BEOGRAD - Srbija od 2000. godine, i pored toga što je donela desetine sektorskih strategija, nije uspela da načini krovni strateški dokument koji bi sadržao dugoročne smernice razvoja u svim sferama društvenog i ekonomskog života, a poslednji pokušaj da se planiranje razvoja kruniše višegodišnjim planom nije uspeo zbog izostanka političkog konsenzusa i manjkavosti samog teksta. Srpska napredna stranka danas, kao najjača politička snaga u Srbiji, namerava da prekine višegodišnju praksu improvizovanog razvoja tako što će u januaru izaći pred javnost sa akcionim planom koji će definisati razvojne pravce u narednih pet godina.
Upitani kako mogu da garantuju da će najavljeni dokument, pod radnim naslovom Akcioni plan za Srbiju, postati nešto više od stranačkog dokumenta, odnosno da neće proći kao strategija Srbija 2020. koju je svojevremeno promovisao bivši predsednik države i lider demokrata Boris Tadić, u SNS objašnjavaju da će njihov recept biti "odlučno i hrabro postupanje koje neće, kao između 2008. i 2012. godine, značiti zavlačenje glave u pesak, već sučeljavanje sa istinom i zatečenim stanjem".
Potpredsednik SNS i ministar regionalnog razvoja i lokalne samouprave Igor Mirović je, povodom najavljenog strateškog dokumenta te stranke, rekao da će on biti promovisan na skupštini naprednjaka 25. januara, nakon čega bi trebalo da postane i okvir za funkcionisanje vlade u narednim godinama.
Deo tog plana, kako je objasnio, biće analiza stanja u javnim finansijama, javnim preduzećima i državnoj administraciji, analiza resursa, posebno kada je reč o kadrovskim resursima, a ukazaće i na pravce izlaska iz krize.
"Javni sektor je najveća rana na telu Srbije i želimo da dođemo do ekonomije u kojoj će biti restrukturirana javna preduzeća i javna administracija, a ne, kao do sada, trošak preko kojeg će se olako prelaziti i koji se neće analizirati i redefinisati. Želimo da u javnom sektoru promovišemo novi koncept upravljanja koji će smanjiti ili ukinuti subvencije i koji će javni sektor opredeliti za potpuno komercijalno i tržišno poslovanje", rekao je Mirović.Prema njegovim rečima, stretegija će se baviti i politikom domaćih i stranih investicija kroz razradu novih modela, kao što je privatno-javno partnerstvo.
"Kraj 2012. i 2013. godinu obeležilo je opšte uređenje države i uvođenje reda - mislim tu na borbu protiv korpcije i kriminala, konsolidaciju pravosuđa i finansija - a 2014., 2015. i 2016. će obeležiti mnogo aktivnija politika u ekonomiji", rekao je Mirović.
On je upozorio da Srbiji predstoji težak i bolan proces "sa mnogo suza, znoja i nezadovoljstava", ali proces koji će ozdraviti ekonomiju, finansije i lokalnu samoupravu, a da će strateški dokument SNS otrezniti one koji misle da Srbija može da još godinama ekonomski opstaje na način na koji je funkcionisala u poslednjoj deceniji.
"Troškovi države su mnogo veći nego prihodi koje ubira, a to znači da nam svake godine nedostaje deo sredstava za redovan život država i ako ne reorganizujemo i ne reformišemo javni sektor i ne promovišemo Srbiju i izgradimo mehanizme da ona postane dobro mesto za investiranje, imaćemo i narednih godina i decenija tu razliku u ukupnom bilansu koju ćemo morati da nadomestimo zaduživanjem", objasnio je Mirović.
Cilj akcionog plana SNS će, kako je sumirao, biti izlazak iz začaranog kruga neodržive ekonomije i da se dođe do jevtinije i efikasnije države u koju vredi ulagati.
"Važno je da se stvori plan kojeg ćemo se držati i kojeg će se držati i oni koji dolaze posle nas i koji jasno podrazumeva odricanje od dosadašnjaih trulih mehanizama ekonomskog razvoja", zaključio je Mirović, koji najveći izazov vidi u neophodnosti promene mentaliteta kada je reč o odnosu prema poslu i znanju kao kvalitetu.
Upitan da li će taj plan biti i predizborni program SNS, Mirović je rekao da je sve što jedna stranka radi u funkciji njene snage, a snaga se proverava na biralištima, međutim u ovom trenutku niko ne može da odgovori da li će izbora biti ubrzo nakon skupštine SNS.
Usvajanje krovne strategije razvoja, iako nije eksplicitan uslov u procesu evrointegracija, biće svakako neophodno kako bi Srbija mogla da definiše jasnu pregovaračku poziciju u mnogim poglavljima pregovora sa EU. Šefica tima Srbije u pristupnim pregovorima sa EU Tanja Miščević objasnila je da, ako do sada i nije bilo potrebe da imamo strateški pogled na budućnost, ulazak Srbije u pregovarački proces aktualizuje tu potrebu, jer pregovori ne mogu biti uspešni u dovoljnoj meri ukoliko ne postoji jasna svest o pravcu u kojem Srbija treba da se razvija.
"Na primer, da biste znali kako ćete, kada i kojim sredstvima uvesti evropske standarde zaštite životne sredine, morate znati kako će Srbija izgledati 2020. godine: da li će Srbija biti zemlja koja će akcenat stavljati na poljoprivredu ili industriju, i to koju vrstu poljopivrede ili industrije, šta će biti sa energetskim sektorom. Moramo već sada da razmišljamo o tome", rekla je Miščević.
Ona je istakla da važnost pravljenja krovnog strateškog dokumenta na kojem bi počivao budući razvoj nadilazi same pregovore sa EU, jer Srbija postoji u globalizovanom svetu i mora da dokuči i koje se njene mogućnosti za saradnju sa tržištima van EU.
"Kao što je EU kroz svoju strategiju "Evropa 2020" razmišljala o saradnji sa drugim tržištima, Kinom, Rusijom ili SAD, tako i mi moramo razmišljati šta je to pored Evrope. Evropa je naše dvorište i mesto u kojem jesmo ali nećemo biti uspešni u Evropi ako zanemarimo širi kontekst", kazala je Miščević.
