Vrhovni regulator SAD u oblasti radnih odnosa tvrdi da su „Mekdonalds“ (McDonald‘s) i njegove franšize prekršili prava radnika u procesu koji bi mogao potpuno promeniti ovaj franšizni model, tipičan za restorane brze hrane.Nacionalni odbor za radne odnose (National Labor Relations Board) podneo je žalbe u 78 slučajeva protiv najvećeg svetskog lanca restorana i franšiza širom zemlje.U žalbi se navodi da su „Mekdonalds“ i neke franšize „prekršili prava zaposlenih“ tako što su otpuštali ili zastrašivali radnike koji su se zalagali za veću minimalnu cenu radnog sata i bolje uslove rada u restoranima brze hrane, uključujući one koji su učestvovali u štrajkovima na teritoriji cele zemlje. Ako ne dođe do poravnanja, odbor će početi sa saslušanjima u martu.Ovome je prethodila odluka Odbora u julu da imenuje ovaj lanac restorana brze hrane koji se suočava s poteškoćama „zajedničkim poslodavcem“.Odluka Odbora implicira da bi ovaj lanac mogao snositi odgovornost za nepravednu radnu praksu u više od 14.000 restorana u SAD, zadajući udarac ključnim prednostima ovog franšiznog modela poslovanja, koji postoji već dugi niz godina.Kompanija sa sedištem u Ilinoisu uporno je uveravala da njenih 3.000 franšiza određuje plate i snosi odgovornost za uslove rada, a ne matična kompanija.Ovaj stav je sve manje održiv imajući u vidu žalbe koje je Odbor podneo protiv „Mekdonaldsa“ i franšiza u Njujorku, Čikagu, San Francisku i još 10 regiona.U jednoj izjavi „Mekdonalds“ je naveo da ovi procesi „neumesno i dramatično udaraju u srce sistema franšiza“. Kompanija je skrenula pažnju da je dug put od žalbe do presude, i da će za konačno razrešenje biti potrebno mnogo vremena.„Ovi navodi su u velikoj meri uzrokovani dvogodišnjom kampanjom koju su finansirali sindikati, a koja je usmerena protiv brenda Mekdonalds,“ izjavila je kompanija.Međunarodno udruženje franšiza (International Franchise Association), koje je lobistička grupa, reklo je da će insistirati na preispitivanju ovih navoda.Franšizni model je popularan među većinom velikih lanaca brze hrane, uključujući „Jam brends“ (Yum Brands) i „Burger king“ (Burger King), jer im omogućava da održe troškove na niskom nivou, dok u isto vreme prikupljaju licencne naknade, kao i naknade od franšiza.Vest dolazi u trenutku kada radnici u brzim restoranima širom zemlje nastavljaju da protestuju zahtevajući veća sindikalna prava i minimalnu cenu radnog sata od 15 dolara. U novembru je veliki broj država i opština glasao za podizanje minimalne cene rada iznad sadašnjeg saveznog nivoa od 7,25 dolara po satu.Majka Visinger (Micah Wissinger), advokat iz kancelarije „Levi Ratner“ (Levy Ratner) koji zastupa radnike u Njujorku, rekao je da žalba „podvlači očiglednu činjenicu da je ‚Mekdonalds‘ šef“.„Žalba potvrđuje ono što su radnici govorili iznova i iznova - da ‚Mekdonalds‘ traži od franšiza da se pridržavaju tako strogih, krutih pravila i propisa da nema sumnje ko je zapravo glavni,“ rekao je on.Vrednost akcija „Mekdonaldsa“ pala je na najniži nivo u poslednjih godinu dana, dok se kompanija s mukom trudi da ostvari rast. Ranije ovog meseca kompanija je prijavila još jedan mesec pada prodaje u restoranima koji su statistički uporedivi (same-store sales - statistička veličina), dok su prihodi u SAD u novembru opali za 4,6 procenata.Direktor Don Tomson (Don Thomson) izjavio je u oktobru da kompanija preduzima odlučne korake da iz osnova promeni svoje poslovanje nakon što su prodaja i zarada bile ispod očekivanja u trećem tromesečju.Neil Munshi - Čikago
