BEOGRAD - Na potez crkvenih velikodostojnika u Francuskoj koji su, u susret obeležavanju stogodišnjice primirja u Velikom ratu, zastavu lažne države tzv. "Kosova" istakli u Bogorodičinoj crkvi, zvanični Beograd gleda sa ogočenjem i još razmatra da li će i na koji način odgovoriti.
Iako iza skandaloznog svrstavanja amblema tzv. "Kosova" tik uz obeležja država pobednica u Prvom svetkom ratu, ali i poraženih, stoji crkva, Srbiji je jasan stav francuske države prema Kosovu, ispoljen još 2008. godine.
Već za koji dan videće se da li je isticanje zastave nepriznate države u UN bila samo uvertira za ikonografiju koja će propratiti i obeležavanje kraja Velikog rata u Parizu, na koje dolaze lideri iz celog sveta.
Na ovaj događa pozvan je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali i predsednik privremenih institucija u Prištini Hašim Tači.
U Notr-Damu su naznačili da su zastave istakli oslanjajući se upravo na listu zvanica francuskog predsednika Emanuela Makrona.
Za sada je nepoznanica kako će se francuske vlasti ponašati na predstojećoj ceremoniji kada su u pitanju zvanična obeležja.
Inače, prilikom zvaničnih sastanka sa liderima Zapadnog Balkana EU koristi tzv. formulu Gimnih, koja podrazumeva da učesnicu budu predstavljeni samo imenima, bez naziva država ili isticanja zvaničnih simbola.
Ipak, jedna ovakav simbolični trenutak gotovo da je nezamisliv bez državnih obeležja.
Ukoliko Francuska želi da kako dolikuje zvanično obeleži važan trenutak u istoriji čovečanstva trebalo bi da prida značaj i prigodnim obeležjima, a među njima su i zastave.
To bi, međutim,mogao da bude nepremostiv problem za zemlje koje nisu priznale jednostranu proglašenu nezvanost Kosova, zaključuje se.
