SAM JE SEBI BAŠTENSKIM MAKAZAMA ODSEKAO PRST I HTEO DA SE ZAMONAŠI! Ovako sada izgleda Bidža, najpoznatiji srpski domaćin (FOTO)

U vreme dok je generacija sadašnjih političara u državnom vrhu tek stasavala, Srbiju su, čini se, devedesetih krasili veoma živopisni likovi.

Mnogi od njih su, posle promena raznih garnitura na vlasti, u poslednjih skoro dve decenije i više pali u zaborav. Neki više i nisu među živima, a neki su se povukli i posvetili biznisu ili mirnom porodičnom životu i unucima.

Jedan od njih, koje više ne viđamo tako često u javnosti, jeste Dobrivoje Budimirović Bidža, svojevremeno prvi čovek i ikona Svilajnca, zahvaljujući kome se to mesto proslavilo.

Bidža, čovek koji je sam sebi odsekao prst

Dugogodišnji gradonačelnik i poslanik skrasio se odavno, a vreme krati u druženju sa unucima, lagano i penzionerski.

Dobrivoje Budimirović Bidža rođen je 5. januara 1947. u selu Lukovica, studirao je Poljoprivredni fakultet u Beogradu, a bio je direktor osnovne škole u Svilajncu. Koristio je vaspitnu metodu koja je u zemlji Srbiji poznata pod nazivom "batina je iz raja izašla".

Nesuđeni monah

Kad je postao gradonačelnik Svilajnca pokrio je grad kamerama da bi smanjio stopu kriminala i droge.Govorio je da će da se zamonaši, ali građani su ga voleli jer je umeo sa narodom. S Mirom Marković nije bio baš, a samom sebi je baštenskim makazama odsekao gangrenozan prst po čemu je postao opštepoznat u narodu.

Ostaće upamćen po sledećoj filozofiji: Srbin dve stvari ne može da oprosti drugom Srbinu - uspeh i da mu neko voli ženu.

Politički život nije batalio, još je aktivan i to u SNS. Već 20 godina je u penziji a radi i dalje. Pre par godina je za Novosti ispričao da sastanke planira mesec dana unapred, kao i da obrađuje hektar i po zemlje na kojoj gaji pšenicu, kukuruz i lucerku. Tada je rekao i da posle tolikih godina ne može da shvati da je u penziji.

Posebno mu je bilo teško, pričao je tada, prvih nekoliko godina, jer je navikao da mu radni dan traje dvadesetak sati, a spavao je tri-četiri sata, s vremenom se navikao, uz nove poslove kojima se bavi.

Kada bi, veli, živeo kao većina penzionera, dremao, šetao ulicama, spavao, propao bi za godinu dana. Čovek se postaje samo radom, smatra on koji sada ima 75 godina.

Najnovije Bidžino pojavljivanje u javnosti prošle godine

Bidžizmi

"Radim za 46,7 ljudi – tako su izračunali stručnjaci-lekari kad sam bio na lečenju i testovima."

Analizirajući istu problematiku, voli i da kaže: "Ja sam za rad, red i mir."

Pa onda: "Svi smo u kući posvećeni radu, čak i deca dobijaju zadatke u dvorištu, vinogradu, kući… Svaki deo kuće nam je kao izlog. Ko mi nađe travku u vinogradu, dajem mu ‘kilo’ vina. A radim sve da i u celoj opštini Svilajnac bude kako mi je u kući."

Sasvim je jasno da je uz toliko rada uspeh jednostavno neizbežan, pa je zato Bidža još početkom devedesetih mogao da kaže: "Ja sam kao drug Tito, doživotan. Pored ovakve opozicije vladaćemo večno."

Radio sve i svašta: Čuvao tuđu stoku i istovarao vagone

A pre nego što je na sopstvena pleća preuzeo radne obaveze predviđene za 46,7 ljudi, Bidža se rodio. Bilo je to 5. januara 1947. godine. Posle se i školovao. "U osnovnoj i srednjoj školi bio sam jedan od najboljih učenika, a Poljoprivredni fakultet u Zemunu sam završio pre roka, u 21. godini, s prosečnom ocenom 9,98", tvrdi Bidža.

