BEOGRAD - Novi godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije biće najvećim delom pozitivno obojen, ali u najmanje tri oblasti Beograd neće u potpunosti dobiti prelaznu ocenu.
Te tri oblasti su primena Briselskog sporazuma, pravosuđe i ljudska prava, kao i usklađivanje spoljne politike sa EU.
Tim povodom, šef pregovaračkog tima sa EU Tanja Miščević kaže da u izveštaju ne očekuje nikakva velika iznenađenja:
"U dokument će biti ugrađeni i izveštaji o skrininzima koji su dosad završeni, a najveća pažnja će biti posvećena poglavljima 23 i 24, gde Srbiju čeka još dosta posla. Posebno će biti tretirano i pitanje energetske politike i Južni tok. Očekujem da će tu biti naglašena potreba da se usklađujemo sa stavovima EU", rekla je Tanja Miščević.
Pisanje izveštaja ulazi u finalnu fazu, a dokument koji će biti sročen na oko 50 strana biće objavljen u prvoj polovini oktobra.
Najviše kritika biće u delu koji se odnosi na pregovaračka poglavlja 23 i 24 - pravda i bezbednost i ljudska prava.
Biće konstatovano da je u Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu najviše pritužbi naših građana, kao i da je nezadovoljavajuć nivo fizičke dostupnosti pravde - udaljenost stanovnika od najbližeg suda ponegde je i 80 km.
Očekuje se da će u delu oko normalizacije odnosa sa Prištinom biti iznet niz zamerki zbog kašnjenja u primeni Briselskog sporazuma. Dodaje se će se, između ostalog, tražiti da se zaokruži integracija srpskog pravosuđa sa severa Kosova u prištinski sistem i da se što pre nastavi dijalog.
Vrh Brisela još uvek nije utanačio tačnu formulaciju u delu koji se odnosi na poglavlje 31 - spoljna politika i bezbednost.
"Tvrda" struja briselske administracije insistira da taj deo izveštaja sadrži jasnu preporuku da se Srbija priključi odlukama EU i uvede sankcije Rusiji, ali će najverovatnije proći neutralnija varijanta - da se Beograd pozove da postepeno usaglašava svoju politiku s evropskom", navodi se.
