Politikolog Aleksandar Pavić i prof. dr Dragan Radanović osvrnuli su se na prethodne izjave novom ambasadora SAD u Srbiiji Kristofera Hila.
Srbija je ključni faktor za stabilnost i napredak Zapadnog Balkana, izjavio je kandidat za novog američkog ambasadora u Srbiji Kristofer Hil i pozvao Beograd da normalizuje odnose sa Prištinom.
Međutim, "Uzajamno priznanje" je najbolji način za napredovanje - rekao je Hil tokom pretresa pred Odborom za spoljne poslove Senata SAD.
- Ovde bi bilo van tih standarda potrebno reći. Ja ga poznajem od 1978. godine, kada je bio pod mentorstvom Inglbergera. Živeo je jedno vreme u Bostonu, gde sam i ja živeo. Kada govorimo o psihologiju ljudi koji dolaze ovde da predstavljaju svoju zemlju jeste da je on navijač Red soksa. Kad je taj fudbal tamo onda svi skoče, raduju se. Kod bejzbola je drugačije. To govori i o peihologiji. O njemu to govori da je veoma uporan - kaže za Kurir televiziju akademik prof. dr Dragan Radenović.
- Kad ste rekli povratak Kristofera Hila, ja sam pomislio da ćete reći "povratak na mesto zločina". Vraćaju tu ekipu iz doba Klintona. To znači dve stvari - kažu da imaju nezavršene poslove, a to stalno govore za ovaj region, pogotovo misle na Srbe, Srbiju i Republiku Srpsku. To govori i o nedostatku kadrova, jer su vratili čoveka iz penzije. Radi se o učvršćivanju odnosa prema istoku. Posle 1999. bila je jedna vrlo značajna bezbednosna konferencija u Bratislavi 2000. godine, gde je Bli Vimer, izaslanik Nemačkog kancelara Gerharda Šredera odatle izvestio kancelara o čemu su tada govorili američki zvaničnci, zašto je bombardovana Jugoslavija. Bombardovana je da bi se ispravila strateška greška Ajzenhauera, koji nije razmestio vojsku u ovom delu Evrope, posle Drugog svetskog rata. Pričitaću vam rečenicu Kristofera Hila - Od Drugogh svetskog rata 75 godina smo Beograd posmatrali kao specijalno mesto gde ne želimo rast srpskog uticaja. Druga stvar koju su rekli američki vojni znavičnici je da je cilj da se uspostavi limes iz doba rimskog carstva, koja bi se pretezala od Baltika do Crnog mora, pa su zato Rumunija i Bugarska primljene u NATO - kaže za televiziju Kurir Aleksandar Pavić, politikolog.
Kristofer Hil će ključnu balkansku rolu odigrati1998. i 1999. tokom pregovora jugoslovenskih vlasti i Albanaca sa Kosova koji su želeli nezavisnost i potonjeg neuspešnog samita u Rambujeu posle kog je usledilo NATO bombardovanje Jugoslavije.
- Imamo bedem država prema Istoku, sad se samo kriza po,erila dalje na Ukrajinu. A mi znamo šta se dešava kada se učvršćuje front na Istoku. Pozadina mora da bude pacifikovana i onda se mi vraćamo u predvorje Drugog svetskog rata kada je Jugoslavija morala da bude pacifikovana da bi se napao Sovjetski Savez. Kristofer Hil je poslat da završi nezaršene poslove. Biće burno - kaže za televiziju Kurir Aleksandar Pavić, politikolog.
- Buldožer diplomatija je loša. Hil je napisao svog dosadašnjeg rada. Tamo piše da je on bio na prvoj diplomatskoj liniji fronta. On je tradicionalista. Nije kao Grenel. Hil je pokrivao dva sektora, diplomate beže od obaveštajnog fronta, ali ne i on. Jedino je zakasnio sa akademskim zvanjima, pa je neko vreme bio samo predavač - kaže za televiziju Kurir akademik prof. dr Dragan Radenović.
Hil je u Rambujeu bio šef međunarodne grupe pregovarača - Kontakt grupe - u kojoj su bili i ruski predstavnik Boris Majorski i evropski Volfgang Petrič.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
