Akcija "Oluja" u kojoj je sa teritorije Hrvatske proterano više od 230.000 Srba jedan je od najvećih zločina koji su se dogodili nad srpskim narodom krajem 20. veka.
Dok Srbi 4. i 5. avgust, kada je počelo stravično nasilje nad našim stanovništvom obeležavaju kao Dan sećanja na žrtve, Hrvati ovaj stravični zločin obeležavaju kao dan pobede.
Kako je za tri dana pala Krajna? Da li je srpski državni vrh znao da se sprema egzodus Srba? Zašto je "Oluja" zločin bez kazne? Na ova i ostala pitanja u Usijanju Dana odgovaraće pukovnik u penziji Veselin Šljivančanin.
- Uvek jako teško proživljavam današnji dan. Bilo je strašno to što su progonili decu ubijali starije ljude koji su ostali na svojim ognjištima. Pobijali su kuće. Ubijaju u koloni, granatiraju narod - naveo je pukovnik.
Rečeno je: "Po kratkom postupku ih proterajte", u akciji "Oluja" ubijeno je i nestalo više od 2.000 Srba, dodao je pukovnik.
- Nama je naređeno da ne smemo opaliti ni jedan metak. Ne znam kakava je bila naredna za druge jedinice, ali na tom prostoru gde sam se ja našao bilo je takvo naređenje. Izdržali smo artiljerijsku vatru, pale su granate na našu teritoriju - naveo je pukovnik.
- Da li je moguće da se i danas slavi pogibija dece? Ja lično nisam verovato tada da može da se desi "Oluja" - upisao je pukovnik.
- Mene su 12 puta selili u Hagu, sretao sam sve pritvorenike. U Hagu nema velike diskusije i razgovora sa drugim zatvorenicima - rekao je on.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
