Novinarka Kurira Bojana Petrušijević imala je priliku da ministru spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova postavi veoma bitno pitanje za Srbiju.
Srbija je od početka sukoba u Ukrajini, bila izložena pritiscima sa obe strane sa kojima u suštini nema nikakve veze. Da li će Rusija u odnosu na pojedine zapadne zemlje imati više razumevanja za njene nacionalne interese - pitala je novinarka Kurira.
- Moj odgovor jeste, van svake sumnje, da vidimo koliko stravično zapad reaguje na ono što se dešava u Ukrajini. Ovo samo dokazuje našu istinitost i čvrstoću našeg stava. Mi smo pred celim svetom predočili ovu istinu, objasnili smo zašto je u Ukrajini počela specijalna vojna operacija. Retrospektivno smo pokazali da smo se više godina i decenija trudili da predupredimo ove pretnje. Ove pretnje nisu bile desetine hiljada kilometara daleko, nego na granici Rusije. Iako SAD smatraju da imaju pravo da izjavljuju Beograd jeste pretnja za neku svetsku bezbednost i onda ga bombarduju. Pa onda opet za par godina odlučuju da još neka zemlja koja se nalazi na desetine hiljada kilometara, poput Iraka, takođe predstavlja pretnju. Uništavaju gradove i ubijaju stotine hiljada civilnih lica, a onda odlučuju da to rade i u Libiji, koja isto za SAD predstavlja pretnju koju oni moraju da unište - rekao je Lavrov.
- Naša objašnjenja i upozorenja su se ignorisana dugo. Linija Brisela prema Balkanu i linija Brisela prema Ukrajini je potpuno ista. Samo što linija EU prema Balkanu podržava one koji ograničavaju interese Srbije, a u Ukrajini NATO i EU podržavaju režim koji je odavno proglasio rat protiv svega ruskog - istakao je Lavrov.
NE PROPUSTITE
- Onda kada je bez ikakvog referenduma u jednostranoj proceduri Kosovo proglasilo svoju nezavisnost tada je započet proces. EU je tada bila je pozvana od strane generalne skupštine UN da bude posrednik u tome. Bila je posrednik poprilično uspešno i 2013. godine bio je postignut zakon o Zajednici srpskih opština Kosova. Sledeće godine kada se desio državni udar u Ukrajini i kada je zepočeta operacija antiterorističkih snaga protiv Donbasa, EU je bila posrednik. Tada se sve to završilo potpisivanjem Minskog sporazuma. EU je u odnosu na Kosovo, ali i na Donbas svečano je obećala da će dobiti poseban status. Taj status je bio da se obezbedi da se govori maternji jezik, da dozvole ljudima da se u školama uče na svom maternjem jeziku, da dozvole da imaju neku autonomiju po pitanju očuvanja javnog reda i po pitanjima ekonomskih veza sa susednom regijom. Ono što bi Donbas predsstavljao Rusiji, sever Kosova bi bio Srbiji. To su apsolutno identični ugovori i u jednom i drugom slučaju EU je svečano proglasila uspeh. Ali i u jednom i drugom slučaju EU se sramotno uvaljala. Morala je da prizna da ona ne može da ubedi Kijev da ispunjava Minske sporazume i da ne može da ubedi Prištinu da ispunjava dogvor koji ima sa Srbijom. Ovde se vidi sličnost kako EU pristupa različitim regionima našeg zajedničkog geopolitičkog prostora. Kakve ciljeve traži EU i koliko je kredibilna? - rekao je Lavrov.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
