Javne finansije Srbije su stabilne, na zdravim smo nogama i spremno smo dočekali i ovu tešku godinu, u kojoj građani ne moraju da brinu da li će imati struje ili gasa. Srbija je danas na svakom mogućem polju u boljem položaju nego pre deset godina, poručuje u razgovoru za Kurir Siniša Mali, potpredsednik Vlade i ministar finansija. Dodaje i da će nam se cela ova godina vrteti oko energetike.
Šta su prioriteti države u raspodeli sredstava iz nedavno usvojenog budžeta za 2023, koje projekte i investicije biste izdvojili kao najvažnije i najurgentnije?
- Budžet je razvojni jer podržava dalji rast investicija, koji nam je neophodan, ali i socijalno orijentisan jer će nastaviti da podržava i građane i privredu tokom aktuelne krize. Projekcije budžeta su konzervativne, pravljene u skladu s lošim ekonomskim prognozama u svetu i daju dozu predostrožnosti kako se posledice eventualne dalje eskalacije krize ne bi odrazile na ukupne ekonomske performanse zemlje. Lako ćemo veći priliv, ukoliko ga bude, preusmeriti u druge projekte, važno je očuvati stabilnost, što je okosnica budžeta za ovu godinu. Budžetom za 2023. predviđeno je dalje povećanje penzija nakon novembarskog rasta, i to do 12,1 odsto već u januaru, što će našim penzionerima biti isplaćeno u februaru, povećanje plata u javnom sektoru u istom mesecu u iznosu od 12,5 odsto, povećanje plata za vojna lica, oficire, podoficire i vojnike po ugovoru za 25 odsto te rast minimalne zarade od 14,3 odsto. Uz sve to, budžet predviđa nastavak kapitalnih infrastrukturnih projekata u oblasti saobraćaja, zdravstva, zaštite životne sredine, sporta. Ne odustajemo od velikih javnih ulaganja i nastavljamo da gradimo Srbiju i u ovakvim okolnostima. Predviđena su i važna i neophodna ulaganja u energetski sektor, kako izgradnjom i obnovom energetske infrastrukture, tako i nabavkom svih vrsta energenata. I građani i privreda u svakom trenutku moraju da imaju dovoljne količine struje, gasa, goriva, uglja. Cela godina će nam se nekako vrteti oko energetike, koja je bila važan faktor i u prošlogodišnjem budžetu.
Kakvo je trenutno stanje državne kase? Da li građani imaju razloga da strahuju ove zime, pre svega zbog struje i gasa?
- Trenutno imamo na računu više od 314 milijardi dinara. To je gotovo 40 puta više novca nego što smo imali u 2012. godini, kada je bilo pitanje i da li će se isplatiti penzije i plate jer je na računu bilo tek osam milijardi dinara. Mi smo sa više od toga, sa oko devet milijardi evra, pomogli građanima i privredi da prebrode teške momente u prethodne tri godine, koliko traje kriza započeta pandemijom, a nastavljena sukobom u Ukrajini, te oscilacijama u cenama energenata. Imamo dovoljno stručnosti i znanja da upravljamo javnim finansijama, koje su stabilne, na zdravim nogama, i spremno smo dočekali i ovu tešku godinu, u kojoj građani ne moraju da brinu da li će imati struje ili gasa. Srbija je danas na svakom mogućem polju u boljem položaju nego pre deset godina.
Većina građana primetila je poskupljenje osnovnih životnih namirnica, često se može čuti ono narodsko "ma poskupelo je sve". Da li očekujete da će cene i dalje rasti?
- Da, nažalost, nismo mogli da izbegnemo uvezenu inflaciju, ali smo zato povukli poteze za ublažavanje uticaja ovog važnog ekonomskog faktora na život građana. Povećanjem plata i penzija borimo se protiv topljenja do sada postignutih ciljeva, a projekcije za ovu godinu pokazuju da će inflacija ipak usporiti, što će nam doneti znatno olakšanje. Takođe, ograničili smo cene osnovnih životnih namirnica, kontrolišemo cenu goriva... Ohrabruje činjenica da je inflacija u decembru na istom nivou kao u novembru.
Srbija već mesecima trpi pritiske zbog odbijanja da uvede sankcije Rusiji, pa se pretilo ukidanjem stranih investicija, zatvaranjem fabrika... Kolika je realna opasnost da do toga dođe i kako ćemo reagovati u tom slučaju?
- Sve radimo da izbegnemo upravo taj scenario. Za zatvaranje radnih mesta dovoljan je i sam ekonomski pritisak u svetu jer je godina počela vestima da jedna od najvećih svetskih banaka otpušta više od 3.000 ljudi. To nikad nije dobar znak i uvek, sa izvesnom dozom zakašnjenja, takve poteze u svetu osetimo i na svojoj koži. Ali mi smo ovu krizu dočekali spremni, sa rekordno niskom nezaposlenošću od 8,9 odsto, beležimo i rekordan priliv stranih direktnih investicija od 4,4 milijarde evra u prošloj godini, otvaramo i dalje fabrike, za sada za nas nema zime, fokus naše borbe je da održimo do sada postignuto, privredni rast i ekonomske parametre koji nas smeštaju na vrh regionalne liste.
Sukob u Ukrajini uticao je i na tržište kapitala i na cenu zaduživanja zemalja u Evropi, ali i celom svetu.
