Najnovije vesti

APSOLUTNA KONTROLA! Šolakova medijska koncentracija i centralizovano upravljanje informacijama
Foto: Printscreen

šolahov mehanizam za uništavanje konkurencije

APSOLUTNA KONTROLA! Šolakova medijska koncentracija i centralizovano upravljanje informacijama

Politika

Mehanizam koji je za potrebe uništavanja nepoželjne konkurencije formirao Dragan Šolak počiva na nezajažljivom osvajanju medijskog prostora, koje se ostvaruje na tri načina: osnivanjem novih medija, kupovinom onih koji su na prodaju i eliminacijom svih nepodobnih medijskih subjekata na tržištu. Cilj ove strategije jeste ostvarivanje dominantne medijske koncentracije u rukama ovog srpskog milijardera kako bi mogao da sprovede u praksu svoju zamisao o centralizovanom upravljanju informacijama i njihovim protokom.

Na taj način, strogo kontrolisana Šolakova medijska mreža, koja podseća na totalitarne korporativne sisteme iz prošlosti, obezbeđuje strogu disciplinu unutar mehanizma, kao i uniformne i koordinisane napade na poslovnu i političku konkurenciju, ali i na medije koji nisu pod kontrolom njegove grupe. Kako bi se delovanje mehanizma dodatno ojačalo i učinilo učinkovitijim, ovaj konglomerat sistematski radi na uspostavljanju monopola na istinu, i to putem posebnog sistema nagrađivanja kako bi se izgradila lažna novinarska elita unutar grupe, ali i uspostavljanjem centralne kontrole nad procesom tzv. fejk njuz čekinga i radom regulatornih tela poput Saveta za štampu, REM, novinarskih udruženja...

Beskrupulozno osvajanje medijskog prostora

Ono što je posebno dalo vetar u leđa realizaciji Šolakovih planova na medijskoj sceni Srbije jesu Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnom informisanju i medijima iz 2014. godine, kojima je distributerima omogućeno da proizvode sadržaj i osnivaju vlastite kanale. Zahvaljujući intenzivnom lobiranju Šolaka u Briselu i pogrešnoj proceni srpskih vlasti da će Telekom biti privatizovan, grupa je dobila zakone krojene po meri interesa njenog vlasnika.

Zahvaljujući novim zakonskim rešenjima, kablovska televizijska stanica N1, partner CNN na Balkanu, od 30. oktobra 2014. počela je s emitovanjem programa putem najvećeg operatera u regiji SBB Telemach grupe. Zahvaljujući činjenici da se nalaze u vlasništvu iste osobe, TV N1 je dobila privilegiju da u digitalnom sistemu SBB zauzme broj 1.

Iako je u radnoj verziji zakona bilo zamišljeno da operaterima ne bude dozvoljeno da pružaju „medijske usluge specijalizovane za informativni programski sadržaj“, zahvaljujući Šolakovom novcu i lobiranju u Briselu, ova odredba je izmenjena u konačnoj verziji zakona.

U svrhu njene izmene bilo je i direktno angažovanje Dejvida Petreusa, predsedavajućeg KKR Global Institutea, sa čijim su poslovnim planovima i ambicijama srpske vlasti bile upoznate u dva navrata, u jesen 2013. i proleće 2014. godine, kada je bivši direktor CIA posetio Beograd.

Drugi front pritiska išao je preko briselske advokatske kancelarije Gide Loyrette Nouel, koju je za potrebe lobiranja kod EK angažovala Junajted grupa. I EBRD, kao manjinski vlasnik UG, takođe je lobirao u Briselu za izmene zakona, pozivajući se na iste argumente kao i Gide.

Kao rezultat lobiranja, jedinica za proširenje je Zakon o javnom informisanju i medijima vratila Srbiji, uz komentar da revidira član 46 kako bi se distributerima omogućilo da proizvode sadržaj preko povezanog pravnog lica. Vlada Srbije je bez pogovora prihvatila predlog Brisela da promeni kontroverznu odredbu.

Dragan Đilas, Dragan Šolak, mehanizam
foto: Kurir

Kontrola i ekspanzija u sferi informisanja

I dok je tokom javne rasprave često istican argument da predložena rešenja favorizuju Telekom, u praksi se dogodilo suprotno. Dok je privatnim operaterima dozvoljeno da osnivaju svoje televizijske kanale i proizvode medijske sadržaje, Telekomu kao akcionarskom društvu u državnom (javnom) vlasništvu odredbama Zakona o javnom informisanju onemogućeno je da osniva i bude vlasnik medija, čime su mu praktično bile vezane ruke i onemogućeno ravnopravno učešće u tržišnoj utakmici.

Od svog nastanka, a naročito nakon donošenja seta medijskih zakona 2014. godine, Šolak je pod svoju direktnu i indirektnu kontrolu stavio veliki broj medija širom regiona Balkana i Slovenije. Tako je grupa u poslednjih desetak godina izvršila osnivanje ili akviziciju više od 100 medija različitih profila, od čega je bar 25 pretežno informativnih televizija, radio-stanica, portala i štampanih medija.

Dragan Šolak, Dragan Đilas
foto: Beta/Emil Vaš, screenshot

Tako se pod direktnom vlasničkom kontrolom Šolaka nalaze televizije sa nacionalnom frekvencijom: Nova TV, Nova BH, Nova M i Nova, koja poseduje nacionalnu frekvenciju u Bugarskoj. Pored nacionalnih informativnih televizija, grupa poseduje i nekoliko kablovskih informativnih kanala, poput tri regionalne filijale TV N1, Nova S, a u planu je bilo i osnivanje kanala Newsmax Adria, od čega se odustalo nakon američkih izbora i poraza Donalda Trampa.

