Diplomatska ofanziva Nemačke na Srbiju nije iscrpljena posle nedavnih berlinskih i beogradskih susreta najviših nemačkih i srpskih zvaničnika, jer u Beogradu trenutno boravi specijalni izaslanik nemačke vlade za zapadni Balkan Manuel Saracin. Uoči sastanaka sa srpskim rukovodstvom, on je poručio da je Srbija bliže Nemačkoj i EU nego Rusiji i da je "sasvim jasno da je nakon napada Rusije na Ukrajinu proruski stav nespojiv sa statusom kandidata".
Dve stolice
- Naša finansijska podrška i ulaganja su veći. Takođe nas zanima ekonomski i socijalni razvoj ove zemlje. Razume se da su sredstva koja dajemo i naš angažman u zemljama kandidatima veći nego u zemljama koje su, na primer, deo istočnog partnerstva... Ne možete sedeti na dve stolice koje su miljama udaljene jedna od druge. Osim toga, smatram da Srbija i te kako zna da je u njenom interesu da se što pre oslobodi svih zavisnosti od beskrupuloznog režima. Naravno da ima i reperkusije na odluke privrednih subjekata da li zemlja nepovratno drži evropski kurs ili ne. To je prosto pitanje procene rizika i koristi. Od početka ruske invazije na Ukrajinu, privrednici se raspituju da li se Srbija kao investiciona destinacija priključila evropskim stavovima i da li će to učiniti ubuduće. Zato je ključno da Srbija sada zauzme svoj stav - naglasio je Saracin.
Inače, Nemačka je imenovanjem Saracina početkom marta prvi put dobila specijalnog izaslanika za naš region, čime Berlin pokazuje koliko mu je važan zapadni Balkan. Na to ukazuje i bivši ambasador u Nemačkoj Milovan Božinović, koji za Kurir ocenjuje da je na delu nova i neobično ofanzivna spoljna politika Berlina, koja je nastupila dolaskom Analene Berbok.
Kompromis
- Saracin je njen čovek, oni su i prijatelji i najbliži saradnici u partiji Zelenih. Zato sam uveren da će on samo ponoviti ono što su naši politički faktori već čuli od Analene Berbok, a nešto slično, mada nikad jednako oštro, čuli su sigurno i od kancelara Olafa Šolca. To je nova spoljna politika Nemačke utoliko što je neobično ofanzivna i de fakto je braniteljski postavljena prema NATO i politici te organizacije, iako to nikad ne bi tako rekli. U ovom momentu su uzdanica američkih interesa u Evropi, a uz to odavno imaju jedan rusofobni stav. Ono što je karakteristično sada, a zapravo je paradoks, jeste što se Zeleni, koji su proistekli iz mirovnih pokreta osamdesetih godina, sada zalažu za renesansu blokovske podele sveta. Jer ovo što oni rade vodi u to - ocenjuje Božinović.
Kada je reč o sankcijama Rusiji, naš sagovornik kaže da se, uprkos kategoričnim izjavama i zahtevima, ovaj problem ne može rešiti bez kompromisa.
- Nezgodno je što je krajnja implikacija politike Zelenih da Rusija doživi totalni poraz u Ukrajini, što je politički nezamislivo. Svi vide da su to maksimalistički zahtevi, ali svi će praviti kompromise. Tako mislim da će i nama biti ponuđen dijapazon sankcija. Moramo biti svesni, i to svi vide, da mi nismo faktor koji će ekonomski oštetiti Rusiju, ali radi se o čistoj simbolici. Taj niz političkih mera može da ide od vrlo simboličnih do daleko ozbiljnijih. Mislim da će Srbiji biti ponuđeno da uradi bilo šta, ali tek toliko da pokaže da je razumela. Zaista je teško predvideti kako će naše političko rukovodstvo da reši tu formulu - kaže Božinović.
Nemačka štampa o Balkanu
Energičniji upliv Berlina zbog Moskve
Moskva aktivno povećava napetost na zapadnom Balkanu, a vlada Nemačke želi tome energičnije da se suprotstavi. Srbija u tome dobija ključnu ulogu, ocenjuje nemačka štampa. Minhenski dnevnik Zidojče cajtung bavi se pojačanom nemačkom spoljnopolitičkom aktivnošću na Balkanu, u čijem fokusu je Srbija, koja "svojom bliskošću s Moskvom ima ključnu ulogu". I vikend-izdanje Bilda donosi analizu balkanskih prilika, pa se konstatuje da su SAD dugo vodile zapadnu balkansku politiku, a da sada to pokušava Berlin.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
