Milovan Bojić, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje i bivši funkcioner JUL Mirjane Marković, kaže da ga je smrt udovice bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića pogodila i da veruje da će istorija pokazati da je ta porodica nepravedno anatemisana i platila visoku cenu zbog odbrane države u najtežim istorijskim trenucima. Tvrdi da je Milošević ubijen u Haškom tribunalu i da je u Sheveningenu pokušan i atentat na lidera SRS Vojislava Šešelja, te da će se njihova superiorna odbrana izučavati u pravnoj nauci. Vreme je, kako kaže, pokazalo i u njegovom slučaju da nije ni lopov, ni ubica.
- Ja sam 15 godina proganjan, optuživan za sve i svašta, da sam najveći lopov, čak i da sam ubio prijatelja, lekara. Utvrđeno je - nisam imao ni račune, niti sam ikog ubio. A one koji su mene optuživali za to ubistvo, nova demokratska vlast posle 2000. odmah je pustila na slobodu. Posle 5. oktobra šišali su mi maloletno dete do glave i rekli: "Tebi kosu, tati glavu." I to je tad bio demokratski čin na koji se niko nije osvrtao. Osim Aleksandra Vučića, tada opozicionog poslanika SRS. Zato ga izuzetno cenim. Poštujem njegovu energiju, marljivost i preduzimljivost. Nije koristoljubac. Znam da Srbiji želi najveće dobro i ubeđen sam da je potpuno posvećen razvoju svakog regiona u državi - kaže on u intervjuu za Kurir.
A kakvo sećanje imate na Miru Marković?
- Vest o smrti Mire Marković iskreno me je ražalostila. Kao prijatelja, ali i lekara, jer ništa nije nagoveštavalo tako brzu smrt. Kad smo se čuli, osim bolova u kičmi, nije prijavljivala nikakvo drugo teško stanje. Mada, njen život je bio težak. Akumulacija stresa verovatno je ispostavila fakturu. Zato i takav tragičan epilog kratke epizode bolesti. Ta porodica je nepravedno anatemisana i platila je visoku cenu jer se Slobodan Milošević našao na čelu Srbije u najtežim istorijskim trenucima. Bio je veliki čovek i predsednik, branio je svoju zemlju, njenu teritorijalnu celovitost i slobodu, čuvao je društvene resurse, nije ih krčmio ni rasprodavao, bio je prepreka okupaciji Srbije koja je usledila.
Bračni par Milošević-Marković označen je kao glavni krivac za ratove, sankcije, bombardovanje...
- Ostavimo istoriji da utvrdi svačije greške ili zasluge i odredi zasluženo mesto. Slobodan i Mirjana nisu bili nacionalisti. Nisu mrzeli druge narode. Upravo je Mirjana formiranjem JUL, koji je bio proizvod Slobodanove ideje, o čemu mi je on lično govorio, negovala i čuvala nacionalni sklad, versku toleranciju...
Osnivanje JUL je Miloševićeva ideja?
- Ja sam, pred učešće na izborima u Crnoj Gori 1997, lično od Slobodana čuo da je on odlučio da formira JUL sa ciljem da SPS nezadovoljne ljude drugačijeg mišljenja okupi u nekoj sličnoj grupaciji. Kad sam posle izbora u Crnoj Gori hteo da se vratim u SPS, on je rekao: "Nemoj, sad će ovi u SPS da te zavitlavaju, to je isto, i to sam ja formirao."
Kako onda vidite politički angažman Mirjane Marković?
- Ona je ubeđena levičarka, iz partizanske porodice, omladinski aktivista iz gimnazije. Čak je Slobodanu bila predsednik, šef partije u 3. i 4. razredu gimnazije. Posle toga je bila živo aktivna na univerzitetu. Njen uticaj je bio takav da se omogući da njeni drugovi budu lansirani u političku orbitu, ali ne da vlada preko njih, jer je Slobodan uglavnom o svemu odlučivao. Svako ko je dopro do nje, beskonačno je krčmio njenu dobrotu. Nije prodavala ljude. Začuđujuće je da je danas najžešće kritikuju oni kojima je najviše pomagala. Lajavci ni njen pepeo ne ostavljaju na miru.
Ko su ti kritičari?