Proces kupovine i osnivanja medija intenzivno je nastavljen i 2021, kada je sklopljen dogovor o preuzimanju većinskog vlasničkog udela u crnogorskom konzorcijumu Vijesti koji obuhvata tamošnji najtiražniji dnevni list, najgledaniju nacionalnu televiziju, portal i veći broj specijalizovanih izdanja. Junajted medija poseduje i dnevne listove Danas, Nova, dok u Bugarskoj u vlasništvu ima Telegraf i Monitor, kao i nedeljnike Europost i Politika. Šolak poseduje i veći broj informativnih portala u regionu, od kojih su najvažniji Dnevnik.hr, Nova.rs, N1info.com, Dariknews.bg, Vesti.bg...

Imperija

Poseduje i sportske i zabavne kanale l Pored niza informativnih kanala, u vlasništvu Dragana Šolaka su i brojni drugi kanali. Među njima su Sport klub, Nova sport, Cinemania, Grand, Pikaboo, IDJTV, Fight Channel, TV Brainz, Lov i ribolov, Vavoom, Magic TV...

Neskrivene ambicije za uspostavljanje monopola

Pored medija koji su direktno u vlasništvu grupe, u okviru njenog mehanizma postoji i čitav niz neprofitnih medija koji održavaju nevidljive, ali interesno prepoznatljive odnose sa Šolakovom imperijom, što se vidi iz njihovog delovanja koje je uvek usklađeno sa interesima grupe. Tu se jasno mogu identifikovati takozvani istraživački mediji Krik, Birn, CINS, Istinomer i Cenzolovka. U sličnim odnosima, preko medijskog oglašavanja, grupa pod kontrolom drži i nedeljnike NIN i Vreme.

O obimu medijske koncentracije i namerama prvog srpskog milijardera koji novac stečen na Balkanu troši na najprestižnijim svetskim destinacijama, mnogo više od trenutnog broja medija pod njegovom kontrolom govore namere koje pokazuje godinama unazad za čije ostvarivanje nije žalio novca. O ambicijama i modelu rasta grupe najbolje govori interni podatak iz finansijskog izveštaja kompanije za prvo polugodište 2020. godine, u kome se navodi da je od 2000. do danas grupa izvršila preko 100 akvizicija.

mediji u Srbiji
foto: Kurir

Medijska neodgovornost

Taj proces još nije okončan, pa su mnoga nova preuzimanja u toku, a grupa pokazuje jasne ambicije da uđe i na tržište mobilne telefonije, postavljanje infrastrukture za 5G mrežu, ali i preuzimanje novih medija sa nacionalnim frekvencijama. Poznato je da je tokom 2018. godine, pored kupovine televizija sa nacionalnim frekvencijama Pink M i Pink BiH (sada Nova M i Nova BiH), Šolak imao ambiciju da za fantastičnih 500 miliona evra kupi TV Pink Srbija. S obzirom na to da su u to vreme sa vlasnikom grčke Antena grupe tekli paralelni pregovori o kupovini TV Prva i TV O2, jasno je da bi vlasnik Junajted grupe, u slučaju da su te medijske akvizicije zaista i realizovane, uspostavio medijski monopol u Srbiji.

Shvativši da novcem i kupovinom na tržištu ipak ne može da ostvari svoje ciljeve, Šolak je znatne resurse preusmerio ka formiranju političke opcije pod svojom kontrolom, preko koje nastoji da se dokopa i političke vlasti, kako bi preko institucija zagospodario i preostalim ključnim medijima koji trenutno nisu pod njegovom kontrolom.

Dragan Djilas, Dragan Solak, Junajted grupa
foto: Printscreen

Tako bi iz stanja sadašnjeg nametnutog duopola (mediji van grupe gurnuti su na suprotnu stranu delovanjem mehanizma) u Srbiji i čitavom regionu nastao informativni monopol najbogatijeg evromilijardera sa ovih prostora. Kako je u dosadašnjem delovanju pokazao da mu je važan jedino lični, a ne javni interes, izvesno je da bi uspostavljanjem koncentracije kojoj teži nastupilo mračno doba za medijske slobode i demokratiju u ovom delu sveta.

Da se Šolak ne bori za dominaciju u medijskoj sferi kako bi promovisao i pospešio razvoj medijskih sloboda, odgovornog i nezavisnog novinarstva, svedoči činjenica da su njegovi mediji po pravilu fiktivno registrovani u inostranstvu kako bi izbegli zakonsku odgovornost. U to su se uverili svi oni koji su zbog lažnih vesti objavljivanih na Šolakovim televizijama želeli da traže sudsko zadovoljenje. Prema dostupnim informacijama, do sada nije zabeležen slučaj da je neko uspeo da podigne tužbu protiv TV N1, što slikovito govori o izbegavanju odgovornosti.

Redakcija Kurira

ĐILASOV I ŠOLAKOV MEHANIZAM ZA UNIŠTAVANJE KONKURENCIJE: Umrežili političare, medije i NVO za svoje OPAKE CILJEVE
01:11

ĐILASOV I ŠOLAKOV MEHANIZAM ZA UNIŠTAVANJE KONKURENCIJE: Umrežili političare, medije i NVO za svoje OPAKE CILJEVE

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track