Reč je o jakoj regionalnoj sili koja spada u malobrojne zemlje u svetu koje nastupaju u ulozi posrednika, a ne u ulozi hegemona. Zapad će se protiviti uključivanju Ankare u ovaj kosovski proces, ocenjuje za Kurir Srđan Perišić

Izostanak bilo kakvog napretka u rešavanju kosovskog pitanja, uprkos očiglednom požurivanju koje stiže sa uticajnih zapadnih adresa, otvorio je prostor i za nove pokušaje da se format dijaloga izmeni i učini efikasnijim. Ovoga puta za to se preporučuje Turska. Naime, glavni savetnik turskog predsednika za Balkan Sabri Demiri potvrdio je da bi Turska i njen predsednik Redžep Tajip Erdogan mogli bi da budu uključeni u dijalog Beograda i Prištine.

Uskoro sastanci

On nije negirao mogućnost sastanka Erdogana s kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem i srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem. Demiri je nagovestio da Erdogan čeka da vidi do kakvog rezultata mogu da dovedu sastanci na visokom nivou u Briselu, a da se zatim uključi u dijalog kao posrednik.

- To smo predočili predsedniku Vučiću. Izrazili smo interesovanje da pomognemo, ali u ovom trenutku čekamo sastanke u Briselu predsednika Vučića i premijera Kurtija da vidimo dokle idu sa sporazumom i da onda mi intervenišemo kao posrednici i pomažemo u dogovoru - izjavio je Demiri u intervjuu za Kljan Kosova.

Konstruktivan faktor

Profesor međunarodnih odnosa Srđan Perišić kaže za Kurir da je uključivanje Turske u dijalog Beograda i Prištine realan scenario, iako napominje da će se sa Zapada protiviti tome.

- Ono što Tursku preporučuje za to jesu fantastični odnosi sa Srbijom, ali i kosovskom stranom, a uz to neguje i dobre odnose s Rusijom. Reč je o jakoj regionalnoj sili koja spada u malobrojne zemlje u svetu koje nastupaju u ulozi posrednika, a ne u ulozi hegemona. Ankara se pokazala kao konstruktivan faktor i u aktuelnom sukobu u Ukrajini zbog dobrih odnosa s Moskvom. Srbija bi imala razloge da podrži takav predlog, ali plašim se da bi Zapad to minirao, jer bi to značilo vraćanje pravih razgovora u pronalaženju kompromisa, a ne serviranje ultimatuma, što se sad dešava. Najbolje bi bilo kad bi se i Rusija uključila u dijalog. Tek tako bi Srbija dobila balans koji priželjkuje u traženju konačnog dogovora - objašnjava naš sagovornik.

Važan faktor u globalnoj krizi

Energija za Evropu ide preko Turske

Specifična pozicija Turske posebno je vidljiva u globalnom sukobu i izazovima koji su stavljeni pre svega pred Evropu i tiču se energetske bezbednosti i stabilnosti. U tom kontekstu se čita i objava predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana pre nekoliko dana da je postigao dogovor s ruskim kolegom Vladimirom Putinom o gasnom čvorištu. Kako je Erdogan najavio, Evropa može da koristi ruski gas preko Turske. On je rekao da Evropa trenutno razmišlja kako da osigura energetsko snabdevanje tokom sledeće zime, ali naglasio da Turska nema takav problem.

foto: EPA / PAVEL GOLOVKIN / POOL

Putin je ranije najavio da bi Rusija mogla da premesti tranzit gasa sa Severnih tokova u region Crnog mora i Turske. Isporuka gasa preko Severnog toka 1, kojim se ruski gas doprema do Nemačke, prekinuta je 26. septembra, kad se desila eksplozija koja je, kako je utvrdio norveški dron, raznela 50 metara gasovoda u Baltičkom moru.

Kurir.rs