"Sasvim izvesno da će Srbija, Bugarska i Grčka uvek biti važne zemlje, ako nista drugo u tranzitu. Naš je posao da se za to vreme pripremimo i po tom pitanju očekujemo veliku pomoć i podršku. Moramo biti spremni da jačamo sve naše kapacitete", rekao je Vučić.
Vučić je na konferenciji "Sistem azila i migracija: Izbeglička kriza i reformski procesi" rekao da je ovo najveća izbeglička kriza od Drugog svetskog rata, da je uzdrmala temelje EU i pokazala da između zemalja Unije caruje egoizam, a ne solidarnost". Kriza je, rekao je Vučić, pokazala i kako se i sve druge zemlje koje ne pripadaju EU odnose prema izbeglicama, kako funkcioniše vladavina prava i kako se poštuju principi.
Srbija će, rekao je, dati sve od sebe da bude deo sveobuhvatnog rešenja, ukoliko ga bude bilo. "Ako ne bude zajedničkog evropskog rešenja, ponašaćemo se kao ljudi i poštovaćemo principe solidarnosti", rekao je Vučić. On je zahvalio civilnom sektoru što smo tokom izbegličke krize zajedno uspeli da savladamo sve probleme i budemo odgovorni i humani u prihvatu izbeglica. "Ponosan sam što Srbija nije podizala zidove i pravila podele na Balkanu", istakao je Vučić.
Vučić je konstatovao, govoreći o ruti kojom se migranti kreću, da nije lako zaobići Srbiju, te da ko je govorio o ruti preko Albanije, trebalo bi da ima na umu da Hrvatska s te strane ima samo kilometar i po svog granicnog prostora i ništa više. On je istakao da Srbija mora da bude spremna da jača kapacitete, navodeći da nismo dovoljno uradili, a da smo uradili više nego drugi. Dodao je i da su i zbog toga važna poglavlja 23 i 24, kako i novi zakon o azilu i privremenoj zaštiti. "Pokušaćemo da usvojimo te zakone krajem juna početak jula. Takođe, potreban nam je i novi zakon o strancima, koji ćemo, razume se, prvo poslati evropskoj agenciji na mišljenje", rekao je Vučić.
Vučić je rekao da je u Srbiju prošle godine ušlo 651.000 migranata, a od početka ove - 100.000 ljudi, koji su bili registrovani i pružena im je nega, smeštaj i zaštita. Premijer je rekao da izbeglička kriza nije bila "velika tema" iz vise razloga, između ostalog i zbog toga što Srbija nije želela da stiče političke poene, ni unutra, ni spolja, što su radile mnoge druge zemlje, pre svega zemlje EU.
"Naš odnos je bio prirodan, ljudski, normalan i racionalan i ne mislim da zbog toga treba da budemo pohvaljeni mi, nego zemlje koje su primale izbeglice za stalno", rekao je Vučić. On je naveo da Srbija nije bogata zemlja i da je to ključan razlog zbog kojeg migranti nisu želeli da ostanu na teritoriji naše zmelje, ali je dodao da se nada da će neki od njih ostati i da će Srbija postati njihova otadžbina.
Vučić je naveo da je izbeglička kriza trenutno samo odložena, a nikako rešena, zbog svih problema u Pakistanu, Avganistanu, Siriji i da će u budućnosti morat ida se radi na drugačijim mehanizmima, da se stvaraju društva koja će imati više tolerancije, jer samo društva koja su spremna na inkluziju mogu da opstanu. Premijer, koji je i lider SNS, je rekao da, ako se dogodi da stranka koju vodi posle izbora bude u vladi, zakon o izbeglicama neće biti usvojen bez saglasnosti civilnog društva.
Vučić je dodao da ne razume nekad odnos građana prema migrantima, kao što ne razume ni prema nekim drugim stvarima. "U Srbiji je glavna glavna stvar "kako da ja sačuvam radno mesto, a nije važno kakvi su rezultati moga rada", niti je važno da li će naša ekonomija biti bolja i veća. Ponašamo se kao da smo samodovoljni i samozadovoljni, ništa nam ne treba i 99,9 odsto stanovništva u Srbiji to podržava. To ne mogu da objasnim nikome u Evropi, i oko toga se suprotstvaljam celoj naciji", rekao je Vučić.
On je rekao da je siguran da će mnogi od Sirijaca koji danas prolaze kroz Srbiju jednog dana biti nobelovci, ali je primetio da se kod nas uvek uoči onaj 0,0001 procenat loših. "Kao da mi takvih nemamo. Kao da su kod nas svi divni, svi nobelovci i osvajači zlatnih medalja", rekao je Vučić, dodajući da je to licemerstvo sa kojim se svi suočavamo, a koje se neće skoro promeniti. On je istakao da je ponosan na Srbiju što, i kada je bilo najteže, niko nije mislio o podizanju ograda i žica. "Srbija to neće da radi ni u budućnosti. U srpskom stavu se oko toga ništa ni za jotu nije promenilo", rekao je Vučić.
