Japanski književnik Haruki Murakami jednom je napisao: „Svako mora negde da počne. Imate čitavu budućnost pred sobom. Savršenstvo se ne dešava odmah.”
Ako želite da u nečemu budete uspešni, treba dugo vredno da radite i iznova pokušavate kako biste jednom zaista postali dobri, bez obzira na to da li je u pitanju plivanje, vožnja ili novi posao.
Kada prvi put u životu pokušavate da uradite nešto veliko, to vas plaši. Strah često prati mlade preduzetnike, koji svoje snove, ugled i finansije stavljaju na kocku. Da ne treba da odustanete naučićete iz ove priče Zaka Halmstada, iza koje slede saveti za uspeh u preduzetništvu izvučeni iz njegovog iskustva.
Ne bojte se da prkosite ustaljenim normama
Kada je IT kompanija Zaka Halmstada JAMF 2002. godine započela sa radom, fokusirali su se na korisnike proizvoda kompanije Epl (Apple). U to vreme Majkrosoftov Vindouz (Microsoft Windows) bio je dominantna aplikacija, a Epl su koristili uglavnom umetnici, muzičari i nastavnici.
Danas, 15 godina kasnije, JAMF ima više od 5.000 klijenata – firmi i obrazovnih ustanova. Iako su im mnogi na početku govorili da su za ciljnu grupu izabrali previše usko tržište, lideri JAMF-a su verovali u svoju strategiju.
Taj isti Zak Halmstad je studirao muziku i radio u prodavnici sendviča. Kada je taj posao propao, počeo je da pruža računarsku podršku svojim univerzitetskim profesorima u vezi sa radom njihovih kompjutera.
Eplovim proizvodima Mekintoš (Macintosh) se bavio još u srednjoj školi, a na fakultetu je studirao informatiku kao izborni predmet.
Kada je njegov šef prešao u drugi sektor, Halmstad je preuzeo njegov posao. Ubrzo mu se rodila ideja da kreira softver koji će poboljšati rukovanje Mekintošem.
Pored toga što je redovno studirao i servisirao kompjutere na fakultetu, Halmstad je počeo da se bavi i kreiranjem novog softvera trošeći sve svoje slobodno vreme – ukupno je radio 100 sati nedeljno. Godine 2002. on osniva JAMF.
Kada je Epl lansirao „ajfon“ (iphone) 2007. godine (što je dovelo do porasta Eplovog kapitala), JAMF je već bio firma sa iskustvom.
Tačno je da su rukovodioci JAMF-a imali sreće, ali su je i sami stvorili, svojim radom i trudom, kao i dobrim osećajem za (buduće) potrebe tržišta.
Usredsredite se na svoj proizvod, a ne na vođenje poslova firme
Kada osnivate sopstvenu kompaniju, morate da se bavite i kreiranjem proizvoda i svakodnevnim poslovanjem. Koliko god ste u mogućnosti, angažujte eksterne saradnike – računovođu, pravnika i ostalo osoblje – neka drugi za vas rade sve ostale poslove koji su nužni u biznisu, a vi se fokusirajte na sam proizvod.
Vašeg klijenta neće zanimati koliko dobro posluje vaša firma, već šta ima da ponudi. A samo vi najbolje znate kako da ono što nudite postane još bolje.
Radite bez mogućnosti da trošite mnogo novca
Kada dođe vreme da zapošljavate druge, prvi uzrok vaših besanih noći biće plate radnika.
Oni izdržavaju svoje porodice, u kreditima su i vi ćete osećati odgovornost prema njima. Prema tome, odlažite zapošljavanje dok god ne budete sigurni da ćete time i održati i povećati svoje poslovanje.
Zatim zacrtajte cilj da u banku deponujete iznos od šest (6) mesečnih plata za sve njih. Radite sve što je potrebno da to postignete: povećajte prodaju, štedite koliko god možete – iznajmite jeftiniji prostor, imajte samo neophodne troškove.
Uzmite od banke kredit za hitne potrebe u iznosu koji možete redovno da otplaćujete.
Prestanite da pričate, samo slušajte
Ne ponašajte se kao da pišete loše motivaciono pismo – nemojte da se pred klijentima hvalite time koliko je vaše rešenje dobro. Pustite ih da vam kažu koji su njihovi problemi, pažljivo ih saslušajte.
Stavite se u njihovu poziciju – malo empatije nije na odmet. Ostavićete mnogo bolji utisak, imaćete više sluha za njihove potrebe, kao i bolje šanse da ostvarite prodaju i dugoročnu poslovnu saradnju.
Cenite ono što vam životna iskustva donose
Imajte na umu primer Halmstada. On je studirao klasični klavir, a postao IT preduzetnik.
Ma koliko se njegovo obrazovanje činilo nepodesnim za rukovodioca softverske kuće sa sopstvenim proizvodom, ono mu je zapravo pomoglo: koncentracija i fokusiranost koje su mu bile potrebne za sviranje klasičnih kompozicija poslužile su mu kada je postao osnivač startapa.
Teorija muzike mu je pomogla da sagleda velike izazove tako što ih je rasparčavao u nekoliko lakše ostvarivih delova. Ma kakvu profesionalnu prošlost imali, učinila vas je dovoljno mudrim da osnujete sopstveni posao.
Iako ste možda mislili da ne možete da oživite svoju dobru ideju, jer ne znate dovoljno, ili još uvek niste dovoljno stručni, primeri uspešnih ljudi vam pokazuju da je sve moguće uz trud i stalnu želju za učenjem i poboljšanjem. Ako imate dobru ideju, osluškujte tržište, vredno radite i naučite nove stvari. Ali pre svega, pokušajte da skratite put dobrim obrazovanjem u oblasti IT preduzetništva.
(Promo - tekst / Foto:Promo)
