"Bog, pa Branko!" Siniša lane za Vaskrs bio u komi, a sada praznik proslavio sa školskim drugom koji mu je spasio život!

U vreme vaskršnjih praznika prošle godine Siniša Novaković (43) ležao je u komi posle operacije kojom mu je odstranjen bubreg. Godinu dana kasnije, veliki praznik slavi sa svojom i porodicom školskog druga, taksiste Branka Đalamića (43), čiji mu je bubreg presađen 26. decembra na klinici u Turskoj.

- Išli smo zajedno u srednju školu i sedeli u istoj klupi. Kasnije smo se družili, a sada smo braća. Bog, pa Branko! Dao mi je svoj bubreg i novi život. Bubreg dobro radi i još ne verujem da sam ponovo zdrav čovek i da više ne moram tri puta nedeljno na dijalizu - kaže Siniša.

Brankov život sa jednim bubregom se nije promenio, a kada se sretne sa prijateljem i bratom Sićom, kako od školskih dana zove Sinišu, podseti se najtežih trenutaka zbog kojih se odlučio na gest kojim je šokirao i zadivio Srbiju.

- Preživeo je sepsu i komu, napatili su se svi. Nisam više mogao da gledam njihove muke. Kada mu je odstranjen jedan bubreg i rečeno da i drugi otkazuje, bila je Sveta Petka, rekao sam Siniši: "Daću ti bubreg, ideš na transplantaciju i ništa me više nemoj pitati" - ispričao je Branko.

Obe porodice je šokirala Brankova hrabra odluka. Njegova supruga Sanja samo je zaplakala.

- To su bile suze od sreće i ponosa. Branko je dobar i hrabar čovek, svi ga kao takvog poznaju. Razgovarali smo i sa njegovom majkom i našim sinovima i svi smo ga podržali i pomolili se da sve dobro prođe - kaže Sanja.

Sinišinoj supruzi Slavici je tek tada postalo jasno zašto je Branko, kad god bi svraćao u njihovu kuću, postavljao na stotine pitanja o transplantaciji.

Plakali kao nikad u životu

Prvi susret drugara posle transplantacije bio je vrlo dirljiv.

- Ja sam sat ranije izašao iz operacione sale i, kada su mi lekari rekli da je bubreg odmah počeo samostalno da radi, bio sam presrećan. A mog brata Siću sačekao sam sa njegovom omiljenom pesmom "Hej, živote, umoran sam", koja je odzvanjala hodnikom - sa smehom i očima vlažnim od suza priča Branko, a Siniša grleći ga dodaje:

- Ne znam šta bih rekao ili uradio da zahvalim svom bratu Branku. Zahvaljujući njemu, sada tri puta godišnje slavim rođendan: u junu, kada sam rođen, u aprilu, kada sam preživeo sepsu i komu i svi me otpisali, i u decembru, kada sam dobio novi bubreg.

- Svi smo, kao jedna porodica, u Turskoj proveli skoro dva meseca. Nas dve smo hrabrile Sinišu i Branka jer nijednom nije bilo lako. Isplakali smo se od sreće kada su se njih dvojica sreli posle pet sati, koliko je trajala operacija. Ni lekari, ni sestre nisu izdržali da ne zaplaču, njima je bilo zadivljujuće da neko donira bubreg prijatelju - rekla je Slavica.

Kurir.rs/ Informer