On je dodao da je Srbija očekivala jedinstveno rešenje EU vezano za migrantsku krizu, kojeg nema ni do danaa. "A dok je bilo para iz EU fondova, zemlje su koristile taj novac, a sad kad je teško i kad treba da se uzvrati, onda su se povukle u egoističnu ljušturu i ništa ih nije interesovalo. Srbija je u tom smislu bila makar nešto lojalnija osnovnim principima EU - solidarnosti i humanosti", rekao je Vučić.
On je rekao da je zahvalan Norveškoj što je najavila oko tri miliona evra za jačanje sistrema azila u Srbiji, na ogromnoj podršci i što je na svim pitanjima uvek pomagala. Konferenciji, u organizaciji Grupe 484 u partnerstvu sa Beogradskim centrom za ljudska prava i Beogradskim centrom za bezbednosnu politiku, i podršku Ambasade Norveške, prisustvuje više od 100 predstavnika državnih institucija nadležnih za pitanja migracija i azila, međuanrodnih i domaćih organizacija civilnog društva. Skup je deo projekta Umrežavanje i građenje kapaciteta za efektivniju migracionu politiku u Srbiji" koji se sprovodi zahvaljujući podršci Ambasade Norveške u Beogradu.
Kako su istakli organizatori, organizovan je sa ciljem da svim zainteresovanim akterima bude pružen prostor za diskusiju o ključnim aspektima sistema azila i migracije. Pored uvodnog dela konferencija se sastoji od dve panel diskusije, od kojih se prva bavi aktuelnom izbegličkom krizom, njenim širom regionalnim i evropskim kontekstom, kao i uticajem te krize na sistem azila i sprovođenje sporazuma o readmisiji. Biće reči o institucionalnim, kadrovsim i infrastrukturnim kapacitetima koje je Srbije stavila u funkciju u novonastalim okolnostima priliva velikog broja izbeglica i migranata. Tema drugog panela su reforme u oblasti azila i migracije u okviru Poglavlja 24 sa posebnim osvrtom na uticaj izbegličke krize na reformske procese i izmene Zakona o azilu.
Vučić: Uskoro promena sistema azila; Šoder: Sad je na redu trajni prihvat
Vučić je najavio je danas da je planirano da se do početka jula završi novi zakon o azilu, kao i da se donese novi Zakon o strancima. "Moramo da promenimo sistem azila, da novi Zakon o azilu i privremenoj zaštiti do kraja juna ili pocetka jula završimo i da donesemo novi Zakon o strancima koji ćemo da uputimo i Fronteksu na ekspertizu", rekao je on i dodao da je u Srbiju od početka ove godine ušlo gotovo 100.000 izbeglica, a u 2015. godini 651.685, i da su oni bili registrovani i pružena im je nega i zdravstvena zaštita, ali da je veoma važno da Srbija unapredi svoje kapacitete.
Kako je naveo, Srbija ne traži da zbog toga bude "pohvaljena", već to treba da budu one zemlje koje su toliki broj izbeglica primile za stalno, što Srbija nije jer nije bogata zemlja pa većina izbeglica nije želela tu da ostane.
Šef predstavništva Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) u Srbiji ; Hans Fridrih Šoder (Firiedrich Schodder) rekao je da će sa faktičkim zatvaranjem balkanske rute na teritoriji Srbije biti manji broj izbeglica, ali da će za njih morati da se pripremi trajniji boravak. "Politika tranzita je gotova", rekao je on, dodavši da strukture koje su pripremljene pre svega za ljude u tranzitu sada neće biti dovoljne i da je sada potrebno pružiti im i nove usluge, poput "tuša, toplog obroka, obrazovanja". Šoder je procenio da na teritoriji Srbije sada ima izmedju 1.500 i 2.000 izbeglica.
Miščević: Nema rešenja izbegličke krize bez Balkana
Šefica tima za pregovore sa EU Tanja Miščević zatražila je danas da Srbija i druge zemlje Zapadnog Balkana budu uključene u izradu planova za rešavanje izbegličke krize sa kojom se suočava EU.
"Zaista mislim da Srbija i druge zemlje Zapadnog Balkana jesu odgovor ili deo velikog pazla (puzzle) koji je potreban da EU odgovori na sva tri nivoa izazova sa kojima se suočava", navela je Miščević na skupu Sistem azila i migracija: Izbeglička kriza i reformski procesi.
Navela je tri izazova u vezi sa migrantskom krizom – kako rešiti status onih koji su već u Evropi, kako zaustaviti priliv odnosno pomoći Turskoj da bude mesto prve trijaže i kako naći rešenja za uzroke kriza u zemljama poput Sirije i Pakistana.
"Nema uspešne spoljne, bezbednosne i odbrambene politike EU u kojoj zemlje Balkana nisu deo odgovora. Zato često tražim od kolega iz EU da moramo biti deo izrade globalne strategije koja se radi, moraju se čuti naši argumenti", rekla je šefica pregovaračkog tima.
