Da Republika Hrvatska ima jedan od najvećih problema sa istorijskim revizionizmom u Evropskoj uniji, i nije novost. Međutim, događaji u poslednjih nekoliko dana otkrivaju da se distorzija Holokausta i genocida nad Srbimaa ne nalazi isključivo na periferiji medijske i akademske zajednice već se ubrzano širi „mejnstrim“.
Uticajni Džeruzalem post (Jerusalem Post) 15. avgusta 2021. objavio je članak "Ovo sramotno ismevanje Holokausta mora prestati odmah“. Tekst se ubrzo proširio medijskim prostorom, pa je prenesen od strane mnogih "mejnstrim“ portala poput index.hr, vecernji.hr, otvoreno.hr, oslobodjenje.ba, radiosarajevo.ba i mnogih drugih.
Čak su i saborski zastupnici poput Marka Milanovića Litre, predstavnika Hrvatskih suverenista, iskoristili članak kako bi iyneo tvrdnju da Džeruzalem post „raskrinkava sve laži i obmane srpsko-jugoslovenskog medijskog prvoborca i modernog heroja jugonostalgičarskih udruga i političkih istomišljenika, Ive Goldsteina“ i viši naučni saradnik s Hrvatskog instituta za istoriju, Mario Jareb, pozdravio je tekst u Džeruzalem Postu jer „otvara mogućnost treznog i na izvorima utemeljenog istraživanja jasenovačke problematike“.
Kada bi se radilo o ozbiljnom članku koji problematizuje ismejavanje Holokausta“ kao što naslov implicira, tada bi se angažman medija, političke i akademske scene mogao pozdraviti. Međutim, ovaj slučaj će biti upisan kao jedna od najmračnijih stranica hrvatske uređivačke i novinarske politike u području politike sećanja i suočavanja s prošlošću Holokausta i genocida u NDH.
Pre svega radi se o teškom neuspehu "stražara" odnosno urednika i novinara da verifikuju kredibilitet autora i sadržaj teksta koji se plasira u javnost. Autor članka, "Dejvid Goldman“, predstavljen je čitaocima Džeruzalem Posta kao "australijski pisac, slobodni novinar i direktor stranice thegoldmanreport.org“.
"Goldmanova“ stranica uopšte nije dostupna javnosti i nismo joj mogli pristupiti poslednjih dana. Ime vlasnika domena je skriveno, dok je adresa registrovana u Torontu. Facebook i Twitter profil na „Goldmanovo“ ime napravljeni su prvi put 4. maja 2020. godine. Radnici Muzeja žrtava genocida upozoravaju da postoje indicije da je "Goldman“ verovatno dobro osmišljen, ali i izmišljen, digitalni identitet u svrhu plasiranja negativnog revizionizma i distorzije Holokausta. U svakom slučaju, "Goldman“ nema nikakvih stručnih referencija u području istorije Holokausta i genocida u NDH.
Džeruzalem Post, kao i drugi mediji koji su preneli vest, dozvolili su da u medijskom prostoru "Dejvid Goldman“ teško kritikuje Goldštajna, optužuje ga za „antisemitizam i samo-mržnju“.
Svoj napad na Goldštajna, "Goldman“ konstruiše oko rečenice koju je ovaj navodno izrekao u emisiji Nedjeljom u 2, 2018. godine. U citiranoj rečenici, "Goldman“ navodi da je Goldštajn rekao da je „u aprilu 1945., Hitler avionskim putem poslao specijalne mašine u Jasenovac. Te mašine koristile su se za uništenje kostiju koje su preostale“.
