BEOGRAD - Sve manje dece se rađa u Srbiji, a sve manje je i onih koji ih usvajaju. U godini za nama, novu porodicu pronašlo je stotinu dece u Srbiji, što je za četvrtinu manje nego, na primer, pre četiri godine. Neki su svoje detinjstvo nastavili daleko od Srbije, jer ih u našoj zemlji nijedan par - nije želeo.Novu porodicu u Srbiji najčešće nađu mališani do tri godine, svetle puti i bez većih zdravstvenih problema. Svake godine oko 10 mališana usvoje Amerikanci, Šveđani, Grci.Mila Vuković Jovanović iz Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Beogradu rekla je da sistem usvojenja u Srbiji uvek daje prednost domaćem usvojenju. Prema njenim rečima, razlozi su višestruki, a pre svega pravo i interes deteta, jer na takav način ima više šanse da razvije sopstveni identitet, da ostane u vezi sa svojim poreklom i sopstvenom kulturom.Međutim, kako je rekla, postoje deca koja i pored svih napora da se nađu domaći usvojitelji ipak ne dobiju takvu šansu u Srbiji.Mila Vuković Jovanović je objasnila da se uglavnom radi o deci koja imaju značajnije hronične teškoće ili teškoće u razvoju."Nakon utvrđivanja podobnosti za usvojenje, barem godinu dana nadležni tragaju za usvojiteljima iz Srbije za svako dete, međutim, ako se to ne desi uz saglasnost Ministarstva dete može napustiti zemlju", navela je Vuković Jovanović.Deca koja napuste Srbiju i delje su pod nadzorom nadležnih službi."Praksa je da se ostane u kontaktu sa decom, Šveđani u toj praksi prednjače, pa godinama obaveštavaju Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine o postignućima naše dece u njihovoj porodici", istakla je Vuković Jovanović.Prema njenim rečima, kod sve dece, koja imaju priliku da rastu u porodičnom okruženju, u odnosu na njihova postignuća u ustanovi, primeđuje se napredak."Značajna je svest koju inostrani usvojitelji imaju u vezi sa održavanjem kontakata sa prethodnim odgajateljima deteta i dešava se da deca sa svojim roditeljima posećuju svoju zemlju porekla", navela je Vuković Jovanović.
