Ovogodišnji Samit EU i zemalja Zapadnog Balkana, održan u Sofiji protekao je uz puno "toplih reči", ali malo realnih obećanja za zemlje koje se nadaju članstvu u Evropskoj uniji, navodi sajt "Politiko".
Pre 15 godina lideri EU rekli su svojim kolegama iz zapadnog Balkana na samitu u Solunu da svi oni treba da budu zajedno - a njihove zemlje bi jednog dana mogle da se pridruže Evropskoj uniji. Ali samo jedna od tih zemalja, Hrvatska, postala je članica EU, dok su druge ostale izvan granica EU.
Sada, uznemirena rastućim uticajem Rusije, Turske i drugih na jugu kontinenta, EU je Zapadni Balkan vratila na dnevni red i održala samit u bugarskoj prestonici u četvrtak kako bi pokušali da se ponovo uspostave odnosi sa šest zemalja regiona, navodi "Politico".
Skup se završio toplim rečima predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska, predsednika Komisije Žan-Klod Junkera i bugarskog premijera Bojka Borisova o jačanju veza sa ovim regionom koji su ratovi i građanski nemiri devedesetih opustošili i koji se sada bori sa korupcijom, organizovanim kriminalom i slabim demokratskim institucijama.
Međutim, francuski predsednik Emanuel Makron je za region spremio "hladan tuš", insistirajući na tome da se EU prvo fokusira na reformu same sebe, pre nego što započne bilo kakva dodatna proširenja. A bojkot španskog premijera Marijana Rahoja zbog prisustva Kosova, koji Španija i još četiri druge države EU ne prepoznaju, bio je podsetnik na druge podele nad ovim regionom.
NE PROPUSTITE
1. Budući članovi EU? Sve je u perspektivi
Na samitu je izražena jednoglasna podrška "evropskoj perspektivi" Zapadnog Balkana. Međutim, kako piše "Politiko" takva poruka više nema univerzalnu podršku među članicama EU. Nekoliko vlada nije uvereno da sve zemlje u regionu pripadaju njihovom klubu.
S druge strane, nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je postala šampion Zapadnog Balkana, govorila je o "jasnoj perspektivi članstva", a austrijski kancelar Sebastijan Kurc je govorio o napretku na putu zemalja u Evropsku uniju. Međutim, Makron je radije govorio o tome da Zapadni Balkan treba da ide uz Evropu, ali nije naveo da li time misli da treba da bude deo Unije niti kada bi to moglo da se desi.
2. Tirana i Skoplje "ostavljeni da se znoje"
Evropska komisija preporučila je početak pregovora o članstvu i za Albaniju i Makedoniju, ali ključni lideri EU nisu bili spremni da podrže taj stav u Sofiji.
Vreme za tu odluku bi trebalo da dođe u Briselu u junu, ali će oba kandidata morati da rade mnogo više da bi imali šanse za početak pregovora.
Makedonija mora da reši dugotrajni spor sa Grčkom oko imena zemlje, a Albanija je pod pritiskom da se obračuna sa problemima organizovanog kriminala i njenih ilegalnih imigranata.
Albanski premijer Edi Rama izrazio je frustracije zbog novih uslova koji su mu nametnuti i pre nego što pregovori uopšte počnu.
"Proces je postao sve teži i sve nepredvidljiviji za zemlje", rekao je on. Međutim, uprkos skeptičnim komentarima Makrona i drugih, Rama je rekao da je "pun neregije" zbog perspektive Albanije nakon samita.
Nakon sastanka s njegovim grčkim kolegom Aleksisom Ciprasom, makedonski premijer Zoran Zaev izjavio je da se dve zemlje nadaju da će pre juna samita dostići rešenje za spor oko imena.
"Ali to zavisi od obe strane. To zavisi i od puno drugih učesnika - predsednika država, lidera opozicije, drugih političkih lidera i na kraju građana obe zemlje", rekao je Zaev.
3. Niko se neće učlaniti u skorije vreme
Junker je prošle godine iznenadio sve kada je sugerisao da bi Srbija i Crna Gora, koje su već u procesu pregovora, mogle da postanu članovi bloka o 2025. godine. Zvaničnici EU su rekli da taj datum treba da služi kao podsticaj liderima Zapadnog Balkana da ubrzaju reforme. Međutim, mnoge vlade država EU su rekle da je to podiglo nerealna očekivanja u regionu.
Na pitanje šta misli o Junkerovoj ciljnoj godini, Merkelova je rekla: "Ne mislim ništa o tom datumu". "Članstvo mora biti zasnovano na činjeničnom napretku. Ne radi se o vremenskom horizontu, već o tome šta je postignuto - u vladavini prava, u borbi protiv korupcije i drugim uslovima kao što su granični sporovi - rekla je ona.
4. Kosovska zagonetka opstaje
Kako piše "Politiko", ironija je da jedna od država koja najviše glavobolja zadaje Zapadu na Balkanu, ne bi ni postojala bez intervencije Zapada.
NATO bombardovanje 1999. je dovelo do toga da je Kosovo 2008. proglasilo nezavisnost. Međutim Beograd i dalje Kosovo smatra svojom "odmetničkom provincijom", a i zbog protivljenja Rusije i Kine Kosovo ne može da se učlani u Ujedinjene nacije.
Činjenica da pet država EU ne priznaje Kosovo, ovakva okupljanja čini još komplikovanijim. U deklaraciji iz Sofije je navedeno da su "šest balkanskih država" opisane kao "partneri" da bi se izbeglo provociranje onih koji Kosovo ne smatraju državom i lideri Zapadnog Balkana su predstavljeni bez titula kao što je "predsednik", navodi "Politiko".
EU je jasno stavila do znanja da ni Kosovo niti Srbija nemaju šanse da uđu u blok dok ne reše svoje sporove. Ali je to veoma komplikovano.
5. Borisov uporedio Balkan sa Slovačkom
Domaćin samita Bojko Borisov je pokušao da se suprotstavi stavovima Zapadne Evrope prema Balkanu.
On je rekao da kada bi ceo Zapadni Balkan bio jedna država, njen BDP bi bio oko 96 milijardi evra, isti kao od Slovačke, a njena populacija bi bila manja od rumunske.
"Da li je to veliki strah? Da li je to ono što preti Evropskoj uniji",upitao je on na završnoj konferenciji za medije.
Čak je i Tusk, koji je bio veoma zainteresovan za region, osećao da mora da istakne da je njegova nedavna istorija bila prilično mračnija i složenija od Slovačke.
"Kada su u pitanju nevolje po glavi stanovnika, zapadni Balkan je mnogo veći nego, na primer, Nemačka i Francuska zajedno", rekao je Tusk.
(Kurir.rs/Blic/Foto: Tanjug/Dimitrije Goll)
NE PROPUSTITE