Međutim, GOldštajn je pogrešno citiran i niko iz Džeruzalem Posta, ali ni iz drugih medija koji su preneli vest, nije verifikovao radi li se o ispravnom citatu. Goldštajn u emisiji govori:
"Početkom aprila 1945., neposredno pred kraj rata […] Filipović Majstorović, dakle onaj bivši franjevac koga je franjevački red proterao iz članstva 1941/2., je najbolje znao te grobnice. On je išao i kod nacista se naučio kako se uništavaju leševi. Čak su doveli mašine koji uništavaju kosti. I oni su 194[5]., dakle početkom aprila, jedno 500-600 logoraša je radilo na uništavanju, smenski na uništavanju leševa. Jednim delom su oni bili spaljivani na rešetkama, i onda bi se taj pepeo vraćao u grobnice. Drugim delom su kosti, koje su našli, odnosno iskopali uništavali u tim mašinama.“
Dakle, GOldštajn nigde ne spominje "letenje,“ "avione,“ "Hitlera,“ niti "specijalne“ drobilice kao što mu "Goldman“ imputira. Goldman navodi da su Goldštajnove tvrdnje "fantazija koja je zadnja stvar koja trenutno treba Jevrejima“. Time je "Goldman“ sveo čitavu karijeru Ive Goldštajna, koja se sastoji od približno stotinu naučnih radova ili knjiga, na svega jednu neispravno citiranu rečenicu]. "Goldman“ insistira da u Jasenovcu nije stradalo više od "nekoliko hiljada ljudi“ te temelji svoj zaključak na tome da ne postoje forenzički dokazi, u smislu posmrtnih ostataka žrtava, koji bi opravdali službeni poimenični popis Jasenovačkog spomen područja (JUSP) prema kojem je u logoru stradalo barem 83,145 osoba.
Ključni argument na koji se oslanja "Goldman,“ ali i mnogi drugi hrvatski revizionisti, negacionisti i distorzionisti jeste pitanje materijalnih ostataka žrtava stradalih u jasenovačkom logoru. Često ignorišu činjenicu da postoji čitav niz dokaza da su ustaše pred kraj rata, kao i sami nacisti, poduzeli čitav niz radnji kako bi izbrisali tragove svojih zločina počinjenih tokom Drugog svetskog rata.
Od 6. do 20. aprila 1945., ustaše u Jasenovcu naterali su zatvorenike da iskopaju ostatke žrtava koje su ubijene u prethodnim godinama. O tome govore istoričari Dejan Motl i Đorđe Mihovilović:
"Ustaše su od logoraša oformili radne grupe sa zadatkom da u Donjoj Gradini traže i otkopavaju prethodne grobnice iz kojih su onda vadili i spaljivali posmrtne ostatke jasenovačkih žrtava. Ispod ložišta napravljenih od železničkih šina stavljali su koks. Zatim su leševe stavljali na šine, polivali naftom i potom sve to palili. Pepeo spaljenih leševa su najčešće bacali u reku Savu ili se zagrtao u zemlju.
O navedenoj tvrdnji postoji niz arhivskih podataka koji su potvrđeni od strane ustaških počinilaca genocida, ali i od samih žrtava. Prema iskazu Ljubomira Miloša, jednog od ustaških zapovednika u logoru Jasenovac:
„Oko IV. mjeseca 1945. godine, dobio sam u Zagrebu nalog od Luburića, da zajedno s natporučnikom Šakićem odputujem u Jasenovac, gdje bi u zajednici inžinjerom Pičilijem, izvršio uništenje svih tragova o izvršenim masovnim likvidacijama, od prvog dana pa nadalje […] po dobivenoj zapovjedi nisam mogao postupiti, jer nisam znao gdje se nalaze mjesta masovnih likvidacija. Radi ovoga, bio je pozvan žurno u Jasenovac Majstorović-Filipović, koji je onda preuzeo na sebe organiziranje uništenja tragova.“
"Ovo uništenje, obavilo se je na sledeći način: Oko samih mesta postavljena je jaka straža, a onda su dovedeni zdravi zatočenici iz logora, a koji su iskopavali lešine, pa na jednom određenom mestu ih slagali, pa pomoću benzina ili nafte potpuno spalili. Ovo sam lično video, kada sam jednom prilikom u društvu sa pukovnikom Džalom obilazili te radove“
Prema preživelom Jasenovačkom logorašu, Jakovu Finciju, zatvorenici su "iskopali kosti onih leševa, koje su preko Save bile zakopane od 1941. pa dalje, te su ih palili na lomaći. U tome nas je potkrepljivala činjenica što su ustaše tih dana prebacivali preko Save burad benzina i nafte, te veće količine koksa, kao i činjenica, što smo po dimu, kada bi vetar doterao ka nama, preko Save osećali miris izgorjelih kostiju.“
Finci takođe napominje da su "gorele tri ogromne lomaće“.
Preživeli logoraš Walter Grün takođe spominje da su ustaše "tražili po logoru starije grobare i slali ih sa radnim grupama u Gradinu da im pokažu gde su uglavnom glavna groblja dosada ubijenih zatvorenika. U istu svrhu doveden je u Jasenovac i stari koljač ustaški nadporučnik Pudić, koji je znao za položaje tih starih raka. U Gradinu je tada odvlačena sva nafta iz logora. .
