Vodio je opštinu Svilajnac od 1989. do 2008. sa pauzom od četiri godine. I dalje smatra da bi trebalo da se nalazi u Ginisovoj knjizi rekorda jer je na lokalnim izborima 2003. godine pobedio u prvom izbornom krugu osvojivši apsolutnu većinu u svih 47 izbornih jedinica!
Nije se iselio u manastir četiri godine kasnije, kako je obećavao, ako izgubi na referendumu o opozivu s funkcije predsednika opštine. Podržali su ga sugrađani.
Dobrivoje Budimirović Bidža (74), nekada istaknuti funkcioner SPS, a sad član SNS, živi i dalje u Svilajncu. Trenutno se nalazi u Vrnjačkoj Banji gde ide na terapije u hiperbaričnu komoru zbog problema s nogom jer ne planira više, kako kaže, da pribegava ekstremnim rešenjima. Pamti se, naime, da je vinogradarskim makazama odsekao prst na nozi zahvaćen gangrenom.
Čuven je po tome što je nekadašnjem predsedniku države Slobodanu Miloševiću i tadašnjem partijskom šefu na sav glas pevao iz parlamenta:
- Slobodane, ti si komunista, volimo te kao Isusa Hrista!
Otkriva da je izbegao da mu bivši predsednik Srbije i SRJ odrubi glavu iako mu se mešao u brak.
- O Slobi mislim sve najbolje. Svi koji ga sada kritikuju pojma nemaju. On je bio izuzetno častan, pošten i dobar čovek. A Mira Marković? S njom nisam želeo ni da razgovaram niti da je primim u Svilajncu. Upoznao sam je 1989. I na prvu loptu nije mi se svidela. Bila je promenljivog i raspoloženja i mišljenja - priča Budimirović.
Vučić mora da se zahvali mnogima iz SNS
Budimirović se osvrnuo i na predsednika Srbije i lidera naprednjaka Aleksandra Vučića.
- Niko nije izgradio ovoliko puteva, bolnica, škola, fabrika... On je izuzetno vredan, ima energije, ideja, vuče... Uočavam njegove napore jer tim ne može da ga isprati. To društvo mora da bude vrednije. Predstoji Izborna skupština SNS najavljena za oktobar. Morao bi Vučić mnogim ljudima da se zahvali - smatra Vučić.
A zakačili su se prvi put zbog vode i dubine bunara:
- Živeo sam za to da uredim Svilajnac. I kad sam hteo da sredimo gradski vodovod kopali smo bunare na 170 metara. Kaže Mira meni: "Ima, Bidžo, vode i na 12 metara". Odgovorim: "Ima stručnjaka koji to određuju. To o čemu ti pričaš je površinska, nezdrava, zagađena voda. Hoću narodu da dam zdravu vodu". Kaže ona: "Znam, ali znaš li ti koliko to košta?" Uzvratim: "Neka košta koliko košta, ali jedan bunar je jeftiniji od jednog izgubljenog života".
S vremenom je netrpeljivost rasla i kulminirala kad je Miloševićeva supruga osnovala JUL i namerila se da osnuje ogranak i u Svilajncu:
- Našla tu nekoliko ljudi i rešila tim povodom jedan dan da dođe u Svilajnac. I ja se mislim: "E pa, neće moći". Postavim šlepere na put kako bih je sprečio da uđe u grad. Vratila se. Nije mi to nikad oprostila. Ali nije mogla ni da me kazni.
A Milošević? Nije mu to nikad ni pomenuo.
- Uvek je bio fer i korektan prema meni. Mi smo bili zemljaci, ja iz Svilajnca, on iz Požarevca. Uvažavali smo se. Kad god bi neki pomislili da će mi skinuti glavu s ramena jer mu protivurečim, on bi mirno odreagovao.
Tako je, kako priča, bilo i kad je Miloševiću delio bračne savete i terao ga da suprugu odvede u crkvu i da se tamo venčaju:
- Rekao sam Slobi: "Kod mene u selu u krevet kada legnu Budimirović Dobrivoje i Budimirović Zorka, tako se zove moja supruga, to su muž i žena. A kada spava Budimirović Dobrivoje sa Zorkom Marković, to onda nije ništa. Zbog naše vere i tradicije. Drugo, čovek i žena ne mogu da vode dve različite politike u istoj kući. Na sve to, on će meni: "I bre, Bidžo, menjaju se vremena, ti si mnogo staromodan". Slegnuo sam ramenima: "Dobro, Slobo, staromodan ili ne, ja s narodom nemam problema". Oćutao je.
Srbija najlepša bašta za dve godine
Budimirović smatra da je budućnost Srbije u poljoprivredi i proizvodnji.
- Gajili smo stoku i izvozili meso. Bili smo izvoznici pšenice, kukuruza, voća i povrća. Imali smo vinograde, voćnjake... Sve je zaraslo u korov. Neko mora da ima viziju kako od Srbije da napravi najlepšu baštu u ovom delu Evrope. A to je moguće da se uradi za dve godine.
Budimirović i dalje često putuje, a kaže da zahvaljući poslovima koje je radio ima dosta prijatelja po svetu koji su spremi da investiraju i čak poklone novac Srbiji.
- Imam jednog prijatelja iz Austrije koji hoće milijardu evra da pokloni Srbiji. Njegov deda bio je ovde u Prvom svetskom ratu. Ranjen je u okolini Vranja. Bio je zarobljen u nekom selu. Srbi, seljaci, pomogli su mu i spasli ga. Posle se oženio Srpkinjom. Neće da uloži već hoće da pokloni. Samo da se ustanovi na koji način. Drugi Austrijanac želi da napravi fabriku za prečišćavanje voda. Investirao bi 350 miliona evra - kaže Bidža koji, međutim, nije hteo da otkriva imena da ne bi upropastio eventualnu realizaciju.
(Kurir.rs/Republika)
NE PROPUSTITE