- To su oni neljudi koji svoju poniznost prikrivaju ulizištvom, reklamiranjem svojih neuspelih profesija. Uostalom nije prvi put da u Srbiji stvoreni hoće da uništi stvoritelja da bi prikrio tragove kako je nastao. Vreme je majstorsko rešeto - dobar lekar, a loš kozmetičar. Ali vreme će izglancati svačiju ulogu i pokazati jasnu sliku. I to vreme je Slobodana već prikazalo kao neprikosnovenog rodoljuba, velikog predsednika, haškog sužnja i srpskog velikomučenika. I taj vrt u Požarevcu vremenom će postajati sve veći mimohod za istinske rodoljube, one kojima je stalo do slobode i pravde, koji umeju da cene veličinu prinesene žrtve i Slobodana Miloševića i stradalništva njegove porodice.
Vi govorite o žrtvi bračnog para Milošević, a mnogi su žrtve njihovog režima. - Kako mislite žrtve njihovog režima...
Ivan Stambolić, Slavko Ćuruvija...
- Nisam bio njihov kućni prijatelj, ali sam sa njima blisko sarađivao. I o njima mogu da kažem sve najlepše. Svako ko radi, greši, a njihove greške nisu bile namerne da bi Srbiju uništile. Splet političkih okolnosti bio je takav. Na šta bi ličilo da je Slobodan Milošević tokom ratova Srbe van Srbije ostavio na cedilu? Bio bi najveći izdajnik, streljan, obešen na Terazijama. Duboko su osećali dubinu ekonomskih sankcija, patnju naroda i države, ali su koliko-toliko sačuvali društvene resurse. A ne kao ovi što su došli posle 5. oktobra i sve rasprodali i opljačkali.
Govorite kao da je njima naneta nepravda, ne delite utisak da je problem u tome što nisu privedeni pravdi?
- Laž je kao grudva snega, ona kotrljajući se postaje sve veća i veća, ali kada stane, onda se istopi. U borbi protiv Slobodana bilo je dozvoljeno sve. Petooktobarski puč to je potvrdio. Ali su njegovi napadači bili inferiorniji. Pokazao je to veličanstvenom odbranom Srbije i srpstva u Haškom tribunalu.
Bivša glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte tvrdi da je Milošević nesmotreno izvršio samoubistvo mešajući lekove u zatvorskoj ćeliji u Sheveningenu 2006, te da mu je smrt pomogla da izbegne hašku presudu da je kriv za zločine iz devedesetih.
- Pre će biti da je njega Haški tribunal ubio jer nije znao kako da ga osudi. On je odveden u Haški tribunal da bi bio osuđen, da se ne bi vratio u politiku, da se ne bi vratio na vlast. Jer kad je Slobodan otišao, Srbija je rasprodata i opljačkana. Dosmanlije i G17 plus sve su uništili. Slobodan je lečen lekovima za krvni pritisak i anginu pektoris, ali je u međuvremenu dobijao i neke druge lekove koji su neutralisali dejstvo tih osnovnih lekova. To se zove ubistvo. Nije te lekove njemu niko mogao da unese, nego je to neko morao da mu donese da popije. Sve vreme je bio pod monitoringom, jedino su u njegovoj sobi sve vreme bile uključene kamere. Lekove je dobijao u plastičnoj šolji i pio ih je u prisustvu čuvara. Šešelj je, kao iskusni robijaš, odbio da primi jedan lek koji mu se učinio neobičan.
Pokušali su u Hagu da ubiju Šešelja?
- Sami zaključite. Posetio sam posle toga Šešelja, kao deo lekarskog tima. Razgovarali smo sa njihovim doktorima. Ne znaju kako je taj lek došao do njega. Ne daj bože da ga je popio. Taj lek je trebalo da neutrališe dejstvo osnovnih lekova koje je Šešelj tamo morao da pije. To smo dokumentovali. U Sheveningenu čekate mesecima da budete selektirani da biste otišli na odgovarajući pregled. Tu se razbolite. Šešelj je čekao godinu dana da ode na kolonoskopiju i, kada je otišao, utvrđen je karcinom, pa hitna operacija...
Kako ocenjujete stanje u zdravstvu?
