Policijski pukovnik u penziji Mile Novaković u policiji je proveo tri decenije, a nakon ubistva premijera Zorana Đinđića. 12. marta 2003. imao je značajnu ulogu i u akciji "Sablja", koja je "posekla" - osim okorelih kriminalaca - i mnoge političare, novinare, estradne zvezde...
Novaković je, između ostalog, poznat i po tome što je isleđivao Zvezdana Jovanovića, koji mu je priznao ubistvo premijera. Godinu dana je bio i na čelu Uprave kriminalističke policije, a u razgovoru za Kurir otkrio je mnoge detalje o nekada moćnom zemunskom klanu i njegovom najstrašnijem zločinu - ubistvu premijera Đinđića, nakon kog su mislili da će preuzeti rukovođenje državom.
Već 18 godina slušamo sulude teorije da premijer nije ubijen iz Ulice admirala Geprata, pa da su bila navodno tri, a ne dva pucnja, pa se čak govorilo i to da su sve izveli stranci, a ne perjanice državne Jedinice za specijalne operacije (JSO) Zvezdan Jovanović i Milorad Ulemek Legija sa zemunskim klanom Dušana Spasojevića Šiptara... Šta vi kažete?
- Sve je to izmišljeno. Nikad ništa od toga nije dokazano. Obavili smo razgovor sa 26 svedoka, svi su čuli dva pucnja, samo ljudi iz grupe Milana Veruovića (Đinđićev telohranitelj, prim. nov.) čuli su tri pucnja i niko više. Pa i Zvezdan Jovanović je govorio o dva. Što se tiče lokacije, "zemunci" jesu razmatrali i jednu lokaciju u Birčaninovoj ulici, ali su odustali od nje jer ih je previše ljudi videlo kad su dolazili da gledaju prostor, pa su sve izveli iz prostorija u Admirala Geprata - ispirčao je Novaković jednom prilikom.
NE PROPUSTITE
Više nema sumnje da je bilo velikih propusta u obezbeđenju premijera Đinđića.
- Veruovića i njegovu ekipu niko nije optužio za nemar. A trebalo je neko da ih pita: "Šta ste vi radili, što ste dozvolili da vam ubiju premijera, što niste uradili sve što je potrebno...?" Cela ta Veruovićeva ekipa je na rad u policiji primljena bez provere. Primljeni su zbog zasluga od pre 5. oktobra, to im je bila nagrada za odanost pre 2000. godine. Znate šta, da je Đinđić zadržao Sentu Milenkovića i njegovu ekipu od tridesetak ljudi, koji su devedesetih brinuli o bezbednosti predsednika Slobodana Miloševića, ne bi ni ptica proletela... Ne bi bio ubijen.
Šta se dešavalo 12. marta 2003. po podne, nakon ubistva Đinđića? Da li je nastao haos u policiji?
- Zasedao je Savet za nacionalnu bezbednost. Bio je tu i Jovan Prijić, specijalni tužilac. Glavna tema - šta mislimo ko je ubio premijera. Deo policije, kao i Prijić, kaže da nema ko drugim osim zemunskog klana. I tad je prvi put isplivalo pitanje - a Legija? Udarnim "zemuncima" dodat je i Legija, izašlo se s poternicom. Svih 10 koji su bili na toj prvoj poternici, kako se kasnije dokazalo, zaista je i učestvovalo u atentatu. Inače, "zemunci" nisu očekivali da će odgovor države biti tako čvrst...
Ali na toj prvoj poternici od 12. marta 2003. nije bilo Zvezdana Jovanovića, koji je pucao i ubio premijera.
- Za njega se nije znalo dok, posle desetak dana, nije uhapšen Miladin Suvajdžić, zvani Đura Mutavi. On je ukazao na Jovanovića, ali i na Željka Tojagu i Sašu Pejakovića iz JSO. Ispostaviće se da je Suvajdžić ključni svedok u rasvetljavanju svih zločina zemunskog klana.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
