kako objašnjava poternicu koju su Nemci raspisali 1941. za Mihailovićem, Latas se u odgovoru pozvao na Mihailovićeve reči da su to marifetluci.
On, međutim, nije mogao da odgovori na pitanje predsednika Sudskog veća Aleksandra Ivanovića da li je u izveštajima iz Vašingtona i Londona našao podatke u kojima se konstatuje saradnja pripadnika Mihailovićevog četničkog pokreta s Nemcima, ubistva Muslimana i saradnja sa ustašama. "U engleskom izveštaju konstatovano je da je nad Muslimanima bilo zločina, jer je Turska reagovala kod vlade Velike Britanije da se zločini nad Muslimanima zaustave, pa je vlada Velike Britanije u svojim izveštajima i preko (predsednika vlade u egzilu) Slobodana Jovanovića tražila od Mihailovića da to prestane", rekao je Latas.
On će nastaviti izlaganje 22. februara. Sud je najavio da će odluku o rehabilitaciji Mihailovića doneti pisanim putem. Prvi osnovni sud u Beogradu proglasio je lane Mihailovića mrtvim posle gotovo 60 godina, a kao datum njegove smrti odredio je 31. jul 1946.
Međutim, podnosioci zahteva za rehabilitaciju i utvrđivanje smrti nisu zadovoljni tom odlukom, jer dovodi u sumnju činjenicu da je streljan 17. jula 1946. godine i izjavili su žalbu.
Sudsko rešenje o proglašenju Mihailovića mrtvim je neophodno, jer bez dokaza o smrti, Viši sud u Beogradu ne može da odluči o zahtevu za rehabilitaciju Mihailovića, pošto ne postoji nijedan zvaničan dokaz o njegovoj smrti, odnosno zvaničnih podataka o tome gde je i kad je pogubljen i sahranjen. Poništenje presude od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava, zahtevom za rehabilitaciju zatražio je njegov unuk Vojislav Mihailović, a pridružili su mu se Srpska liberalna stranka, sa akademikom Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.
Predlagači zahteva tvrde da Mihailoviću nije bilo omogućeno pravo na odbranu i da nije video svog advokata do početka suđenja. On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje. Državna komisija je ranije utvrdla da je Mihailović dva dana po donošenju sporne presude, 17. jula 1946. godine streljan kao državni neprijatelj "broj jedan" na Adi Ciganliji, ali je sud kao datum njegove smrti odredio 31. jul 1946. SLS izjavio je žalbu na rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu, kojim je 31. jul 1946. određen kao datum smrti Dragoljuba Draže Mihailovića, jer smatra da to nema nikakve veze s danom smrti i da daje prostor za razne manipulacije oko procesa rehabilitacije generala koji je u toku.
Advokat Zoran Živanović je kao punomoćnik SLS u žalbi predložio da prvostepeni sud preinači rešenje, tako što će utvrditi kao datum smrti 17. jul 1946. godine, podsećajući da je iz dokaza utvrđeno da je Mihailović tada streljan. On navodi i da predlagači nisu podneli predlog za proglašenje nestalog lica za umrlo, već predlog za utvrđivanje smrti, jer "Mihailović nije nestao, već je streljan po sudskoj presudi".