Arhivski izvori stoga jasno potvrđuju da je Goldštajnova tvrdnja o uništavanju tela ubijenih logoraša tačna. Međutim, iako su u nekim slučajevima pronađeni fragmenti oštećenih kostiju u Gradini, što bi moglo sugerirati da su bili drobljeni, nismo uspeli pronaći arhivske izvore koji bi potvrđivali GOldštajnolvu izjavu o "drobilicama“ koje su korišćene u Jasenovcu. Budući da su nacisti koristili drobilice kostiju, verojatno je da je Goldštajn interpretirao da je moguće da su slične metode korišćene i u Jasenovcu, iako za takvu tvrdnju nemamo dovoljno arhivskih izvora. U svakom slučaju, Goldštajnova tvrdnja o "drobilicama,“ bila tačna ili ne, ni na koji način ne dovodi u pitanje činjenicu da postoje brojni arhivski izvori koji upućuju na potpuno uništavanje "forenzičkih dokaza“ na kojima insistira "Goldman“. Činjenica je da "Goldmanov“ kriterijum da za svaku žrtvu koja je ubijena tokom Drugog svetskog rata, mora ujedno postojati i fizički "forenzički dokaz“, odnosno leš, ne bi mogao ispuniti niti Aušvic, Treblinka ili Sobibor gde su spaljeni ostaci miliona ubijenih Jevreja i drugih nacističkih žrtava.
Slučaj „Goldman“ ukazuje da je problem mnogo širih razmjera nego se isprva čini!
"Goldmanova“ tvrdnja da je Jasenovac "problematičan logor“ čija integracija u istoriju Holokausta "dozvoljava kontaminaciju istorije Holokausta“ nije samo napad na Ivu Goldštajna, već na čitavu naučnu, odnosno istoriografsku zajednicu koja se bavi istorijom Jasenovca, Holokausta i genocida na području NDH. Napad na Goldštajna, i prozivke za podsticanje "antisemitizma“ u službi su odvraćanja i zastrašivanja svih istoričara koji se ovom temom već bave ili se žele baviti u budućnosti. Tako je portal kamenjar.com iskoristio "Goldmanov“ članak kao povod da uputi poziv Godštajnu da počini suicid: "Da je takvu ocenu doživeo iole častan naučnik, više se nikada ne bi pojavio u javnosti, a jako častan bi se ustrelio ili nekom drugom metodom zauvek nestao iz sveta u kojem žive ljudi.“
NE PROPUSTITE
Nepodnošljiva je lakoća kojom su hrvatski "mejnstrim“ portali preneli orkestrirani napad na Goldštajna, bez ikakve verifikacije, kritičke distance ili komentara. Oni su objavili delove "Goldmanovog“ članka bez ikakvog pokušaja problematizacije, iako je članak očigledno dovodio u pitanje postojanje Jasenovca kao logora smrti. Iako bi se ovakva greška u slučaju Džeruzalem Posta mogla objasniti manjkom znanja i konteksta o istoriji NDH, u slučaju hrvatskih urednika i portala opravdanja nema. Urednici i novinari time su doprineli legitimizaciji "Goldmanovih“ tvrdnji, a neposredno i tvrdnji revizionista, negacionista i distorzionista Holokausta i genocida u NDH.
Brza reakcija Dejana Ristića, direktora Muzeja žrtava genocida, čiji je odgovor „Goldmanu“ objavljen u Džeruzalem Postu, rezultirala je uklanjanjem „Goldmanovog“ članka.
Iako su neki portali objavili vest da je „Goldmanov“ članak uklonjen, nijedan se do sada nije izvinio svojim čitaocima za nekritičko prenošenje lažnih vesti u kojima se dovodi u pitanje znanstvene spoznaje o povijesti Jasenovca, Holokausta i genocida u NDH. Nadalje, portali koji su lakoćom prenosili lažne vesti ničime nisu ukazali na svoju odgovornost, niti su uverili javnost da su u stanju preduzeti korake kako bi spriječili moguće buduće pokušaje revizionizma.
