"NISAM MOGAO DA ZAUSTAVIM SUZE, RAZUMEO SAM I BOL I GNEV LJUDI" Vučić o padu nadstrešnice: Daćemo sve od sebe da pravda bude zadovoljena! Neki su to iskoristili

"Pre nego što, pre nego što počnem da govorim, hoću samo da vas podsetim, dragi prijatelji, na ono što se dogodilo 1. novembra 2023. godine. Ovde u Novom Sadu, na samo nekoliko kilometara odavde, dogodila se velika tragedija. Ljudska tragedija koja je pogodila svakog čoveka u našoj zemlji. Tragedija koja je do suza i očaja dovela svakog poštenog građanina naše zemlje. Šesnaestoro ljudi je izgubilo život u padu nadstrešnice. Srbija je stala u neverici. I činilo mi se da smo se u tih 24 sata, u bolu i tuzi, svi ujedinili. Nije bilo razlika između nas. Dobro smo razumeli razmere tragedije. Pokušali smo da pomognemo porodicama koje su izgubile svoje najvoljenije. Veče posle toga, došao sam na železničku stanicu, upalio sveće, i već dan-dva posle toga, počeo sam da obilazim porodice. Otišao sam najpre u porodicu Firić, koja je izgubila tri svoja člana. Dve divne devojčice, Valentinu i Saru, i njihovog deku Đorđa, koji je bio sa njima. I bukvalno nisam mogao suze da zaustavim, kao i svaki drugi čovek u našoj zemlji. I razumeo sam i bol, razumeo sam i gnev ljudi. I još jedanput, u ime svih nas, izražavam saučešće porodicama, i nadam se da tamo negde u raju, tamo negde gore iznad nas, su u stanju da svakome od nas oproste svaki greh, svaku krivicu", rekao je Vučić i nastavio:

"Ali ono što mi moramo da uradimo i izvršimo do kraja, to je da dođemo do pravde, do stvarne pravde. Ne političke, već do stvarne pravde. Da ko god i ako god je bilo ko počinio krivično delo, taj mora da bude odgovoran. I tu ne sme ni na koji način da bude ni popusta ni milosti. I daćemo sve od sebe da pravda bude zadovoljena. I to je naš posao, to je naša misija, i to je naš zadatak. Hoću takođe da vam kažem da nije naš, i nije ničiji posao bio da od nečega što je bila tragedija izvuče politiku. Nažalost, neki su tragediju iskoristili za provođenje svoje politike. Neki su tragediju iskoristili da samo dve večeri posle užasa koji nam se dogodio, napadnu i ovu kuću iza mene. Da krenu u napad na Novi Sad, da krenu u napad na Vojvodinu, da krenu u napad na celu našu Srbiju. Tada su doneli odluku da im je vlast i da su im fotelje mnogo važnije od izgubljenih života, od porodica ljudi koji su stradali. Jer nemojte da vas podsećam, nikada nisu mogli da zapamte ni imena ni prezimena onih koji su stradali u užasnoj tragediji. Ništa od toga ih nije interesovalo. I trudili smo se, nekako, da im odgovorimo na svako pitanje. Pokušali da im odgovorimo na svako pitanje. Pokušali da dostavimo dokumentaciju. Sećate se, rekli su nam: 'Pa nosiš registratore, u njima nema ničega.' A onda su nam godinu dana kasnije rekli da smo im dostavili toliko materijala da nisu mogli ni da pročitaju. Oni ni do dana današnjeg nisu pročitali to što smo im dostavili."