- U 2023. živimo novu realnost, koju odlikuje znatno poskupljenje novca na svetskom tržištu. To za nas nije iznenađenje, jer su sve naše analize prethodne godine ukazale na ovo što će se dešavati, i nove okolnosti dočekujemo spremno. Dobro je što smo se za znatan deo obaveza zadužili mnogo povoljnije prošle godine, jer je to bila strategija koja se, evo već na samom početku ove godine, pokazala za nas uspešnom i povoljnom. I ovu svetsku ekonomsku krizu ćemo izgurati na nogama, stabilni. Radili smo na tome da to bude tako, ali ćemo sigurno, kada budemo podvukli crtu na kraju ove godine, više novca davati za kamate za buduća zaduženja jer svetski ekonomski pritisci imaju uticaja i na Srbiju. To će biti naša cena krize koju ćemo morati da platimo, i to je jasno kada pogledate cenu zaduživanja drugih zemalja od početka godine. Nezapamćen porast kamatnih stopa i situacija u globalnoj ekonomiji, nakon početka ratnih sukoba u Ukrajini, dodale su pritisak, čak i na Nemačku, koja ima najviši kreditni rejting u Evropi (AAA) i koja inače služi kao benčmark za izdavanje obveznica u evrima. Prinosi na nemačkim obveznicama su porasli čak šest puta za poslednjih godinu dana.
Ko je zaista Siniša Mali
Nikad se neću naljutiti na šalu, čak i na moj račun
U javnosti vas percipiraju kao finansijskog stručnjaka od koga umnogome zavisi ekonomska stabilnost Srbije i čoveka koji uživa veliko poverenje predsednika Aleksandra Vučića. Kada se pogase sva svetla i zatvorite vrata kabineta, ko je Siniša Mali privatno?
- Svi ljudi koji me poznaju privatno znaju koliko sam neposredan i koliko volim da se družim, šalim i, na primer, nikad se neću naljutiti na bilo koju šalu, čak i ako je na moj račun, ali hoću ako nešto ne uradite kako treba. Mnogo sam posvećen svemu do čega mi je stalo, deci, poslu, sportu. To kod mene sve mora da bude pod konac. U tom smislu jesam zahtevan, kako prema sebi, prema deci, a svakako prema saradnicima na poslu. Oni kažu i da sam naporan, ali šta ću, zato imamo rezultate. Nikad me nećete čuti da me nešto mrzi i da mi je teško da nešto uradim, to kod mene ne postoji. Onda isto to očekujem i od drugih. Zato u Ministarstvu finansija nema greške, sve funkcioniše kao podmazano. Ako ne radite tako, nećete biti u mom timu.
A kakva je situacija u našem regionu?
- Posmatrajući naš region, čak i ukoliko se uporede Bugarska, Rumunija i Hrvatska, koje su članice EU i imaju viši kreditni rejting od Srbije, prinosi na obveznicama ovih zemalja porasli su za 12 puta kada je reč o Bugarskoj, pet puta kada je reč o Hrvatskoj i četiri puta kada je reč u Rumuniji. Posmatrajući situaciju na tržištima u razvoju prve radne nedelje januara, za prva dva dana, ukupno je izdato 20 milijardi novog duga, dok su knjige dostigle potražnju preko 90 milijardi, s dominantnom valutom izdanja u američkim dolarima i dugoročnim dospećima, na primer, deset godina. Mađarska se zaduživala po ceni od 6,27 do 6,95 odsto, Rumunija do 7,18 odsto. Takođe, Turska je uzela 2,75 milijardi dolara, po kamatnoj stopi od 9,75 odsto. Kao što vidite, situacija u Ukrajini je ozbiljno uticala na uslove zaduživanja svih zemalja u svetu. Toga moramo da budemo svesni i na to moramo da budemo spremni.
Svi smo svedoci krizne situacije na KiM, koja je izazvana jednostranima potezima Prištine i Aljbina Kurtija i koja je nedavno kulminirala pucanjem na srpske dečake. Da li ova kriza može uticati i na ekonomsku situaciju u zemlji i šta biste poručili našem narodu na Kosovu?
- Igra politike uvek ima i dozu ekonomskih pritisaka, mi, na kraju krajeva, to najbolje znamo. Ipak, ovo što se trenutno dešava je politički pritisak, pre svega na našeg predsednika Aleksandra Vučića, kome on odoleva, s kojim ume da se nosi, i to nam i pokazuje. Našem narodu uvek poručujem da je Srbija uz njih, da se nećemo odreći ni njih ni naših svetinja na Kosovu i Metohiji, istorije ni teritorije. Ta borba traje već dugo i trajaće koliko god bude bilo potrebno, ali za nas je jako bitno da ima ko da nas vodi u tome. Iskusan državnik kakav je Aleksandar Vučić, s političkim ugledom u međunarodnoj zajednici i integritetom jakog političara, umeće da Srbiju vodi da prebrodi i aktuelna politička dešavanja na Kosovu.
U decembru je počelo novo kolo nagradne igre "Uzmi račun i pobedi". Koliko prijava je stiglo do sada? Takođe, ovo kolo ima i neke novitete...
- Prezadovoljni smo odzivom građana za ovu nagradnu igru, pogotovo uzimajući u obzir da je u potpunosti digitalna. Imamo već skoro 400.000 građana koji učestvuju i oko 17 miliona prijavljenih računa. Mislim da se građani najviše oduševe kad vide koliko je jednostavno da pošalju račun, jer više nema koverata, samo je potrebno da preuzmu aplikaciju "Uzmi račun i pobedi", a jedan račun vam je tiket za potencijalni dobitak stana. Prvo izvlačenje je u subotu, 28. januara, i tad će biti dodeljena dva stana u Beogradu. Izvlačenja dobitnika će biti pet subota zaredom, tako da će biti dodeljeno ukupno 10 stanova. Imaćemo i drugi krug ove igre tokom godine i za njega smo takođe već obezbedili nagrade.
Jelena Pronić/Kurir.rs
NE PROPUSTITE
