POLITIČKO PROKLETSTVO! Od Miloševića, preko Koštunice i Tadića, do Vučića: Skratili mandate, izgubili vlast!

Uz sve političke, sistemske i istorijske razlike, postoji jedna jasna paralela između Aleksandra Vučića, Slobodana Miloševića, Vojislava Koštunice i Borisa Tadića. Ovi prilično dugovečni lideri uspostavili su svojevrsnu zakonitost. Kada god je u novijoj političkoj istoriji Srbije politički vođa procenio da je trenutak da skrati sebi mandat i prevremenim izborima uveća sopstvenu moć, pogrešio je.

Ulazeći u rizik koji se nije isplatio, Vučić i Srpska napredna stranka potvrdili su ovaj obrazac, ali se i dalje bore protiv političkog "prokletstva" koje je snašlo Miloševića, Koštunicu i Tadića, ocenjuju sagovornici Kurira.

Urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović kaže za Kurir da se može govoriti o svojevrsnom političkom fatumu, odnosno sudbini Miloševića, Koštunice, Tadića i Vučića koja se ponavlja kao gotovo neizbežan obrazac.

- Ovo je čak četvrti put da vidimo da onaj ko skrati mandat i raspiše izbore, te izbore i izgubi. Pre svega mislim na predesedničke izbore. I Koštunica je skratio premijerski mandat i izgubio je sledeće izbor. To je dakle, više od slučajnosti, manje od zakonitosti. Toliko je upečatljivo i toliko bode oči, da deluje kao neki politički fatum i neka vrsta usuda. Svaka od ove četiri priče je različita i ima svoje specifičnosti, ali je zajednički imenitelj da je neko ko je držao konce vlasti i možda imao razloge ali ne i ultimativni pritisak ili obavezu da raspiše izbore, odigrao ovaj rizičan potez i na kraju je izgubio. To se evo već toliko puta ponavlja i mislim da ćemo na sledeći takav slučaj čekati vrlo dugo. Svi će se kloniti toga, osim ako ne budu naterani - smatra Vukadinović.

On podseća da ni Vučić nije bio nateran, pogotovo nije morao da podnese ostavku na predsedničku funkciju i ide na predsedničke izbore.

- I tu je realno napravio pogrešnu procenu, baš kao pre njega Tadić, pa i Milošević. Mislili su da će time pogurati rezultat svoje liste, a zapravo je ispalo da su samo izgubili funkciju i vlast. Iako je svaki slučaj specifičan, zajednički im je bio motiv. I svako od njih se prevario. Kada sagledamo budućnost svih njih i njihovih stranaka, oni su više-manje završili svoje političke karijere, neki odmah, a neki malo kasnije. Ništa nije garantovano, ali nije ni isključeno da se i u ovom poslednjem slučaju desi isto. Svakako je rano za takvu procenu - zaključuje Vukadinović.

Procene

Politički filozof Dragoljub Kojčić ocenjuje za Kurir da poslednje skraćivanje mandata ima jednu specifičnost u odnosu na prethodne.

- Pokazalo se da ni u jednom slučaju to nije donelo pozitivan ishod za šefove države. Međutim, kada je reč o Vučićevom raspisivanju prevremenih parlamentarnih izbora, njegov motiv se suštinski razlikuje od Miloševićevog i Tadićevog slučaja. Oni su procenu pravili na osnovu kriterijuma korisnosti za njihov ponovni izbor. Vučić je u zadnje dve godine više puta nudio izbore opoziciji, a ona je kao na klackalici čas to tražila a onda uporno izbegavala. Kada je autonomno doneo odluku da izbori ipak budu održani 25. oktobra, Vučić se nije rukovodio procenama za svoj novi izbor za premijera nego isključivo, kao i u ranijim ponudama, želeo da kao državnik zemlju uvede u mirne vode, ne dajući prednost ličnim ili partijskim interesima. Problem je što je sa opozicione strane potekao talas nasilja iako je njihov izborni uspeh gospodski, vrlo demokratski i vrlo evropejski Vučić saopštio na konferenciji za medije u izbornoj noći - objašnjava Kojčić.

On napominje i da svaki politički lider u svojoj psihologiji ima i prognostički element.

- S obzirom na to, ne bi raspisivao izbore ukoliko bi ispitivanja javnog mnjenja bila protiv njegovih očekivanja. Vučić je prevazišao psihološki aspekt politike i dao prednost nacionalnim i državnim interesima da Srbija bude stabilna po svaku cenu - zaključuje Kojčić.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ

Kako bi predsedničke i savezne parlamentarne izbore održao istovremeno, Slobodan Milošević je 2000. godine skratio mandat predsednika Savezne Republike Jugoslavije računajući da će tako ostvariti bolji izborni rezultat.

Umesto toga, 24. septembra 2000. poražen je od Vojislava Koštunice, iza koga je stao veliki front pod nazivom Demokratska opozicija Srbije (DOS). Nakon pokušaja da ospori Koštuničinu pobedu, Milošević je izazvao talas nezadovoljstva koji se pretvorio u veliki protest 5. oktobra, koji se smatra konačnim krajem njegove vladavine.

VOJISLAV KOŠTUNICA

Ostavku na mesto predsednika Vlade Srbije Vojislav Koštunica podneo je 8. marta 2008. godine i praktično izazvao vanredne parlamentarne izbore koji su održani 11. maja.

Time je pokrenut nezaustavljiv pad Koštuničine Demokratske stranke Srbije (DSS), koja je na tim izborima izgubila 17 poslaničkih mesta. U 2014. godini sudbina je zapečaćena jer stranka ne prelazi cenzus i ostaje izvan parlamenta, Koštunica podnosi neopozivu ostavku na mesto predsednika DSS i odlazi u političku istoriju.

BORIS TADIĆ

Iako mu je mandat isticao tek u februaru 2013. godine, Boris Tadić je 5. aprila 2012. podneo ostavku na mesto predsednika Srbije.

 Cilj je bio da se predsednički izbori održe istovremeno s parlamentarnim, lokalnim i pokrajinskim izborima 6. maja, čime bi se objedinila izborna kampanja i povećale šanse za njegov DS. Međutim, u drugom krugu predsedničkih izbora 20. maja izgubio je od Tomislava Nikolića (SRS), čime je počela era vlasti buduće Srpske napredne stranke.

ALEKSANDAR VUČIĆ

Vanredne parlamentarne izbore Aleksandar Vučić je kao predsednik Republike Srbije raspisao 9. septembra ove godine, a zatim je 27. septembra podneo ostavku na predsedničku funkciju. On je time pre vremena zakazao predsedničku trku i na parlamentarnim izborima ozvaničio kandidaturu za premijera.

Međutim, Studentska lista pobedila je na izborima i imaće sa 141 poslanikom apsolutnu većinu u novom sazivu parlamenta, a SNS će biti jedina opoziciona snaga sa 103 mandata, prema preliminarnim rezultatima. Predsednički izbori još nisu raspisani.