Slučaj "Goldman“ zato ukazuje na višeslojni problem u prevenciji širenja negacionizma i distorzije Holokausta i genocida u Republici Hrvatskoj. Pre svega, u poslednje vreme strategija revizionista usmerena je na distorziju istorije Holokausta umesto na negiranje zločina u celini. Potkopavanjem istorije Jasenovca nastoji da se dovede u pitanje čitava genocidna politika ustaškog režima. Fokus na reviziju Jasenovca ukazuje na problem politike sećanja na Holokaust i genocid protiv Srba u NDH, a to je manjak komemorativnih praksi usmeren na druga mesta stradanja širom NDH. Činjenica je da je manje od polovine svih jevrejskih žrtava u NDH ubijeno u Jasenovcu; ostali su ubijeni na brojnim drugim stratištima koja često ostaju zaboravljena u javnosti. Gotovo stotina hiljada Srba ubijeno je širom NDH pre nego što je Jasenovac profunkcionisao kao logor smrti. Isključivi fokus na Jasenovac kao mesto stradanja dopušta revizionistima fokus na jedno mesto u nadi da će kreiranjem dezinformacija o logoru dovesti u pitanje sve zločine u NDH.
Međunarodni savez za sećanje na žrtve holokausta (International Holocaust Rememberance Alliance (IHRA)) navodi da je za uspješnu borbu protiv distorzije Holokausta nužno 1) identifikovati i nadzirati distorziju Holokausta, 2) kreirati programe edukacije o distorziji Holokausta u svrhu obrazovanja različitih društvenih činilaca, 3) ojačati ulogu memorijalnih centara i muzeja, i na kraju 4) kreirati strategije prevencije i edukacije za širu publiku preko društvenih mreža.
Slučaj "Goldman“ ukazuje da u Hrvatskoj gotovo nijedan od ova četiri koraka ne funkcioniše i nije ispunjen. Pre svega mnogi mediji, ali i neki pripadnici akademske zajednice, nisu uspešno identifikovali "Goldmanov“ članak kao distorzionistički. Nadalje, nedostatak akademske, istraživačke i obrazovne infrastrukture u Hrvatskoj dovodi u pitanje spremnost institucija, civilnog društva, akademije i medija u borbi protiv distorzije Holokausta i genocida u NDH.
Republika Hrvatska, na čijoj je teritoriji uspostavljen jedan od samo tri potpuno fašističkih režima u evropskoj istoriji, nema ni jedan istraživački ili edukativni centar posvećen istoriji fašizma. Isto tako ne postoji nijedan sličan centar ili katedra posvećena istoriji Holokausta i genocida, iako je uz Rumuniju i Nemačku, NDH jedina zemlja u Evropi koja je autonomno pokrenula ubijanje vlastitih jevrejskih građana na vlastitoj teritoriji.
Argumenti da Hrvatskoj nije potrebna dodatna infrastruktura za istraživanje i edukaciju o fašizmu, Holokaustu i genocidu, jer se može obraditi kroz postojeće institucije i programe, promašena je. Na sedam odseka za istoriju u Republici Hrvatskoj, nijedan ne sprovodi temeljno i kontinuirano obrazovanje o studijama Holokausta, genocida i fašizma kao posebnim temama. Prema dostupnim informacijama, poslednji doktorat o Holokaustu u NDH na hrvatskom Univerzitetu objavljen je pre petnaest godina.
Hrvatska akademija ostaje izolovana od glavnih tokova međunarodnih projekata o Holokaustu. Skorašnji primer uspostavljanja Evropske infrastrukture za istraživanje holokausta (European Holocaust Research Infrastructure (EHRI)), projekta Evropske unije koji ima za cilj ojačati evropsku mrežu istraživača Holokausta i genocida. Nijedna hrvatska institucija nije involvirana u saradnju sa EHRI. Nadalje, Međunarodno udruženje za komparativno istraživanje fašizma (COMFAS) među gotovo 200 članova nema nijednog koji je zaposlen na ijednoj hrvatskoj akademskoj instituciji. U Hrvatskoj stoga ne postoji tim za istraživanje i edukaciju o istoriji fašizma, Holokausta i genocida, a nema ni organizovanog tima za borbu protiv revizionizma i distorzije. Dok god je tako, nepodnošljiva lakoća širenja lažnih vesti nastaviće se. Stoga nas ne treba čuditi da je slučaj "Goldman“ tek početak invazije revizionizma i distorzije u politički i medijski "mejnstrim“.
Kurir.rs/Faktograf.hr
NE PROPUSTITE