- Moram da pohvalim napore koje predsednik Vučić čini. Nikad se u srpskom zdravstvu u proteklih 100 godina nije ulagalo kao danas. Vidite kako se grade i rekonstruišu bolnički i klinički centri. Sigurno ćemo posle tolikog ulaganja u prostor i opremu ulagati i u ljude. Uveren sam da ćemo dobrim uslovima sa šansom za usavršavanje i povećanim zaradama rešiti i velika migratorna kretnja medicinskih radnika u inostranstvo.
Da li biste se aktivno vratili u politiku? - Intenzivno sam se bavio politikom dve i po godine u vladi Narodnog jedinstva. Bio sam potpredsednik vlade i 47 radnih dana ministar zdravlja Srbije. Moja misija je u medicini. Napravio sam jednu od najboljih bolnica koje je Srbija imala - Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje. Rekao sam da ćemo tada u Srbiji, pod sankcijama, bez sapuna i deterdženata, uraditi prve transplantacije jetre i srca. Pozajmio sam 300 svinja koje smo smestili u Institut za medicinska istraživanja VMA.
U koju svrhu ste pozajmljivali svinje?
- Svakog utorka držali smo predavanja o anatomiji, fiziologiji, klinici bolesti jetre i srca. Svakog četvrtka sa jedne svinje na drugu vršili smo transplantacije jetre i srca. Te svinje bi uginule, mi bismo ih ispekli u restoranu Rada. Tamo bi ceo tim jeo, to je ličilo na neke udarničke prvomajske akcije. Slali smo ljude na usavršavanje u inostranstvo. A onda su prve svinje preživele. I naučili smo posao. Prvi pacijent je bio iz Novog Sada 1995. Na svim naslovnim stranama u svetu osvanula je vest da srpski lekari pod sankcijama postižu takve medicinske uspehe. Imati pacijente koji 25 godina žive sa novim jetrama i srcima najveći je uspeh i satisfakcija.
Biljana Bojić/Foto:Dragana Udovičić
Od levice do desnice
Nisam politički prevrtljivac
Počeli ste političko angažovanje u SPS, pa prešli u JUL. Sada ste u SRS. Kako se desilo da od levice odete u krajnju desnicu?
- Nisam politički prevrtljivac. Smatram da je odbrana zemlje neprikosnovena i da sili treba reći da može da ide kako hoće, ali da ne može dokle hoće. Dakle, da pokažemo da sloboda i pravda nemaju cenu. Meni se državotvornost i koncepcija odbrane zemlje kod radikala strahovito dopadala. Način na koji je Šešelj u Hagu razbio Evroamerikance svojom intelektualnom dominacijom i hrabrošću biće u praktikumu pravne nauke i struke.
O protestima
Rešenje nije na ulici, već u parlamentu
Kako vidite epilog protesta opozicije, njihov bojkot parlamenta? - Srbija nikad više nije napredovala u međunarodnim okvirima, ali i na unutrašnjem planu. Ne znam da li se ikad više ulagalo u zdravstvo, otvoreno je dosta fabrika, zaposleno mnogo ljudi... To su stvari koje se moraju poštovati. Nije mesto ni vreme za takav stav opozicije. Sve može da se reši u parlamentu.
Kamen temeljac u maju
Dedinje 2 kruna karijere
- Prihvatam odgovornost da sam bespravno podigao Dedinje, koje je 25 godina u uslovima posrnule medicine, spasavalo građane Srbije od ubice broj jedan - kardiovaskularnih bolesti. Posle 15 godina progona, 397 informativnih zvaničnih razgovora, 112 ročišta, 15 promenjenih tužioca, devet različitih sudskih veća, ja sam oslobođen svih optužbi. I igrom slučaja, vratio se na ovu iskopanu tzv. Bojićevu rupu, da napravim Dedinje 2, nacionalni institut za bolesti srca i krvnih sudova. Verujem da ćemo u maju postaviti kamen temeljac. To će biti kruna moje karijere.
Dozvolu za gradnju niste dobili od saboraca iz SPS i JUL, već prošle godine?
- To je tačno. Ovo je jedina bespravna gradnja u Srbiji koja se i te kako odužila i pomogla da se spase desetine hiljada ljudskih života. Na to sam ponosan. Od mog povratka na čelo Instituta Dedinje, postigli smo istorijski maksimum - prošle godine uradili smo 2.206 operacija na otvorenom srcu, oko 2.000 operacija na velikim krvnim sudovima, veliki broj raznih intervencija... Na šestom mestu smo sada u Evropi.
