Rasim Ljajić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, kaže da će socijalna davanja i dalje biti isplaćivana u poštama, kao i do sada, dok se za isplatu penzija još uvek traži rešenje.
U razgovoru za Kurir, Ljajić objašnjava zašto neke maske koštaju više od 400 dinara, ali i koji deo privatnog sektora je pretrpeo najveću štetu.
Kako su snabdevene radnje? Da li je išta deficitarno?
- Snabdevenost maloprodajnih objekata širom zemlje je prilično solidna, u ponudi ima svih proizvoda, uključujući brašno, šećer, ulje, za kojima postoji i najveća potražnja. Na mahove su se javljali manji zastoji u snabdevanju brašnom jer proizvođači zbog ogromne potražnje nisu uspevali tom brzinom da napune jednokilska pakovanja. Inače, brašna ima sasvim dovoljno na tržištu, čak smo doneli odluku da se omogući izvoz. S početkom rada fabrike u Senti rešićemo i problem nestašice kvasca. Kako bismo obezbedili punu snabdevenost domaćeg tržišta, od danas stupa na snagu odluka Vlade o zabrani izvoza kvasca. U narednom periodu eventualno može doći do usporenijeg snabdevanja južnim voćem zbog otežanog transporta pri uvozu.
Kada stižu maske u radnje? Koja će biti cena?
- Zaštitne maske koje će biti distribuirane preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje očekujemo do kraja ove nedelje. Njihova maksimalna cena u maloprodaji ne sme prelaziti 120 dinara. To ne znači da će sve zaštitne maske koštati 120 dinara, već samo one koje su nabavljene preko RFZO jer, pored običnih, jednokratnih, hirurških maski, na tržištu postoje i druge, višekratne...
U Titelu su jednu masku prodavali po ceni od 430 dinara. Da li znate za taj slučaj? Da li je inspekcija reagovala?
- Slučaj iz Titela nam niko nije prijavio, ali su naši inspektori imali kontrolu u jednoj apoteci u Novom Sadu, gde su maske prodavane po ceni o kojoj govorite. Tržišni inspektori su utvrdili da u pitanju nisu obične hirurške maske, već troslojne, pamučne, koje mogu da se iskuvavaju i koriste više puta i koje je pomenuta apoteka proizvođaču platila 300 dinara po komadu. Kada se uračuna PDV i marža od 19,5 odsto, dobija se cena od 430 dinara po maski.
Generalno, da li je inspekcija do sada otkrila neki slučaj da je neko nerealno povisio cene nekih proizvoda? Da li se trgovci pridržavaju propisa Vlade da ne poskupljuju osnovnih 36 proizvoda?
- Tržišna inspekcija je od uvođenja vanrednog stanja do danas izvršila više od 270 vanrednih nadzora po prijavama građana za neopravdano poskupljenje proizvoda. U 19 slučajeva utvrđen je prekršaj, jer su trgovci podizali cene nekih od 36 proizvoda koje je Vlada uredbom zamrzla na nivo od 5. marta. Svima njima je naloženo da vrate cene, a pored toga tržišni inspektori su podneli i prijave prekršajnim sudovima. Predviđene kazne iznose od 500.000 do dva miliona dinara za pravno lice, od 50.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu i od 50.000 do 500.000 za preduzetnike.
Vučić je rekao da će država pomoći privatni sektor, da su najviše pogođeni turizam i ugostiteljstvo. Kolika je šteta u ovim sektorima, da li postoji neki proračun? Koje će se mere preduzeti?
- Turizam je do sada sasvim sigurno pretrpeo najveću štetu, ali je još uvek prerano govoriti o ukupnim gubicima ovog sektora. Sada je ceo svet fokusiran na zdravstveni aspekt krize, a iskustva iz ranijih kriza su pokazala da se po njihovom okončanju turizam oporavi prvi i reaguje brže od ostatka privrede. U trenutku kad su do daljeg zemlje širom sveta zatvorile svoje aerodrome i granice, vrlo je nezahvalno pričati o turizmu. U ovom trenutku je sasvim izvesno da su svi dolasci stranih turista u Srbiju otkazani do 1. juna. Ova godina je po svemu sudeći potpuno izgubljena u turističkom smislu.
Socijalna davanja su krenula prošle nedelje, ali ih je „Pošta“ stopirala zbog redova. Kada se nastavlja isplata i na koji način?
- Za građane ispod 65 godina socijalna davanja će u poštama biti isplaćivana kao i do sada, a za starije od 65 godina na način kako budu isplaćivane penzije.
O prometu
NEMA IZVOZA OPREME
Šta uvozimo, a šta izvozimo u vreme vanrednog stanja? U kom obimu?
- Robni promet cirkuliše, doduše, usporeno i otežano zbog novonastalih okolnosti, ali se odvija u oba smera. Da bi sprečila nestašicu na domaćem tržištu i obezbedila normalno snabdevanje, Vlada je zabranila izvoz medicinskih zaštitnih sredstava i opreme, sredstava za dezinfekciju, kao i sirovog i jestivog ulja i semena suncokreta. Tamo gde je ustanovljeno da postoje viškovi u proizvodnji nakon što se podmire potrebe domaćeg tržišta, kao što je slučaj s brašnom i šećerom, ukinuta je zabrana izvoza za proizvode koji se u najvećoj meri izvoze na tržišta okolnih zemalja koja zavise nas.
Kurir.rs/ Katarina Blagović Foto: Zorana Jevtić
NE PROPUSTITE