U toku školovanja je, kaže, da bi preživeo, radio sve i svašta – kao dete je čuvao tuđu stoku, a kao student istovarivao vagone na zemunskoj železničkoj stanici. Bavio se i sportom – prvo je igrao fudbal za Pobedu iz svog sela Lukovice i Radnički iz Svilajnca, a onda je, kao student u Beogradu, trenirao vaterpolo u Partizanu. Vreme

Pre dve godine za Novosti je rekao i sledeće...

Supruga Zorka je gazda kuće

- Radni dan mi počinje oko pet kada ustajem, a ležem posle ponoći. Preko dana se ne odmaram. Dok ukućani spavaju, odem u nabavku po nalogu supruge Zorke, jer ona je gazda kuće. Imao sam sreću što sam se oženio takvom ženom sa kojom imam kćerke Vesnu i Vladanku, unuke Teodoru i Milicu i unuka Filipa. Potom se viđam sa ljudima sa kojima sam sastanke ugovorio mesec dana unapred. Dan je dovoljno dug da čovek može da postigne sve što je planirao. Teško onome ko ustane ujutru i ne zna na koju će stranu da se okrene - kaže Budimirović.

Bidža obrađuje hektar i po zemlje na kojoj gaji kukuruz, pšenicu i lucerku. Brine o voćnjaku i vinogradu. Putuje po celoj Srbiji, ali i po svetu, jer želi da pomogne svojoj državi i to bez ikakve nadoknade.

- Volim svoju zemlju i svoj Svilajnac. Imao sam brojne ponude za Beograd, ali nijednu nisam prihvatio. Za svoju zemlju mogu da radim i iz zavičaja. Nedavno sam bio u Skoplju povodom izgradnje sistema za prečišćavanje otpadnih voda.

Ni ranije mu, seća se, nije bilo teško da pomaže ljudima. Nažalost, oni kojima je najviše pomogao u životu, danas mu ne požele ni dobar dan. A mnoge je, kaže, savetovao, zaposlio, upisao u razne škole i fakultete, nekima je omogućio i da steknu ogromno bogatstvo. Zato, ocenjuje, nije ni čudo što Srbe, posle Jevreja, najviše mrze.

Mirio i one koji su se razvodili

- Dolazili su mi oni koji su se razvodili, da bih ih mirio. Moja žena je dnevno kuvala više kafa nego što se u restoranima pilo za nedelju dana! Sve se to zaboravilo. Nije mi žao. Ponosan sam što je Svilajnac dobio sportsku halu, kada ih je u Srbiji bilo samo tri, i bazen, koga je imao retko koji grad u Srbiji, što sam renovirao sve škole, što sam od Poljoprivredne škole, koja je imala 24 dece i 28 radnika, i u koju su me poslali da bih je ugasio, napravio školu koja je 1992. godine proglašena za najbolju u Evropi - ponosno će Budimirović, dodajući da je uradio sve što je planirao, a da mu je životni moto bio rad, "rad i samo rad, časno i pošteno".

Budimirović je Poljoprivredni fakultet završio za tri i po godine s prosečnom ocenom 9,83. Na Mašinskom, koji je paralelno studirao zbog cimera Toneta Stojanovskog, diplomirao je sa destkom! Bio je godinu dana i asistent na fakultetu, ali je zbog male plate otišao u "Godomin".

Radni vek proveo je u svilajnačkoj zadruzi, beogradskom "Agroeksportu", zatim u Poljoprivrednoj školi, a od 1989. do 2001. uporedo je obavljao i funkciju predsednika Opštine Svilajnac. U dva mandata bio je savezni poslanik, a republički u pet.

Kurir.rs/Youtube/Wikipedia